INVAZIJA POSTAJE RAT DRONOVA Ukrajinci traže "dronove ubice", Rusi imaju bespilotne letelice dugog dometa sa preciznim navođenjem
Snimke kamera s bespilotnih letjelica definišu veći deo pogleda javnosti na rat u Ukrajini: granate koje tiho padaju na vojnike nesvesne opasnosti, jezivi preleti iznad utihnulih, bombardovanih gradova, oklopna vozila, tenkovi i stražarska mesta koja se u eksplozijama pretvaraju u vatrene kugle.
Nikada u istoriji ratovanja bespilotne letelice nisu bile tako intenzivno korišćene kao u Ukrajini, gde često igraju enormnu ulogu u određivanju toga ko će živjeti, a ko umreti. Rusi i Ukrajinci podjednako se velikim delom oslanjaju na dronove kako bi odredili neprijateljske položaje i navodili paklene artiljerijske napade, prenosi agencija AP.
Ali, posle više meseci borbi, flote dronova obe vojske su iscrpljene pa se i ukrajinska i ruska strana utrkuju u izradi ili nabavci naprednih bespilotnih letelica otpornih na ometanja, a koje bi mogle da znače odlučujuću prednost.
Koliko je stvar hitna, održava objava Bele kuće u ponedeljak da u Vašingtonu imaju informacije da će Iran poslati "nekoliko stotina" bespilotnih letelica kao pomoć Moskvi, a iranski dronovi su efikasno probijali sisteme protivazdušne odbrane Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koje su im isporučile SAD.
"Ruske bespilotne snage možda su još uvek sposobne za delovanje, ali su iscrpljene. A Rusi žele da iskoriste dokazane iranske rezultate", rekao je Semjuel Bendet, analitičar u obrambenom institutu CNA.
U međuvremenu, Ukrajina traži sredstva kako bi "udarila na ruske zapovedne i kontrolne objekte na značajnoj udaljenosti", kaže Bendet. Potražnja za gotovim, komercijalno dostupnim modelima i dalje je intenzivna u Ukrajini, kao i napori da se modifikuju amaterski dronovi kako bi bili otporniji na ometanje. Obe strane prikupljaju sredstva za nadoknadu gubitaka na bojnom polju.
"Broj (dronova) koji nam treba je ogroman", rekao je novinarima u sredu visoki ukrajinski zvaničnik Juri Ščigol, šef državne službe za posebne komunikacije, iznoseći detalje prvih rezultata nove kampanje prikupljanja sredstava pod nazivom "Vojska dronova". On je rekao da Ukrajina za početak želi da kupi 200 vojnih bespilotnih letelica NATO, ali da joj je potrebno 10 puta više.
Ukrajinski borci žale se da nemaju vojne bespilotne letelice koje bi suzbile rusko ometanje i radio-kontrolisane "otmice" dronova. Civilni modeli na koje se Ukrajinci mahom oslanjaju, relativno se lako otkrivaju i neutralizuju. Nije neuobičajeno da se ruska artiljerija obruši na njihove operatere u roku od nekoliko minuta nakon što je dron otkriven. U poređenju sa prvim mesecima rata, Bendet sada uočava manje dokaza o obaranju ruskih bespilotnih letelica.
Dodatna nevolja za ukrajinske borce je što je ukrajinski "heroj" iz prvih nedelja rata, laserski navođena bespilotna letelica Bajraktar TB-2 turske proizvodnje - dron koja baca bombe - postala manje efikasna u uslovima sve "gušće" ruske vazdušne i elektronske obrane u istočnoj Ukrajini. Taj je dron bio glavna zvezda mnogih ukrajinskih patriotskih video snimaka.
"Rusi su u mnogo boljoj poziciji jer lete bespilotnim letelicama dugog dometa" dizajniranim za izbegavanje elektronskih odbrana, rekao je nedavno vođa ukrajinske avio izvidnice.
Na zemlji, pak, brojnije ruske jedinice za elektronsko ratovanje mogu da prekinu komunikaciju pilota bespilotnih letelica, lajv strim i sruše letelicu ili je, ako ima tehnologiju za samonavođenje, prisile na povlačenje.
Otuda i potreba za naprednim bespilotnim letelicama koje mogu da izdržae radijske smetnje i ometanje GPS-a i oslanjaju se na satelitske komunikacije i druge tehnologije za kontrolu i navigaciju.
Najhitnija potreba Ukrajine su bespilotne letelice koje bi mogle pomoći novopristigloj zapadnoj artiljeriji većeg dometa kako bi pogodila udaljene mete, kaže mornarički kapetan-poručnik Maksim Muzika, osnivač UA Dinamicsa, ukrajinskog proizvođača dronova.
Sredinom junaa, glavni savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog objavio je spisak raznog željenog naoružanja, istakavši da Ukrajini treba 1000 dronova da bi okončala rat.
Ruske zalihe vojnih bespilotnih letelica dugog dometa premašuju ukrajinske, ali i te zalihe Kremlja takođe su smanjene. Ruske snage takođe upravljaju velikom količinom komercijalno dostupnih kvadrikoptera koji koštaju oko 2000 dolara a šalju im ih rođaci i volonteri, kaže ekspert za dronove Fejn Grinvud.
