JUPPITER KAKAV DO SADA NIJE VIĐEN: Procurile fotografije planete najbliže Zemlji koje je snimio NASA teleskop Džejms Veb
Prve fotografije svemira koje je snimio teleskop Džejms Veb (JWST) oduševile su svet. Svemirski entuzijasti sada su "pronašli" i dve poptuno nove i nezapažene fotografije Jupitera.
Fascinantni snimci gasnog džina, planete najbliže Zemlji, snimljene su Vebom dok je još bio na testiranju.
Snimci pokazuju Jupiterove prstenove kao i njegova tri meseca - Evropu, Tebu i Metis. Takođe se može videti senka Evrope na fotografiji označenoj kao F212N, odmah pored Velike crvene pege.
Velika crvena pega dugotrajni je olujni sistem koji se nalazi 22 stepena južno od Jupiterovog ekvatora, a proizvodi jetar brzine do 432 km/h.
Novi snimci Jupitera snimljeni su infracrvenom kamerom (NIRCam), a svaka koristi drugačiji filter za isticanje posebnih talasnih dužina svetlosti.
U izveštaju se navodi da su slike "pokazale da JWST može da prati pokretne mete čak i kada postoji raspršena svetlost sa svetle jovijanske planete". Jovijanski znači "sličan Jupiteru" i termin se koristi za opisivanje Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna.
NASA je odabrala devet meta za testiranje sposobnosti teleskopa da prati objekte koji se brzo kreću. Ostali testirani ugrađeni instrumenti uključuju Near Infrared Imager, Slitless Spectrograph (NIRISS) i Mid-InfraRed Instrument (MIRI), koji otkrivaju i stabilizuju različite talasne dužine.
Jupiter je bio najsporija meta, ali su svi testovi bili uspešni. Ove slike takođe pokazuju njegovu sposobnost snimanja detalja poput prstenova i meseca oko svetlih planeta, prenosi Indeks.
U izveštaju o puštanju u rad piše da je svemirski teleskop Džejms Veb bio zamišljen "kako bi omogućio temeljne pomake u našem razumevanju nastanka i evolucije galaksija, zvezda i planetarnih sistema".
"Sada sa sigurnošću znamo da će to tako i biti", navode naučnici.
Objava fotografija označava početak naučnog rada sa Vebom, najvećim i najmoćnijim teleskopom lansiranim u svemir.
Teleskop Džejms Veb lansiran je 25. decembra na raketi Arijana iz svemirskog centra Kuru, Evropske svemirske agencije u Francuskoj Gvajani.
Naučnici se nadaju da će Vebove fotografije pružiti uvid u razdoblje neposredno nakon Velikog praska pre otprilike 13,8 milijardi godina.
Razvoj Veba trajao je oko 30 godina, a koštao je oko 10 milijardi dolara. Naslednik je teleskopa Habe koji je u upotrebi više od 30 godina.
Kurir.rs
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore