SVETU PRETI KATASTROFA? Nestaje Veliko slano jezero u Juti VIDEO

Veliko slano jezero u Juti palo je na najniži nivo u istoriji po drugi put za manje od godinu dana pošto megasuša izazvana klimatskim promenama pojačava svoj stisak na Zapadu.

"Jasno je da je jezero u nevolji“, rekao je izvršni direktor Odeljenja za prirodne resurse Jute Džoel Feri u saopštenju. "Potrebno je više akcija i resursa i aktivno radimo sa mnogim zainteresovanim stranama koje cene jezero", dodao je on. Upotreba vode i suša izazvana klimatskim promenama razlog su opadanja nivoa jezera, rekao je Dejvid O'Liri, šef istraživačkih studija u Centru za nauku o vodi USGS Juta.

"U bilo kojoj godini, nivoi [Velikog slanog jezera] će rasti i pasti“, rekao je O'Liri za CNN. "Nivoi jezera rastu kada prilivi premašuju isparavanje i opadaju kada isparavanje premašuje dotoke. Prošle godine, kada je istorijski minimum prethodno bio oboren, nivoi jezera su opadali do sredine oktobra pre nego što su se izjednačili." Zvaničnici za vodu kažu da su videli da isparavanje i iscrpljivanje vode premašuje količinu vode koja dospeva u jezero. Lora Vernon, koordinatorka Velikog slanog jezera u Odeljenju za prirodne resurse Jute, rekla je da bi idealno bilo da se jezero povećava za najmanje 2,5 stope svake godine kako bi nadoknadili količinu vode koju obično gubi.

"Ali ove godine, jezero se samo podiglo preko jedne stope prošle godine“, rekla je Vernon za CNN.

O'Liri je rekao da očekuju da će nivoi jezera "nastaviti da opadaju" sve dok količina vode koja ulazi u jezero ne bude jednaka, ako ne i veća, količini izgubljene vode, što se obično dešava tokom jeseni ili rane zime.

Opadanje Velikog slanog jezera povlači "brojne potencijalne posledice", posebno na ekonomiju, rekla je Vernon. Od industrije minerala do industrije žetve, kao i industrije za rekreaciju, Veliko slano jezero doprinosi sa 1,3 milijarde dolara godišnjoj ekonomiji, prema državnoj proceni. Ako jezero nastavi da nestaje, ekonomska šteta bi se kretala od 1,7 do 2,2 milijarde dolara svake godine.

Vernon je takođe primetila da, pošto jezero doprinosi otprilike 7.7000 radnih mesta lokalnoj ekonomiji, najmanje 6.500 ljudi u Juti bi moglo da ostane bez posla ako jezero presuši.

"Iz ekonomske perspektive, uticaji bi mogli biti prilično značajni“, rekla je Vernon. "Takođe smo videli, sa sušenjem terminalnih jezera širom sveta, da se respiratorna bolest povećava kako nivoi jezera opadaju, jer ljudi udišu više čestica u vazduhu koje lete okolo".

Terminalna jezera, poput Velikog slanog jezera, su ona u koja voda može da teče u basen, ali ne i da izađe iz sliva. A kada jaki vetrovi duvaju preko korita jezera koje se suši, oni podižu sitne čestice koje se mogu udahnuti i izazivaju oštećenja pluća i pogoršavaju druge respiratorne bolesti. Ovi zagađivači su povezani sa zdravstvenim komplikacijama kao što su astma, bolesti srca i hronični bronhitis.

Iako Veliko slano jezero nije rezervoar vode poput jezera Mid i jezera Pauel koji brzo nestaju, Vernon kaže da je to i dalje kritičan prirodni resurs i dobar razlog da ljudi čuvaju više vode, posebno imajući u vidu koliko je stanovništvo Jute poraslo tokom poslednjiha decenija.

"Moramo da budemo agresivniji u tome kako koristimo vodu i kako upravljamo vodom u državi“, rekla je ona. „Živimo u jednoj od najsušnijih država u državi i moramo tako i da se ponašamo".

Sa klimom koja postaje toplija, suva i vetrovija, mnoga jezera širom Zapada videće samo još više isparavanja i gubitka vode, rekla je ona.

"Svesni smo niskog nivoa jezera i očekujemo da će jezero nastaviti da opada tokom letnjih meseci“, rekla je Vernon. "Promene se neće desiti preko noći, ali se nadamo da možemo da napravimo neke promene koje će doneti više vode u jezero".

Kurir.rs/CNN