Zamenik ruskog premijera koji nadzire industriju oružja u Kremlju, požalio se u jednom televizijskom intervjuu prošlog meseca što predratni razvoj dronova nije bio robusniji. Jurij Borisov takođe je rekao da Rusija pojačava proizvodnju širokog spektra bespilotnih letelica, ali je naglasio da se "to ne može odraditi trenutno".
Rusija je izgubila oko 50 svojih najbrojnijih modela bespilotnih letelica, Orlan-10, ali je jasno da ih imaju još, kaže Bendet. U novom izveštaju britanskog analitičarskog instituta RUSI, procenjuje se da je trenutni "životni vek" ukrajinskog drona otprilike nedelju dana. Ruske jedinice za elektronsko ratovanje "nameću značajna ograničenja ukrajinskom dubinskom izviđanju", a Ukrajini su očajnički potrebni dronovi ubice sa radarskim navođenjem, koji mogu uništiti te jedinice.
Kako sada stvari stoje, ruske snage su "generalno u stanju da izvedu preciznu artiljerijsku vatru na (ukrajinske) mete tri do pet minuta" nakon što ih izviđački dron identifikuje, piše AP.
Malo je verovatno da će rat proizvesti još priča o civilnim operaterima bespilotnih letjelica, poput tinejdžera čiji je dron za nadziranje pomogao ukrajinskoj vojsci da uništi rusku oklopnu kolonu koja se kretala prema glavnom gradu Kijevu u nedelji nakon invazije. Upravljati tim bespilotnim letelicama na današnjim linijama fronta sada je izuzetno riskantno.
Operater ukrajinske bespilotne letelice, kodnog imena Maverik, kaže da njegove kolege piloti često idu duboko iza neprijateljskih linija. Ali, njihovim bespilotnim letelicama nedostaje potreban domet u svrhu korekcije vatre ukrajinske artiljerije, a to ih stalno stavlja na nišan neprijateljske vatre.
SAD i drugi zapadni saveznici isporučili su stotine bespilotnih letelica, uključujući neodređeni broj "samoubilačkih" dronova Svičblejd 600, koji nose bojeve glave za probijanje oklopa tenkova. Mogu leteti brzinom od oko 110 km/h i koristiti veštačku inteligenciju za praćenje ciljeva. Ali, njihov domet je vrlo ograničen i mogu ostati u vazduhu tek oko 40 minuta.
Za uništavanje ruskih meta, potencijalno je korisniji napredni vojni dron Feniks gost (Duh feniksa) koji su Sjedinjene Države nabavile za Ukrajinu u maju. Specifikacije ovih letelica uglavnom su tajne, ali poznato je da mogu leteti šest sati, uništavati oklopna vozila kao i da su opremljene infracrvenim kamerama za noćne misije, kaže penzionisani general pukovnik vazdušnih snaga Dejvid Deptula, član uprave proizvođača Eveks erospejs.
Druge bespilotne letelice otprilike sličnih sposobnosti za izviđanje i detektovanje meta uključuju domaću ukrajinsku letelicu Furia, od kojih svaka košta 25.000 dolara.
Otprilike 70 posto od oko 200 Furia, koje je država kupila nakon što je Rusija pokrenula sukobe 2014. godine, oboreno je, kaže Artem Vjunik, izvršni direktor firme Atlon Avia, proizvođača letelice. Proizvodnja se nastavlja u novoj fabrici, rekao je, ali domaći dobavljači ne mogu sami da počnu sa popunjavanjem praznine u ukrajinskoj floti dronova.
Iako ni Kijev ni Pentagon nisu odgovorili na pisanje AP, Ščigol jasno daje do znanja da prioriteti uključuju "dronove samoubice" i modele koji mogu da prežive rusku gustu mrežu elektronskog ratovanja.
Prve rakete koje je američki dron ispalio na neprijatelja lansirane su 2001. godine protiv talibana u Avganistanu. Od tada su dronovi postali sastavni deo modernog ratovanja, uključujući i sirijski građanski rat i kratki, ali intenzivni rat 2020. između Jermenije i Azerbajdžana oko sporne regije Nagorno-Karabah.
Njihovo širenje iznedrilo je i celu industriju posvećenu odbrani od dronova. Oprema protiv bespilotnih letelica koju Ukrajini isporučuju zapadne firme, uključuje i opremu koja može da ustanovi ne samo lokaciju drona, već i njegovu marku i model na osnovu radiofrekvencija koje koristi. Na osnovu tih informacija moguće je doneti odluku na koji način je najbolje onesposobiti dron.
Sve složenija elektromagnetska igra mačke i miša čini Ukrajinu najnovijim svetskim "loncem" vojnih tehnoloških inovacija.
"Sada svi žele dronove, specijalne dronove, neometane i sve to", kaže Torsten Čmielus, izvršni direktor nemačke firme Aronia, koja je tehnologijom pomogla Ukrajini. Brzi napredak u razvoju put je do njegove noćne more. "Svi će imati milione dronova koji ne mogu biti poraženi", rekao je on.
Kurir.rs/AP
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega