Vojnici koji se vraćaju otkrivaju mračnu stranu života u ukrajinskoj Legiji stranaca

Kada je talas za talasom ruskih krstarećih raketa padao na bazu za obuku Javoriv u zapadnoj Ukrajini u ranim satima 13. marta, to je bio napad od velikog strateškog značaja.

Prostrana vojna baza nalazi se na samo 10 km od poljske granice i teritorije NATO-a i bila je domaćin nekoliko vežbi između vojnog bloka i ukrajinskih snaga poslednjih decenija. Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, ona je takođe bila domaćin hiljadama nedavno pristiglih stranih regruta u Ukrajinsku Legiju stranaca, novostvorenu međunarodnu granu oružanih snaga te zemlje.

Adam Cviec je bio jedan takav novi regrut tamo na dan bombardovanja. Poljski stolar je bio u Ukrajini samo nekoliko dana kada su ga oko 4 sata ujutro te nedelje ujutro probudili eksplodirajući projektili. Izašavši iz svog šatora, bio je svedok potpunog pokolja koji se odvijao oko njega — uključujući jednog vojnika koji je bio teško osakaćen eksplozijom.

„Lice mu je bilo izgorelo. Nije imao ruke, obe. Hodao je kao zombi“, rekao je Cvierc. „On te zove da pomogneš, ali šta možeš da uradiš? Ne možete ništa da uradite za njega, znate da je već mrtav, da samo trči na adrenalinu.

Govoreći za VICE Vorld Njuz u nedelju iz Krakova, pošto je prešao granicu sa Poljskom samo dva dana ranije, Cvierc je sada u mogućnosti da razmisli o ozbiljnosti svog iskustva. Sada se bezbedno vratio u svoju domovinu nakon što je dve nedelje služio kao komandant jedinice, on je među prvim talasom dobrovoljaca Legije stranaca koji su se vratili koji su u stanju da iz prve ruke svedoče o liniji fronta kao strani vojnik.

Dok su proslavljene priče o strancima koji su dovoljno hrabri da se upuste u ratnu zonu česte, jako malo se čulo od onih koji su izašli sa druge strane. Cvierc i drugi regruti Legije stranaca ispričali su za VICE Vorld Nevs mučne priče o smrti i razaranju koje su pokvarile kratke periode u kojima su bili u Ukrajini, noseći sa sobom teške traume dok su bacali svetlo na brutalnu i haotičnu prirodu događaja na terenu.

„Bio sam izložen mnogo više stvari u moja prva tri dana [u Ukrajini] nego tokom cele turneje u Avganistanu“, rekao je 35-godišnjak, koji je šest meseci služio u zemlji 2012. „Ako, upravo sada, [neko] mi je rekao da ideš u misiju u Avganistan, ja bih rekao: 'Zašto želiš da mi daš odmor?'

Razmišljajući o višesatnom ruskom napadu na Javoriv, u kojem je ubijeno 35 Ukrajinaca i do 180 „stranih plaćenika“, prema izvorima iz Kremlja, Cvierz je i dalje u stanju da pronađe srebrnu liniju. Broj stranih regruta se značajno smanjio kada su im ukrajinski oficiri, nakon eksplozije, dali priliku da se vrate i napuste zemlju.

„Bilo je mnogo onih koji traže avanturu. Bilo je mnogo ljudi koji su govorili da su u vojsci. Ali mislim da je bilo i gomila lažova“, rekao je Cvierc. „Ali, zapravo smo bili veoma srećni što se to dogodilo pre nego što smo stigli u Kijev. Zato što je to bila najbolja selekcija ljudi koju ste jebeno mogli zamisliti – najbolji.”

Još jedan strani regrut koji je tog dana preživeo bombardovanje i gurnuo se u prestonicu Ukrajine je Hieu Le.

Poreklom iz oblasti zaliva u Kaliforniji, Vijetnamski Amerikanac je prodavao supu od rezanaca u Medeljinu, u Kolumbiji, sve do pre tri nedelje, kada je bio primoran na akciju zbog strastvenog govora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je pozvao strane regrute da pomognu u borbi otpora.

Kada je razgovarao za Vajs krajem prošle nedelje, sedeo je u hotelskoj sobi u poljskoj prestonici Varšavi sa još jednim legionarom iz SAD. Obojica muškaraca su odvojeno stigli u Ukrajinu 9. marta, pre nego što su zajedno napustili zemlju 22. marta.

Le, tih 30-godišnjak, bio je vojnik u Cviercovoj jedinici od oko 20 ljudi. I on je završio devetomesečnu turneju u Avganistanu 2012. godine, takođe je radio kao kontraobaveštajni agent u zemlji više od tri godine pre nego što je otišao u Medeljin 2020. kada je izbila epidemija korone.

„Izraziti rizik da dobijete metak u leđa od nekih kriminalnih momaka [na vašoj strani] bio je mnogo veći nego udoban.

Kao i Cvierc, rekao je da ga je njegovo prethodno borbeno iskustvo samo toliko pripremilo kada se suočio sa asimetričnom prirodom ratovanja u Ukrajini, gde je Rusija bombardovala gradove raketama.

„Čak i oni sa vojnim iskustvom, morate da shvate da nije postojao ovakav rat koji se dugo vodio“, rekao je Le. „Ono što je drugačije sa američkom vojskom i svim ostalim vojskama NATO-a – oni su razmaženi. Kada je u pitanju vođenje rata, oni imaju vazdušnu podršku, medicinsku pomoć, logistiku, sve vrste različitih nivoa obaveštajnih podataka i podrške. Ovde u Ukrajini nismo imali ništa od toga.”

I Cvierc i Le su opisali anksu ono što prati urbano ratovanje, nešto što je Le izjednačio sa borbom „u šumi“. Muška matična baza, za koju Cvierc procenjuje da je smeštala više od hiljadu stranih vojnika — Gruzijaca, Amerikanaca, Britanaca, istočnih Evropljana, pa čak i Južnoamerikanaca — na nepoznatoj lokaciji u Kijevu, nudila je malo više u smislu utočišta zbog višegodišnje pretnje granatiranja .

„Ako sada znate nešto o ratu, znate da je urbano [ratovanje] u osnovi pakao“, rekao je Le. „Okružen neprijateljem — toliko neprijatelja, toliko oklopa. Hodali biste onda naleteli na neprijateljski oklop."

Teško je doći do čvrstih podataka, ali je početkom marta ukrajinsko Ministarstvo odbrane procenilo da se 20.000 ljudi dobrovoljno prijavilo da se pridruži njenim stranim snagama, koje su tri dana nakon invazije na brzinu stvorene kao Međunarodna legija teritorijalne odbrane Ukrajine. Izdavači su izvestili da su stranim regrutima uručeni ugovori koji ih ograničavaju da napuste legiju dok se rat ne završi. Le, međutim, kaže da je „zapravo neverovatno koliko vam Ukrajinci daju šanse da odete“.

Ali dok je pohvalio „impresivan“ ukrajinski otpor i sve što je postigla Legija stranaca za kratko vreme, Le je takođe opisao nedostatak strukture i vođstva u njenim redovima. To je nešto što je, kako kaže, dovelo do nepotrebnih žrtava, i da bi se moglo ispraviti postavljanjem ukrajinskog oficira u svaku jedinicu.

Ovi problemi sa disciplinom manifestovali su se unutar zidova kasarne, prema Leu, dok je opisao pretnju nasiljem od jedne neposlušne i loše disciplinovane grupe trupa. Amerikanci i Britanci koji su tvrdili da su bivši specijalci, ovi vojnici su se suprotstavljali, pretili i napadali kolege legionare tokom njegovog boravka tamo, kaže Le. I on i Cvierc sumnjali su na zloupotrebu opojnih droga među tim muškarcima, dok su nepotvrđeni izveštaji o pljački, pa čak i o pucanju u pse lutalice u misijama, počeli da kruže u kasarni.

Kako su dani odmicali, Leov osećaj anksioznosti je rastao jer je stalno bio na oprezu zbog neprijateljskih napada, dok je počeo da sumnja u svoju bezbednost čak i među svojim ljudima. Rekao je da oni predstavljaju manjinu dobrovoljaca — „psihosa i kriminalaca“ koji su privučeni u Ukrajinu ne da bi pomogli zemlji, već da bi imali „besplatnu propusnicu da ubijaju ljude i da se ponašaju kao budale“.

