UKRAJINA PRETI KRIMU HIMARSOM: Poluostrvo je rusko vojno čvorište i legitimna meta
Kijev vidi poluostrvo Krim kao legitimnu metu za oružje dugog dometa koje isporučuje Zapad, izjavio je u subotu portparol ukrajinskog direktorata za obaveštajne poslove pri Ministarstvu odbrane Vadim Skibicki.
"Danas je poluostrvo Krim postalo čvorište za kretanje sve opreme i naoružanja koje dolazi iz Ruske Federacije na jug naše države. To je, pre svega, skup vojne opreme, municije i materijala koji su koncentrisani na Krimu, a zatim poslati za snabdevanje ruskih okupacionih snaga“, naveo je Skibicki za TV 1+1.
On je potvrdno odgovorio na pitanje da li Ukrajina može da koristi raketne sisteme za višestruko lansiranje M142 HIMARS i M270 MLRS američke proizvodnje za napad na Krim.
Kijev takođe nastoji da napadne ratne brodove ruske Crnomorske flote, stacionirane na Krimu, nastavio je Skibicki.
Ratni brodovi se koriste za lansiranje krstarećih projektila i stoga su "među ciljevima koje se moraju pogoditi kako bi se obezbedila bezbednost građana, naših objekata i Ukrajine uopšte“, objasnio je on.
Pretnja dolazi dan nakon što je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov objavio da je Kijev dobio svoje prve MLRS sisteme M270. Zvaničnik nije precizirao da li su sistemi već raspoređeni na bojnom polju, niti odakle su tačno stigli. Ranije se London obavezao da će isporučiti najmanje tri sistema ovog tipa.
M142 i M270 su zapravo dve varijante istog sistema. Guseničnom M270 nedostaje mobilnost HIMARS-a, ali ima dvostruko više lansirnih cevi od 277 mm – 12 u odnosu na šest.
Ipak, sistemima nedostaje domet neophodan za direktan udar na rusko poluostrvo Krim, piše Raša tudej. Sistemi, međutim, mogu biti opremljeni modulima ATACMS za lansiranje težih projektila, koji se mogu pohvaliti dometima do 300 kilometara.
Iako je Kijev tražio municiju dugog dometa od svojih zapadnih saveznika, Vašington je oklevao sa isporukom iste iz straha da će biti iskorišćena za gađanje duboko u rusku teritoriju, što bi dovelo do eskalacije sukoba.
Krim se, međutim, čini kao poseban slučaj, s obzirom da ga ni Vašington ni Kijev ne priznaju kao sastavni deo Rusije. Krim je glasao da napusti Ukrajinu i pridruži se Rusiji u martu 2014.
Kijev bi, navodi Raša tudej, mogao da gađa Kerčki most koji je izgrađen da pojednostavi vezu sa kopnom Rusije.
Kurir.rs/RT
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega