RUSOFOBIJA HARA EVROPSKIM UNIVERZITETIMA: Evo sa čime se sve susreću studenti iz Rusije, i kako to koristi Kremlj!

Leto je ovde i ispiti su gotovi. Odlično vreme da budete student u Evropi, osim ako niste iz Rusije.

„Ako kažem nešto loše o Rusiji, tamo ću imati problema; ako kažem nešto dobro o Rusiji, imaću problema ovde“, dodaje on.

Na nekim univerzitetima, ruski studenti kažu da se rusofobija skoro normalizovala, dok drugi optužuju univerzitete da aktivno doprinose diskriminaciji. Dvadesetogodišnja studentica iz Sibira, koja studira na Univerzitetu Adam Mickjevič u Poznanju, u zapadnoj Poljskoj, koja je takođe želela da ostane anonimna, rekla je da je bila „veoma šokirana“ kada je čula kako profesor govori studentima da je rusofobija „najprikladniji odgovor“ u ratu.

„Napustila sam taj kurs“, kaže ona. Politico nije uspeo da dođe do pomenutog profesora za komentar.

Elena Ledneva, 33, prijavila se na Univerzitet Zapadnog Londona za master program iz menadžmenta luksuznog ugostiteljstva nakon što se prošle godine preselila u London iz ruskog regiona Samara. Na njeno iznenađenje, univerzitet ju je odbio, rekavši joj krajem maja u mejlu koji je Politico video da je odluka doneta „kao odgovor na nedavne događaje i situaciju u Ukrajini“.

„Bilo je zaista frustrirajuće jer nemam uticaja na ono što se trenutno dešava u svetu“, rekla je Ledneva i dodala da je „potpuno protiv“ ruske invazije na Ukrajinu.

„Samo želim da učim i želim da radim dobro i da budem korisna ovde u UK“, dodaje ona.

Kao odgovor na optužbe, portparol Univerziteta u Zapadnom Londonu rekao je da je mejl poslat „greškom“ i da je „zbog interne pogrešne komunikacije“.

Na sličan način, Univerzitet u Tartuu u Estoniji izazvao je kontroverzu nakon što je u martu objavio da će zabraniti sve potencijalne ruske kandidate, što je prorektor univerziteta kasnije branio kao „sigurnosne“ razloge.

Mihail Suslov, vanredni profesor Univerziteta u Kopenhagenu koji istražuje rusku dijasporu, tvrdi da je svaka akademska diskriminacija kontraproduktivna. Suslov kaže da takva praksa funkcioniše u rukama Kremlja, koji već dugo sprovodi propagandu da su Rusi nepravedne žrtve.

Ali univerziteti su se u velikoj meri trudili da pruže podršku, jer su takvi slučajevi retki, kaže Majkl Gebel, direktor Evropske asocijacije univerziteta, koja predstavlja više od 850 univerziteta širom Evrope.

„Fokus je zaista na ukrajinskim studentima, ali ono što možemo da vidimo u sektoru je rastuća svest da moramo da vodimo računa o našim ruskim kolegama u Evropi“, rekao je on.

Druga studentica na Univerzitetu Adam Mickievicz, 21-godišnjakinja iz Sibira koja je želela da ostane anonimna, kaže da se oseća podržano. Nakon što je dan pre početka rata stigla u Poljsku na program razmene sa samo 300 evra, ubrzo je ostala bez ikakvog načina da podigne svoju ušteđevinu kada su zemlje EU isključile Rusiju iz platnog sistema SVIFT.

Ali univerzitet je pritekao u pomoć ovom studentu antropologije. Rekla je da joj je dat savet za izdavanje vize, kao i mesečna stipendija od 1.000 zlota (212 evra) nakon što su njeni računi blokirani.

Više od 48.000 Rusa godišnje studira u inostranstvu, a najveći broj odlazi u Nemačku, Češku, Veliku Britaniju, Francusku i Finsku.

Marketa Martinkova, prorektor Karlovog univerziteta u Pragu, koji ugošćuje 1.500 ruskih studenata, rekla je da je institucija jasno stavila do znanja da neće tolerisati rusofobiju nakon što je čula izveštaje studenata.

"Mi ne osuđujemo naše studente - samo se trudimo da ih podržimo. Ističemo da ne podržavamo nikakve postupke po principu kolektivne krivice", kaže Martinovka.

Ali Kremlj je koristio optužbe o diskriminaciji da izazove strah među ruskim studentima - pokušavajući da ih ubedi da se vrate kući.

Krajem februara, ruski izaslanik za ljudska prava Tatjana Moskalkova tvrdila je, bez dokaza, da su ruski studenti izbačeni sa evropskih univerziteta. Rusko ministarstvo obrazovanja je tada saopštilo da će onima koji se suočavaju sa „kršenjem svojih prava“ biti odobren automatski prijem na vodeće univerzitete u zemlji ako se vrate kući.

Studentkinja antropologije na Univerzitetu Adam Mickievicz rekla je da su je zvaničnici sa njenog univerziteta u Rusiji zvali deset puta u prvom mesecu rata i na kraju su je ubedili da se vrati, uprkos podršci koju je dobila i činjenici da je želela da ostane u Poljskoj.

Kurir.rs/Net.hr