DA LI JE DŽO BAJDEN PRESTAR ZA PREDSEDNIKA SAD? Pakleno leto za lidera zemlje kojom vlada GERONTOKRATIJA

Suočeni sa mračnim izgledima za 2022. godinu, neke demokrate gledaju unapred u 2024. i pitaju se da li je Džo Bajden najbolja osoba za vođenje stranke i SAD?

Usred ovog pesimizma, demokrate se spremaju za potencijalnu "pogibiju" na izborima na sredini mandata, jer izgleda da su republikanci spremni da povrate kontrolu nad Predstavničkim domom. Suočeni sa mračnim izgledima za 2022. godinu, neke demokrate već gledaju unapred u 2024. i pitaju se da li je Džo Bajden najbolja osoba za vođenje stranke i nacije?

Pitanja o tome da li Bajden treba da traži reizbor 2024. postala su glasnija poslednjih nedelja. Anketa Njujork tajmsa sprovedena ovog meseca pokazala je da bi 64 posto demokrata volelo drugog predsedničkog kandidata za 2024. Među demokratama mlađim od 30 godina, ta cifra raste na 94 procenta.

Pored pada rejtinga, Bajden se suočava sa sve oštrijim pitanjima o svojim godinama. Sa 79 godina, Bajden je već najstariji predsednik u istoriji SAD, a ako bude ponovo izabran, imao bi 86 godina kada mu je završio drugi mandat. Anketa Njujork tajmsa pokazala je da su starost i loš radni učinak rangirani kao dva glavna razloga zašto demokrate ne žele da se Bajden ponovo kandiduje 2024.

Bela kuća je javno odbacila zabrinutost oko Bajdenovih godina. "To nije pitanje koje bi trebalo da postavljamo“, rekla je prošlog meseca sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer.

Ali neki od Bajdenovih pomoćnika privatno pričaju drugačiju priču. Prema nedavnom izveštaju Njujork tajmsa, zaposleni u Beloj kući oklevaju sa zakazivanjem dugih međunarodnih putovanja za Bajdena, iz brige da bi mogli da budu previše za njega. Takođe su zabrinuti da bi Bajdenov sporiji i nesigurniji mogao da dovede do potencijalno opasnog pada ili povrede, i zabrinuti su zbog njegove sklonosti da pravi "gafove" tokom govora. Dejvid Akselrod, koji je ranije bio glavni strateg kampanje Baraka Obame, rekao je da bi Bajdenove godine mogle da budu "glavni problem“ ako bude tražio reizbor.

Kolumnista Njujork tajmsa je prošle nedelje napisao članak pod naslovom "Džo Bajden je prestar da ponovo bude predsednik“, ali je istakao da je to širi problem američke politike.

"Ovde postoji problem koji prevazilazi samog Bajdena. Nama vlada gerontokratija. Bajden ima 79 godina. Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi ima 82 godine. Lider većine u Predstavničkom domu, Steni Hojer, ima 83 godine. Lider većine u Senatu, Čak Šumer, ima 71. Često nije jasno da li shvataju koliko je ova zemlja slomljena", naveo je on.

Bajden insistira da i dalje planira da se ponovo kandiduje 2024. godine, pod pretpostavkom da ga zdravlje poslužu. "Verujem u sudbinu. Sudbina se umešala u moj život mnogo, mnogo puta“, rekao je Bajden u decembru. "Ako me zdravlje bude služilo kao sada, ako budem dobrog zdravlja, ponovo bih se kandidovao", rekao je on.

To, ipak, nije ugušilo spekulacije i kombinacije, čak ni među demokratama. Kada su progresivnu kongresmenku Aleksandriju Okasio-Kortez pitali da li će podržati Bajdena kao demokratskog kandidata 2024, ona je podigla gard. "Preći ćemo taj most kada stignemo do njega“, rekao je kratko.

Ako bi Okasio-Kortez ili drugi progresivni lider odlučio da izazove Bajdena, to bi bila istorijska kandidatura. Nijedan aktuelni demokratski predsednik nije se suočio sa primarnim izazovom od 1980. godine, kada je Ted Kenedi odlučio da se kandiduje protiv Džimija Kartera, pošto se zemlja suočila sa rekordno visokom inflacijom i nestašicom gasa. Karter je uspeo da pobedi Kenedija na predizborima, ali je na kraju izgubio opšte izbore od republikanskog kandidata koji je obećao da će "učiniti Ameriku ponovo velikom“: Ronalda Regana.

Analitičar i autor Džon Vard, koji je pisao o demokratskim predizborima 1980. kaže da postoje neke jasne paralele i važne razlike između Kartera i Bajdena. Iako je Karter imao jasnog protivnika u Kenediju, ostaje nejasno ko bi – ako iko – iz najviših rangova Demokratske stranke izazvao Bajdena.

Ali jedan element koji ide u Bajdenovu korist je vreme, rekao je Gardijanu Vord. Predsednički izbori 2024. su za dve godine tokom kojih privreda može da se stabilizuje.

"Ima vremena da se inflacija ublaži i da se ekonomija preokrene“, rekao je Vord. "Međutim, nije jasno kuda idemo, pošto postoji mnogo prognoza recesije, pa čak i izgledi za stagflaciju koja je osakatila Kartera".

Bajdenovi saveznici insistiraju na tome da ima vremena da poboljša ekonomiju i širu perspektivu nacije, i generalno odbacuju ankete koje ukazuju na to da bi trebalo da se povuče 2024.

Izbori na sredini mandata za guvernere, državne predstavnike i sekretare mogu da imaju velike implikacije za 2024. Određeni broj republikanskih kandidata koji su prihvatili Trampove laži o široko rasprostranjenoj prevari 2020. se sada kandiduju za mesta koja bi im mogla pomoći da odrede izborna pravila 2024.

"Saznaćemo da li će naši izbori 2024. biti slobodni i pošteni, na osnovu toga ko će završiti na funkciji 2022“, rekla je Rana Epting, direktorka progresivne grupe MoveOn. "O samom terenu naše demokratije i našeg izbornog sistema odlučivaće se u ovom izbornom ciklusu".

Kurir.rs