BEZ HRANE, POSLA, SMEŠTAJA Ukrajinci prinuđeni da se vrate u gradove na liniji fronta: Gde je sav taj novac koji stiže sa Zapada?

Čak i kada su ljudi u mogućnosti da pobegnu iz gradova pod bombardovanjem, nedostatak finansijske podrške mnoge primora da se vrate nazad

Bio je to drugi put da su bežali od rata. Oni su 2014. napustili svoj dom u Horlivki nakon što su ruske snage zauzele grad. Svitlanin muž je stradao od gelera, a ona tvrdi da su nove vlasti odbile da joj plate odštetu i njegovu smrt su upisale kao srčani udar.

Svitlani i njenom sinu je rečeno da će u vozu dobiti žetone koje će u Dnjepru zameniti za novac za preseljenje, ali iz nekog razloga ljudi u njihovom vagonu nisu dobili svoje žetone, piše Gardijan.

Dočekala ih je grupa vernika u Dnjepru i odvela ih u pentekostalni molitveni dom koji je pretvoren u sklonište. Ali te večeri je postalo jasno da se očekuje da će Svitlana posle nekoliko noći otići iz crkve.

"Ovde traže 300 funti za sobu, to je potpuno nerealno“, rekla je ona, misleći na cene zakupa u Dnjepru. "Kad bih imala više vremena, mogla bih da nađem posao, ali bićemo na smetlištu. Znam ljude koji čekaju tri meseca na novac".

Čak i kada su Ukrajinci u mogućnosti da pobegnu iz gradova pod bombardovanjem, nedostatak novca i finansijske podrške mnoge vraća nazad.

"Nemamo rodbinu“, rekla je Svitlana, "a na ovom svetu sve se vrti oko novca".

Sledećeg dana su ih prevezli nazad do Slavjanska, prvo dobrovoljaci koji su ih prebacili u drugi grad, Kramatorsk, a zatim ukrajinski vojnici koji su ih pokupili na putu i prevezli.

Tokom poslednjih nedelju i po dana uslovi u Slavjansku su se znatno pogoršali.

Svitlana i Danilo od 4. jula žive u podrumu stare fabrike pored svoje kuće, koji je ojačan čeličnim šipkama. Svitlana je rekla da su u poslednjih 10 dana mogli da izađu napolje samo četiri puta. Podrum je vlažan, nema telefonskog signala i svi Danilovi prijatelji iz komšiluka su otišli. On je poslednje dete u kvartu u kom žive.

Oko 20.000 ljudi je ostalo u gradu, što je pad od više od 80% od proleća, kada je gradonačelnik pozvao stanovnike da odu jer su ruske trupe napredovale u Donbasu.

Svitlanine preostale komšije – desetak od nekoliko stotina – takođe se žale na privremeni smeštaj na drugom mestu i nedostatak posla.

!Gde da idemo?“, pita Svitlana. "Ako su mi daju kuću, u redu. Ali posle mesec dana, biću na ulici. Radije bih ostala ovde gde poznajem ljude. Ko će nam pomoći u Lavovu?"

U Slovensku više od šest nedelja nema tekuće vode, a još duže nema gasa, kažu Svitlana i njene komšije. Struje čas ima čas nema, zbog čega koriste improvizovane roštilje koje su napravili ispred svoje zgrade umesto šporeta. Još je otvoreno samo nekoliko prodavnica hrane a posla nema.

Svitlana nije dobila platu otkako je zbog rata zatvorena radnja na uglu u kojoj je radila. Njihova komšinica Natalija, koja je radila u lokalnoj psihijatrijskoj bolnici, rekla je da je njena državna plata smanjena sa 180 funti na oko 50 funti mesečno u martu i da je u potpunosti ostala bez nje u maju.

Linija fronta je sada samo 10 kilometara od Slavjanska, za koji se kaže da je sledeća ruska meta. Od početka jula, grad je doživeo dane u kojima je granatiranje bilo konstantno, rekla je Svitlana. Jednom prilikom pijaca je bila pogođena.

Čini se da su uspešni ukrajinski udari na ruska skladišta municije protekle nedelje usporili bombardovanje. Međutim, vašingtonski Institut za proučavanje rata ocenjuje da će Rusi verovatno uskoro krenuti u veću i odlučniju ofanzivu ka Slavjansku.

Malo pošto su se vratili iz Dnjepra, poljoprivrednik severno od Slavjanska, pored prve linije fronta, ponudio im je 5 funti dnevnice za branje trešanja. Svitlana, Danilo i njihove komšije su prihvatili.

"Ovde se svi okupljamo i stavljamo šta možemo za obroke – jedan ima šargarepu, drugi malo pirinča“, rekla je Svitlana. "Ono što ne razumem je da sav taj novac dolazi sa zapada, ali ovde ništa ne stiže, osim radnika u opštini koji donose vodu".

Kurir.rs/Gardijan