Vajs nije mogao nezavisno da proveri Leove izveštaje o nepromišljenom ponašanju na misijama, ali Cvierc je potvrdio da je svih pet muškaraca uklonjeno iz Legije do trenutka kada je napustio zemlju. On je takođe naglasio da ovi ljudi predstavljaju izvanredan položaj u inače složnoj grupi stranih boraca i da ukrajinska vlada ulaže napore da iskorijeni loše ponašanje u svojim stranim redovima. Američki vojnik sa kojim je Le putovao u Varšavu, a koga je jedan od muškaraca fizički napao, potvrdio je da je otišao zbog straha za svoju bezbednost među sopstvenim vojnicima, ali je odbio da da ceo intervju.

„Zbog ukočenosti, morali smo da mu slomimo noge i ruke da bismo ga uvukli unutra. Ovi automobili su super mali ovde u Evropi. Bilo je prilično jezivo, nikada to neću zaboraviti.”

Za Lea, međutim, nije samo iz ovih razloga nazvao kraj svog boravka u Ukrajini posle dve nedelje. Da bi objasnio tu odluku, on se do detalja trezveno priseća događaja jedne misije, posle koje je znao da je dovoljno doživeo.

Patrolirajući šumom u zapadnom Kijevu 18. marta, Cviercova jedinica je naišla na telo gruzijskog vojnika iz njihove kasarne ubijenog raketnom vatrom. Ne želeći da ga ostave iza sebe, i Cvierz i Le su pomogli da se njegov ukočeni, beživotni leš prenese 8 km kroz gustu šumu do najbližeg puta. Tamo bi Le tražio ličnu kartu u svojoj uniformi, zapisujući na komadiću kartona svoje ime, detalje i datum smrti, pre nego što bi ga podigao u vozilo koje ga je čekalo.

„Zbog ukočenosti, morali smo da mu slomimo noge i ruke da bismo ga uvukli unutra. Ovi automobili su super mali ovde u Evropi“, rekao je Le. "Bilo je prilično jezivo, nikada to neću zaboraviti."

On je opisao tugu koju je osećao kada je video druge gruzijske vojnike kako odaju poštu telu. Ovo iskustvo sa smrću pokazalo bi se previše traumatičnim da bi se izdržalo ponavljanje, a Le bi nekoliko dana kasnije otišao iz zemlje, govoreći da „nije svestan koliko će to uticati na mene“.

„Znate, to je tmuran trenutak. I za mene je to bilo previše. Nikad to više nisam želeo da uradim. Bilo je...“, rekao je zastajkujući. "Bilo je apsolutno srceparajuće."

Cvierc, kome je to bio drugi susret sa smrću u roku od nedelju dana, priseća se incidenta na karakteristično zabavan način. Ovo je, kaže, njegov način da se izbori.

„Ovo je moja reakcija na sve što se tamo dogodilo. Ovo je moje upravljanje stresom. Radim to za sebe“, rekao je Cvierc. „Mislim da je u redu ako neko želi da sudi o ovome. Hajde. nije me briga. Ali ako ću stalno da plačem zbog ovoga, pa, koja je poenta?"

Cvierc, koji je delimično otišao zbog tih tenzija u kasarni, ne isključuje povratak u Ukrajinue. Trenutno lobira za prikupljanje novca za dvoglede, termo i naočare za noćno osmatranje — opremu za koju kaže da bi bila „promena igre“ za urbano ratovanje u Kijevu.

Le sada provodi vreme putujući po Evropi kako bi obradio ono što je iskusio pre nego što se vratio u Kolumbiju da nastavi svoj život prodajući supu sa rezancima. Kaže da se psihički priprema za slična osećanja koja je osetio kada se vratio iz Avganistana, gde „nikome nije bilo stalo i gde se ništa nije promenilo“.

On upozorava da oni bez vojnog iskustva ne idu u Ukrajinu, „jer ćete verovatno odustati posle prvog vazdušnog udara“. Na njegovim objavama na društvenim mrežama koje su od tada postale viralne u kojima opisuje svoje iskustvo, Le se suočio sa kritikama - delom od vojnika sa kojima je služio - jer je napustio zemlju nakon dve nedelje.

On više puta ponavlja da ova kritika dolazi sa mesta neznanja. Ipak, vidi se da ga, s obzirom na sve što je izdržao, bodu oštre reči njegovih vršnjaka.

„Trudim se da to ne shvatam previše lično, jer oni ne znaju. Oni zaista ne znaju da je ovo potpuno drugačija vrsta sukoba“, rekao je on. „Jedina stvar koju zaista moram da kažem tim momcima je da i oni imaju priliku da dođu ovde. I nisu.”

Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/e-radio.us