Prve fotografije svemira koje je snimio teleskop Džejms Veb (JWST) oduševile su svet. Svemirski entuzijasti sada su "pronašli" i dve poptuno nove i nezapažene fotografije Jupitera.

Fascinantni snimci gasnog džina, planete najbliže Zemlji, snimljene su Vebom dok je još bio na testiranju.

Snimci pokazuju Jupiterove prstenove kao i njegova tri meseca - Evropu, Tebu i Metis. Takođe se može videti senka Evrope na fotografiji označenoj kao F212N, odmah pored Velike crvene pege.

jupiter.jpg
Printscreen/NASA 

Velika crvena pega dugotrajni je olujni sistem koji se nalazi 22 stepena južno od Jupiterovog ekvatora, a proizvodi jetar brzine do 432 km/h.

Novi snimci Jupitera snimljeni su infracrvenom kamerom (NIRCam), a svaka koristi drugačiji filter za isticanje posebnih talasnih dužina svetlosti.

U izveštaju se navodi da su slike "pokazale da JWST može da prati pokretne mete čak i kada postoji raspršena svetlost sa svetle jovijanske planete". Jovijanski znači "sličan Jupiteru" i termin se koristi za opisivanje Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna.

NASA je odabrala devet meta za testiranje sposobnosti teleskopa da prati objekte koji se brzo kreću. Ostali testirani ugrađeni instrumenti uključuju Near Infrared Imager, Slitless Spectrograph (NIRISS) i Mid-InfraRed Instrument (MIRI), koji otkrivaju i stabilizuju različite talasne dužine.

Jupiter je bio najsporija meta, ali su svi testovi bili uspešni. Ove slike takođe pokazuju njegovu sposobnost snimanja detalja poput prstenova i meseca oko svetlih planeta, prenosi Indeks.

U izveštaju o puštanju u rad piše da je svemirski teleskop Džejms Veb bio zamišljen "kako bi omogućio temeljne pomake u našem razumevanju nastanka i evolucije galaksija, zvezda i planetarnih sistema".

"Sada sa sigurnošću znamo da će to tako i biti", navode naučnici.

Objava fotografija označava početak naučnog rada sa Vebom, najvećim i najmoćnijim teleskopom lansiranim u svemir.

Teleskop Džejms Veb lansiran je 25. decembra na raketi Arijana iz svemirskog centra Kuru, Evropske svemirske agencije u Francuskoj Gvajani.

Naučnici se nadaju da će Vebove fotografije pružiti uvid u razdoblje neposredno nakon Velikog praska pre otprilike 13,8 milijardi godina.

Razvoj Veba trajao je oko 30 godina, a koštao je oko 10 milijardi dolara. Naslednik je teleskopa Habe koji je u upotrebi više od 30 godina.

Kurir.rs