BIL GEJTS ŽELI DA SPREČI SLEDEĆU PANDEMIJU: Njegovo rešenje je ekipa stručnjaka GERM, evo zašto je sam ne finansira! VIDEO

Bilu Gejtsu se čini prilično očiglednim da će svetski lideri finansirati globalni zdravstveni tim kako bi sprečili sledeću pandemiju. "Mi jednostavno nismo toliko iracionalni", rekao je filantrop milijarder.

„Više Amerikanaca je umrlo u (pandemiji) nego što je Amerikanaca umrlo u svim ratovima zajedno“, rekao je Gejts. "Ova stvar je bila, znate, super loša", kaže on. U poređenju sa troškovima rešavanja klimatskih promena ili zloupotrebe opioida, "iznosi koji su ovde uključeni su zapravo prilično skromni", kaže se.

Tim koji Gejts predlaže je ključna ideja u njegovoj knjizi, Kako sprečiti sledeću pandemiju, koja je objavljena u maju i ima za cilj da izazove debatu - ne samo o GERB-u, već i o poboljšanju testiranja, ubrzanju razvoja vakcine i lečenja, i podrška zdravstvenim sistemima širom sveta.

Ipak, Gejts - čije bogatstvo i fondacija, kojima kopredsedava sa bivšom suprugom Melindom Frenč Gejts, daju mu ogroman uticaj na javno zdravlje - rekao je da je timska diskusija "počela malo sporije nego što sam očekivao". Prevencija pandemije „u ovom trenutku nije važno pitanje u Kongresu, pa čak ni u izvršnoj vlasti“, rekao je on.

Gejtsova knjiga je došla u čudno vreme tokom pandemije. Nove varijante koronavirusa se brzo šire, ali su manje smrtonosne. I mnogi ljudi su skinuli maske i osećaj hitnosti da pobede virus, preusmeravajući svoju pažnju na druga pitanja: rat u Ukrajini, presude Vrhovnog suda SAD, saslušanja posle napada na Kongres 6. januara.

Svetski lideri takođe ne pokazuju osećaj hitnosti u vezi sa pandemijom koji bi neki želeli. „Inkrementalizam i realizam su nedavno postali de facto parole globalnog odgovora na pandemiju korone“, napisali su Karolin Rejnolds, iz Mreže za pandemijsku akciju, i J. Stiven Morison, iz Centra za strateške i međunarodne studije. junski članak. „Umor od pandemije brzo se ukorenio u Vašingtonu i prestonicama širom sveta".

Rejnolds i Morison kažu da postoji jedna svetla tačka: zemlje G-20, sa najvećim svetskim ekonomijama, složile su se da stvore fond za prevenciju pandemije, spremnost i odgovor. Ali sa trenutnom alokacijom od oko milijardu dolara, uključujući 15 miliona dolara iz fondacije Bil & Melinda Gejts, bilo bi potrebno još 9 milijardi dolara da se postigne godišnji cilj.

Govoreći krajem juna, na dan kada je Svetska banka odobrila fond za pandemiju, Gejts je primetio da se pojavilo nekoliko detalja o tome za šta će se tačno koristiti. Zamislivo je, rekao je, da bi deo novca mogao da ide na stvaranje globalnog tima kao što je GERM.

Drugi su predložili sličnu ideju. Kako Gejts predviđa, GERM bi se sastojao od oko 3.000 eksperata, kojima bi rukovodila Svetska zdravstvena organizacija, čiji bi stalni posao bio da nadgledaju izbijanje bolesti, brzo reaguju i spreče da se pretvore u globalne katastrofe. On poredi ove stručnjake sa profesionalnim vatrogascima — koji su stalno na oprezu i spremni da krenu u akciju. Takav tim je mogao da napravi veliku razliku sa koronom. „Da je bilo samo malo bržeg odgovora, broj pogođenih zemalja bi bio dramatično manji“, kaže on.

Gejts bi verovatno mogao da finansira GERM u celini. Ali on to ne namerava, osim za malu sumu novca za početak, zbog onoga što vidi kao pitanje legitimiteta. Rekao je da ako tim želi da kaže državama da njihov nedostatak pripreme za pandemiju dovodi mase u opasnost, onda tim moraju prvenstveno finansirati vlade, a ne dobrotvori.,

Skot Dauel, zamenik direktora Gejts fondacije koji je nadgledao veći deo rada organizacije na pripremi za pandemiju, objasnio je: „Ono što ne želimo je da nateramo ljude da misle: 'Oh, ovo je nešto što će Gejts fondacija finansirati, ' ili 'mi smo nametnuli'."

Gejts, čija je fondacija od 50 milijardi dolara od skoro 1.800 zaposlenih promovisala programe o svemu, od obrazovanja preko planiranja porodice do iskorenjivanja bolesti, dugo je hvaljen i kritikovan zbog svog uticaja na svet. Kritika se tokom pandemije pretvorila u lude teorije zavere : jedan je da Gejts planira da kontroliše globalni zdravstveni sistem; drugo, za praćenje ljudi sa mikročipovima u vakcinama.

