Kada je kineski lider Si Đinping doputovao u svoju prvu državnu posetu Evropi 2014. godine, bio je odlučan da najavi novu eru saradnje tokom turneje, koju je tadašnji predsednik Evropskog parlamenta nazvao "poželjnim signalom važnosti koju novi kineski lider pridaje jačanju partnerstva EU i Kine“.
Osam godina kasnije, optimizam iz tog perioda je nestao, a odnosi između Kine i Evropske unije dostigli su ono što analitičari nazivaju najnižom tačkom poslednjih decenija.
Zabrinutost Evrope zbog globalnih ambicija Kine i stanja ljudskih prava u zemlji, tenzija između SAD i Kine, sankcija i, sada, ruskog rata u Ukrajini doveli su odnose do najnižeg nivoa.
To je podvučeno prošlog meseca tokom dva samita na kojima su učestvovali evropski lideri. I Grupa sedam (G7) najnaprednijih ekonomija sveta i NATO značajno su pooštrili svoje stavove prema Kini, što je signal da su stavovi Evrope više u skladu sa stavovima Vašingtona.
Promena je kulminacija niza koraka u kojima je Peking možda ponekad potcenio stepen do kojeg je odgurnuo Evropu, ali je takođe izgledao spreman da plati tu cenu.
Ali, piše CNN, to je značajan udarac za idealnu viziju Pekinga: Evropu sa snažnim kineskim vezama koja predstavlja protivtežu američkoj moći i držanju.
"Kina i EU treba da deluju kao dve glavne sile koje čuvaju svetski mir i služe kao protivteža neizvesnosti u međunarodnom pejzažu“, rekao je Si liderima EU na samitu u aprilu, pozivajući ih da odbace "mentalitet suparničkog bloka“.
Te reči nisu imale odjeka u Evropi koja se umesto toga usredsredila da pritiska Kinu da pomogne u uspostavljanju mira u Ukrajini. "Dijalog je bio sve samo ne dijalog. U svakom slučaju, to je bio dijalog gluvih," izjavio je potom visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.
Samo nizbrdo
Peking je pažljivo osmišljavao svoje odnose u Evropi poslednjih decenija – osnivanjem godišnjeg samita sa zemljama centralne i istočne Evrope i tražeći infrastrukturu za svoju inicijativu Pojas i put, koja je dobila podršku jedne članice G7 kada je Italija potpisala ugovor 2019.
Zabrinutost SAD zbog rizika saradnje sa Kinom odjeknula je u Evropi. I same evropske nacije su posmatrale kako Sijeva Kina postaje sve odlučnija u svojoj spoljnoj politici, od borbenog tona njenih diplomata do uspostavljanja pomorske baze u Africi, rastuće agresivnosti u Južnom kineskom moru i prema Tajvanu, i ciljanje kompanija ili zemalja koje su prešle njihovu "crvenu liniju".
Navodi o velikim kršenjima ljudskih prava u kineskom severozapadnom regionu Sinđang i suzbijanje civilnog društva u Hongkongu takođe su odigrali ulogu u promeni evropskih percepcija, kažu analitičari. Kineski zvaničnici su navode da krše ljudska prava više od milion Ujgura i drugih muslimanskih manjina odbacili kao "izmišljotine" i kritikovali Zapad zbog mešanja u unutrašnje stvari zemlje.
EU je Kinu proglasila "sistemskim rivalom“ 2019. i od tada su veze nastavile da se raspadaju.
"Kina sada zahteva od ostatka sveta da joj oda dužno poštovanje i prizna stavove koje Kina zauzima, ne obraćajući mnogo pažnje na ono što drugi misle“, rekao je Stiv Tsang, direktor Kineskog instituta SOAS na Univerzitetu u Londonu.
Ovaj pristup je naterao zapadne demokratije da "napuste decenijama dugu politiku pomaganja Kini da se modernizuje i uzdigne sa nadom da će veća ekonomska integracija podstaći Kinu da postane odgovoran akter u svetskim poslovima“, rekao je Tsang.
Ekonomska prednost
Kina je prošle godine bila treće najveće izvozno tržište za evropsku robu i najveći izvor proizvoda koji su ulazili u Evropu, ali su trzavice uzele danak u ekonomskim odnosima EU i Pekinga.
Ranije ove godine, spor između Kine i Litvanije naterao je EU da iznese slučaj pred Svetsku trgovinsku organizaciju. Optužili sue Peking za "diskriminatornu trgovinsku praksu prema Litvaniji" u znak odmazde za ono što Peking smatra kršenjem principa "Jedne Kine" od strane baltičke države i nepriznavanja Tajvana kao dela Kine.
Najveća finansijska žrtva bio je dugo očekivani trgovinski sporazum između EU i Kine, koji je stao prošle godine nakon što se našao uhvaćen u unakrsnoj vatri razmene sankcija. Peking je izrekao kazne zakonodavcima i organima EU, evropskim analitičarima i nezavisnim naučnicima nakon što je EU sankcionisala četvoricu kineskih zvaničnika zbog navodnih zloustavljanja u Sinđangu.
Ali šteta je bila veća od samog dogovora.
"Ova preterana reakcija (iz Pekinga) nije bila mudar potez“, rekla je Ingrid d'Huge, viši naučni saradnik holandskog instituta Klingendael, ukazujući na štetan uticaj na javno mnjenje.
"Kineska strategija prema Evropi se raspadala i očigledno nisu shvatili da su sve ove akcije – preterane sankcije, prinudna diplomatija – na kraju delovale protiv kineskih diplomatskih ciljeva... i takođe su gurnule Evropu bliže Sjedinjenim Državama", rekla je ona.
Mrtav ugao?
Najnovije kalkulacije Kine o tome kako da odgovori na ruski rat u Ukrajini mogu biti najskuplje kada su u pitanju evropske veze.
Dok su se evropske zemlje i SAD ujedinile u podršci Ukrajini, Kina je odbila da osudi rat - umesto toga je ojačala svoj odnos sa Rusijom i pridružila se Kremlju u upiranju prstom u SAD i NATO.
Postojali su vodeći analitičari u Kini koji su razumeli negativne posledice kineskog stava po veze sa Evropom, kaže Li Mingđang, vanredni profesor međunarodnih odnosa na S. Radžaratnam školi za međunarodne studije Nandžang tehnološkog univerziteta u Singapuru. Ali tu procenu su možda "potcenili" donosioci odluka, rekao je Li.
"To je zaista ogromna dilema za Kinu... i oni nisu mogli da priušte bilo kakve veće negativne posledice na kinesko-rusko strateško partnerstvo. Taj imperativ je zaista preovladao“, rekao je Li.
"Geografska, kao i emocionalna blizina rata fundamentalno će promeniti evropska osećanja prema zajedničkoj bezbednosti, ekonomskoj zavisnosti i nacionalnom suverenitetu u godinama koje dolaze“, smatra Čen Dingding, osnivački direktor istraživačkog centra Intelisi u Guangdžouu
Međutim, snažni glasovi u mnogim zemljama i dalje zagovaraju uravnotežen pristup Kini, kaže d'Huge. Budućnost možda neće doneti razdvajanje, rekla je ona, već pre kalibraciju unutar Evrope kako da sarađujemo sa Kinom, a da pritom pazimo na bezbednost i ravnotežu.
"Ali trenutno – a to važi i za evropske odnose sa Rusijom – normativni stavovi pretežu u odnosu na ekonomske interese“, rekla je ona.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
