Temperature rastu širom Evrope, isušuju vodene tokove i povećavaju potražnju za električnom energijom za hlađenje domova čak i kada se Stari kontinent suočava sa nedostatkom zaliha energije.

To je rezultat neverovatnih vrućina ovog leta posle rekordnih temperatura u junu i ranijeg početka klimatskog leta nego inače. Vrući i suvi uslovi podižu cene struje i izazivaju krizu u delovima Italije, gde se glečeri tope, a jaka suša remeti snabdevanje električnom energijom i utiče na poljoprivredu. Ekstremna i opasna vrućina je direktna manifestacija da se planeta zagreva stalnim sagorevanjem fosilnih goriva.

„Ono što je izuzetno u vezi sa toplotnim talasom u Evropi ovog leta je njegovo dugo trajanje“, rekao je Greg Djuherst, meteorolog iz Britanske meteorološke službe. „To će trajati još najmanje nedelju ili dve.

Očekuje se da će temperature dostići pragove toplotnog talasa u Londonu i većem delu južne Engleske ovog vikenda. Temperature će porasti početkom naredne sedmice, a britanska prestonica će se zagrejati na 32 stepena Celzijusa. Takve temperature su znatno iznad proseka za ovo doba godine.

U Španiji bi temperature mogle da dostignu 45 stepeni Celzijusa, rekao je Djuherst, što bi potencijalno moglo da obori lokalne rekorde u delovima zemlje, kao i u Francuskoj i Portugalu.

Ovo pomaže u povećanju cena električne energije kako raste potražnja za hlađenjem. Cena energije u Britaniji je u petak dostigla 197,90 funti po megavat satu, što je najviša cena struje isporučene tokom vikenda od aprila. Struja u Francuskoj porasla je na 148,62 evra po megavat-satu.

Vruće i suvo vreme je već dodatno opteretilo evropsku proizvodnju električne energije. Electricite de France SA saopštio je da će možda morati da smanji proizvodnju u nekim od svojih nuklearnih elektrana jer suša koja je u toku smanjuje rečnu vodu potrebnu za hlađenje. Hidroelektrane u Italiji i Španiji takođe su zabeležile pad proizvodnje zbog vrućih i suvih uslova.

Više temperature mogle bi da pojačaju uslove suše jer više vode isparava iz rezervoara i reka, dodatno smanjujući proizvodnju hidroenergije. „Imaju vrlo malo vode za proizvodnju“, rekao je Šilje Eriksen Holmen, hidrolog u Volueu". Tome, prema onome što vidimo u prognozi, nema kraja.

Temperature će takođe spržiti useve kukuruza širom zapadne Evrope, baš kada ulaze u ključnu fazu. Cene pariskih fjučersa na kukuruz porasle su u petak za čak 6,6 odsto, što je najveći dnevni rast u celom mesecu. Kako god bilo, jasno je da su negativne posledice takve vrućine mnogo šire od samog osećaja vrućine.

Kurir.rs/Net.hr