„Odlučio sam da je najbolji način da nastavim da radim“, piše Gejts u svojoj knjizi. Shodno tome, fondacija ide napred u svom nastojanju da pokrene GERM sa mrtve tačke. Dauel je rekao da su on i Valerie Nkamgang Bemo, još jedan zamenik direktora fondacije, proveli proteklih šest meseci u „fazi slušanja“. Neki od globalnih lidera javnog zdravlja sa kojima su razgovarali rekli su: „To je ludo, to nikako ne može tako da funkcioniše“, prisetio se Dauel.

Nekima se dopada ideja da profesionalne snage sa sedištem u njihovoj zemlji koordiniraju sa profesionalnim zdravstvenim i međunarodnim vlastima, rekao je Dauel, ali se zgražaju pri pomisli da grupa stranaca "čisti i preuzima odgovor na javno zdravlje zemlje".

Tim bi bio u velikoj meri decentralizovan, sa osobljem širom sveta, ali Gejts je primetio da neke siromašne zemlje, kao što su Somalija i Demokratska Republika Kongo, imaju ograničen kapacitet da se bore protiv bolesti, tako da „morate biti u stanju da da dolete“.

Fondacija, uz pomoć male grupe spoljnih lidera u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, između ostalih organizacija, sada ulazi u "fazu dizajna" kako bi razvila detaljan plan i dobila više povratnih informacija, rekao je Dauel. Ako stvari ostanu na pravom putu, dodao je, možda bi mogli da finansiraju tim u desetak zemalja do jeseni. „Ne znam da li ćemo ispoštovati taj rok“, rekao je Gejts. „Znate, bez rata u Ukrajini, možda bismo i mogli.

Osim 1 milijarde američkih dolara godišnje za GERM, bila bi potrebna ogromna sredstva za implementaciju Gejtsove liste želja za naučno istraživanje i razvoj.

On u svojoj knjizi predstavlja mnoge mogućnosti. Među njima: podsticanje inovativnih načina za brzo testiranje ogromnog broja ljudi, stvaranje „biblioteka“ jedinjenja lekova koje se mogu brzo skenirati da bi se videlo da li su efikasne protiv novih virusa i razvoj „univerzalnih“ vakcina koje pripremaju telo za borbu protiv virusa koji još ne postoje.

Kao i sa GERM-om, Gejts je rekao da veruje da će se finansiranje na kraju materijalizovati, zbog umora od pandemije ili na neki drugi način. „Ljudi su verovatno bili umorni od Drugog svetskog rata“, rekao je on, ali posao vlade je da zaštiti svoje građane.

Prevencija pandemije nije strana pomoć, naglasio je, već je u interesu svih zemalja. Pored toga, rekao je on, Nacionalni instituti za zdravlje će sigurno finansirati neka istraživanja - poput Kine, Japana i raznih evropskih zemalja. Vatreni vernik industrije čija se fondacija protivila odustajanju od patentne zaštite za Covid vakcinu pre nego što je promenila kurs, Gejts je rekao da će tržišni potencijal vakcine takođe podstaći privatne investicije. Neka od naučnih istraživanja na Gejtsovoj listi želja mogla bi da se održe u Sijetlu, koji je dom brojnih stručnjaka za zarazne bolesti.

Gejts je pomenuo dr Kristofera Mareja, šefa Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju Univerziteta u Vašingtonu, čiji se modeli predviđanja korone naširoko citiraju širom zemlje; kompjuterski biolog Trevor Bedford iz Centra za istraživanje raka Fred Hačinson, čiji je rad na studiji o gripu u Sijetlu pomogao u praćenju napretka covida; i UV program koji okuplja lidere javnog zdravlja u Africi.

Globalna zdravstvena neprofitna organizacija PATH sa sedištem u Sijetlu takođe je odigrala ključnu ulogu u promeni pravca Gejts fondacije 1990-ih, podsetio je on. Na sastanku koji je sazvao PATH, Gejts je po prvi put saznao da je poboljšanje zdravlja dovelo do toga da ljudi imaju manje dece. Uglavnom fokusirana na reproduktivno zdravlje u to vreme, fondacija se okrenula radu na iskorenjivanju bolesti.

Rad fondacije na koroni odveo ga je u novom pravcu; do pandemije, njegov rad na bolestima bio je fokusiran na one koji pogađaju siromašne zemlje bez unosnih tržišta za vakcine i tretmane. Do sada je fondacija doprinela više od 2 milijarde američkih dolara svom odgovoru na pandemiju, a još će doći. Pozivajući se na Covid i druge krize, fondacija je ove nedelje objavila da povećava svoje isplate za 50%, na 9 milijardi dolara godišnje.

Gledajući unapred, Gejts upozorava u svojoj knjizi da bi sledeća pandemija mogla doći bilo gde, iako spekuliše da je Afrika kandidat jer bi klimatske promene i rast stanovništva mogli da zbliže ljude i životinje na načine koji dovode do bolesti. Iako je kovid najopasniji za starije ljude, nova pandemija bi mogla nesrazmerno da pogodi mlade – a ko može da kaže kolika će biti stopa smrtnosti. Kad god se nešto pojavi, može biti mnogo gore od onoga kroz šta smo prošli ovaj put, rekao je Gejts.

Kurir.rs/Net.hr