ZAMOR OD SANKCIJA RUSIJI VEĆ SE UVELIKO OSEĆA U EVROPI! Putin testira izdržljivost lidera: Cena podrške Ukrajini stiže na naplatu!

Očajnički napori u Italiji da se spreči pad vlade Marija Dragija samo su najnovija politička oluja u Evropi povezana sa testiranjem izdržljivosti Zapada od strane Vladimira Putina.

To je metafora koja bi se, na Putinovo zadovoljstvo, mogla primeniti na veći deo Evrope, jer su vlade pod rastućim pritiskom zbog cene rata u Ukrajini.

Narativ o nadolazećoj narodnoj pobuni protiv zapadnih sankcija Rusiji svakako se dobro uklapa sa Putinovim centralnim narativom da su vreme i ekonomija na njegovoj strani jer sankcije više štete evropskim potrošačima nego ruskim.

Kako piše "Gardijan", on smatra da su rastuće cene goriva najsmrtonosniji od makroekonomskih šokova za političare, jer podstiču inflaciju i usporavaju ekonomski rast.

Još je rano za procene o razmerama potencijalne izborne reakcije u Evropi, a Đuzep Borelj, evropski šef diplomatije, na primer, ljutito se žalio da se porast cena pripisuje sankcijama EU bez ikakvih dokaza. Borelj je o kritičarima sankcija EU rekao: "Zar nemaju oči? Zar ne gledaju u grafikone? Zar ne uzimaju u obzir brojke ili činjenice?"

Dve pobede Rusije

"Njuzvik" piše da je Rusija već odnela dve značajne pobede u "ratu sankcijama" sa Zapadom, nakon što je Кanada pristala da ukine sankcije na povrat popravljenih ruskih gasnih turbina Nemačkoj, a EU je odobrila železnički transport sankcionisane ruske robe do Кalinjingradske eksklave.

Lideri EU i NATO naglasili su da su obe odluke ograničenog obima i da neće potkopati zapadnu podršku Ukrajini. Međutim, zabrinutost Кijeva zbog "zamora od sankcija" među partnerima raste.

Vlade u krizi

Posledice "zamora od sankcija" već se osećaju u evropskim prestonicama gde vlade padaju ili su u dubokoj krizi. U Francuskoj je moć predsednika Emanuela Makrona oslabljena gubitkom parlamentarne većine od stranaka koje su naklonjenije Putinu.

U Španiji, socijalisti, koje sledeće godine očekuju izbori, upravo su izgubili vlast u najmnogoljudnijoj regiji Andaluziji. Narodna partija desnog centra postigla je novi rekord od 36,3 odsto, što je njen najbolji rezultat od aprila 2017.

U Estoniji, premijerka Кaja Кalas koja je žestoka kritičarka Putina, opstala je na funkciji prošle nedelje nakon što je njena prethodna koaliciona vlada pala u sporu povezanom sa stopom inflacije od 19%, najvišoj u evrozoni. Cene električne energije u Estoniji su rekordno visoke, u proseku 300 evra po megavat-satu.

Кalas je vešto rekonstruisala svoju vladu, ali ako se ekonomija ne poboljša do parlamentarnih izbora sledećeg marta, ona bi mogla da bude u nevolji. U Varšavi, vladajuća PiS strahuje izbornog poraza naredne jeseni, čak i ako je opozicija naklonjena Ukrajini. U Bugarskoj je pala prozapadna vlada. A u Velikoj Britaniji je premijer Boris Džonson bio primoran da podnese ostavku, što je teško palo ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom, koji je računao na njegovu bezrezervnu podršku.

Političar koji je u poslednje vreme najbolje prošao u glasačkim kutijama verovatno je mađarski premijer Viktor Orban, Putinov najveći saveznik u Evropi.

- U početku sam verovao da su evropski političari samo pucali sebi u nogu, ali sada je jasno da je to bio pucanj u pluća evropske ekonomije, koja se bori za vazduh - kazao je nedavno Orban u likujućem tonu.

Zima već dolazi

Možda će biti još gore, mnogo gore. U sredu će, osim pitanja Dragijevog opstanka, EU morati da se dogovori o mehanizmu solidarnosti ako zalihe ruskog gasa presuše ove zime.

Putinove namere postaće jasne u četvrtak kada će ruski snabdevač gasom Gasprom da odluči da li će da nastavi isporuke u Evropu kada se završi remont gasovoda Severni tok 1. Ali znaci širom Evrope nisu previše obećavajući. Gasprom je već u pismu poručio kupcima gasa da ne može da garantuje snabdevanje gasom i aktivirao je klauzulu o "višoj sili" kako bi se zaštitio od plaćanja kompenzacije za smanjene isporuke određenim kupcima u Evropi od 14. juna, tvrdeći da nije ugovorne obaveze ispunio zbog "vanrednih" okolnosti.

Poitičari ne kriju od glasača moguće razmere katastrofe, što je svakako deo plana da građani mobilišu protiv Putina. Tako je nemački ministar ekonomije Robert Habek opisao Putinovu taktiku kao napad na Nemačku koji bi mogao da izazove katastrofu.

Кlaus Miler, šef nemačkog energetskog regulatora, rekao je da bi cene gasa za potrošače mogle da se utrostruče do 2023. godine i da je "apsolutno realno" da će kupci koji trenutno plaćaju 1.500 evra godišnje morati da plaćaju 4.500 evra ili više u budućnosti.

- Ako dođe do eskalacije, verovatno ulazimo u najveću ekonomsku krizu koju je Nemačka doživela od kraja Drugog svetskog rata - rekao je za Bi-Bi-Si Tomas Matusek, bivši nemački ambasador u Londonu.

Uprkos trenutnom toplotnom talasu u Evropi, Matusek je u pravu kada kaže da zima već dolazi, smatra "Gardijan", a glavno pitanje će biti nivo evropskih rezervi gasa za narednu zimu. Putin će postići svoj cilj ako uspe da Nemce tokom zime drži u neizvesnosti.

Za razliku od poslednjeg rutinskog održavanja Severnog toka 1, Gasprom ovoga puta nije povećao snabdevanje gasom ukrajinskim gasovodima, pa je izvoz ruskog gasa u Evropu trenutno oko četvrtine od uobičajenog. To bi moglo da znači i "titansku bitku" između Nemačke i Rusije, upozorava britanski list.

Ipak, neke zemlje EU su bolje zaštićene. Italija je, na primer, napunila više od 65% svojih kapaciteta za skladištenje gasa i na putu je da ispuni svoj cilj da dostigne nivo skladištenja od 90% u oktobru, objasnio je Roberto Cingolani, ministar za tranziciju životne sredine.

Rusija je obustavila isporuke gasa Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj i Holandiji i ograničila isporuke za još osam zemalja. Međutim, španska energetska kompanija Enagas saopštila je da Španci nemaju čega da se plaše jer "gas mogu da dobiju iz drugih izvora".

Rizik za Putina

Tu leži rizik za Rusiju. Putin će imati samo jedan pokušaj da izazove veliku krizu u EU. Ako to ne uspe, a evropske rezerve budu dovoljno velike da potraju do sledećeg leta, Zapad će biti veoma blizu oslobađanja zavisnosti od ruskog gasa. Time bi Putin možda zauvek izgubio glavni izvor prihoda Rusije i najveće tržište na koje izvozi gas.

Odnos Putina i EU može shvatiti kao igra gde oba automobila jure jedan prema drugom i čekaju da vide ko će prvi odstupiti. Ali u ovom slučaju, nijedna strana nije zaista spremna da umre za pobedu, zaključuje "Gardijan".

Kurir.rs/Blic