OSTAVITE AJKULE NA MIRU, NISU OPASNIJE NEGO INAČE: Američki stručnjak objašnjava najnovije napade morskih nemani! VIDEO

Nedavna serija napada ajkula duž istočne obale SAD, od Kejp Koda i Long Ajlenda pa sve do Floride, navela je zvaničnike da zatvore plaže i upozore kupače da ostanu u područjima pod nadzorom spasilaca.

Grid: Da li je količina napada ajkula koju vidimo neuobičajena?

Gevin Nejlor: Dakle, zavisi od razmere na kojoj gledate. Ako pogledate globalno, imali smo prilično mirnu godinu do otprilike juna, a onda se malo popravilo. Ali to je u osnovi prilično standardna godina širom sveta. Sada, gledajući to iz perspektive nekoga ko živi na južnoj obali Long Ajlenda, gde prošle godine nije bilo napada. Pre toga su bila dva, a pre toga vrlo malo - odjednom ih je pet u nizu. Tako da izgleda kao veoma neobična godina.

Gledamo na globalne trendove u velikoj meri, tako da nas lokalni fenomeni ne uznemiravaju jer se male stvari dešavaju na različitim mestima svake godine. Dakle, jedne godine su Havaji. Sledeće godine, to je na obali Madagaskara. Sledeća godina je Nova Kaledonija, a zatim Južna Afrika - onda je to Zapadna Australija. Imamo različite male vruće tačke na kojima se čini da se dešava nešto zaista čudno, i svi misle da će se svet srušiti i izgoreti. Ali ako pogledate na čitavoj planeti, ovo su samo lokalni pulsevi, i oni zapravo ne predstavljaju globalnu promenu i obrasce ugriza.

G: Postojale su i spekulacije da bi ovi incidenti mogli biti znak da se domet ajkula menja, bilo zbog klimatskih promena ili drugih razloga. Da li bi se to moglo dogoditi i da li postoje podaci koji to potkrepljuju?

GN: To je odlično pitanje. Dakle, nema podataka, ali je možda istina. Ajkule postoje već 40 miliona godina, a jedan od razloga što su u stanju da tako dobro prežive je taj što kada uslovi postanu nepovoljni, one se sele negde drugde. One su velike životinje, pa to mogu da urade. I da znate, moderne ajkule se stalno kreću svuda. Ne svi, ali mnogi od njih. Oni su pelagične životinje i mnoge pelagične životinje se kreću preko okeana.

Ako u jednom delu sveta ima više hrane, a u drugom je nema ili ima u izobilju — [kao] na obali Long Ajlenda — onda će se, apsolutno, preseliti tamo. Zašto je to? To je zato što su ovo grabljivci. Prate hranu. Dakle, ako je hrana drugačije raspoređena, onda će se sigurno pomeriti.

Zašto je hrana drugačija? Pa, može li to biti globalno zagrevanje? Je mogla. Imamo li podatke? Ne, nemamo. Tako da bi podjednako mogao biti samo mali vrtlog Golfske struje i okretati se, ili bi to moglo biti nešto u vezi sa ćelijom vrućeg vazduha iznad Kolorada koja ima efekte na mlazni tok, koji onda utiče na vetrove i koji nema apsolutno nikakve veze sa globalnim zagrevanjem.

Svi to povezuju sa globalnim zagrevanjem. I kao naučnik, malo sam zabrinut zbog toga jer volim da mogu da kažem stvari iza kojih možemo da stojimo i da imamo podatke, jer ako grešimo i sledeći put kada nešto uradimo, ljudi će reći, „Pa, pogrešio si prošli put. Šta znaš?" U stvari, postoji mnogo naučnika koji su prilično spretni sa objašnjenjem globalnog zagrevanja, i znate, možda su u pravu, ali nemaju podatke da to potvrde.

G: Da li je to zato što postoji toliko mnogo stvari koje uopšte utiču na životnu sredinu ajkula?

GN: Da. To je multivarijantni problem i problem višestrukih razmera. I nismo sigurni koji obimni procesi utiču na distribuciju ribe mamaca, da li je to lokalna stvar u severozapadnom Atlantiku ili ako je globalni fenomen - nemamo modele da bismo mogli da napravimo ta predviđanja. Vremenom je dovoljno teško da nam kažu šta će vreme biti za nedelju dana. Pa, još je teže sa okeanskim strujama. Ne kažem da greše, samo kažem da mi to ne znamo.

G: Kada ljudi čuju „ajkula“, mnogi odmah pomisle na istoimeni film na primer. Da li ajkule dobijaju malo loše reči iz takvih filmova? Mislite li da su percepcije javnosti o ajkulama iskrivljene na negativan način?

GN: Volim da kažem ljudima ovo, a novinari to ne vole da izveštavaju: Ljudi su patetični u vodi. Da su ajkule htele da ih pojedu, bilo bi im tako lako. Da su bili dobrog ukusa i da je ajkula bila kao: „Oh, bože, postoji čovek, daj mi da pojedem“, bilo bi između 10.000 i 50.000 ugriza dnevno. Ima puno ajkula u okeanu i mnogo ljudi koji se tamo rekreiraju.

Mi to ne vidimo. Vidimo ih vrlo malo, oko 70 godišnje. I iako ih ima 70, više od polovine njih je u vodi sa lošom vidljivošću gde ajkula greši. Dakle, činjenica da su ugrizi koje vidimo tamo gde su uslovi zamućeni i gde se ljudi ukrštaju sa mestima gde ima ajkula na neki način naglašava ideju da ajkule ne jedu ljude - mi nismo na meniju.

Druga stvar koju treba znati je da postoji 540 različitih vrsta ajkula i svi misle da su sve potpuno iste. Bela ajkula se otprilike razlikuje od crne ajkule kao što je kengur od čoveka. Da. Ne bismo rekli: „Oh, videli smo povećanje ugriza sisara ove godine“, kao da su svi potpuno isti.

Mislim, da je Ti-reks upravo došao u vašu baštu i prošetao okolo, bili biste prestravljeni, ali biste takođe, nadamo se, bili neverovatno uzbuđeni. Zato što je ova drevna životinja spektakularna i zaista zanimljiva i intrigantna. Kao i ajkule! Oni rade neke glupe stvari koje mi još uvek ne razumemo. Neki svetle u mraku i uzimaju svetlost i ponovo je prenose na drugoj talasnoj dužini. Oni rade mnoštvo zaista bizarnih i neobičnih stvari. One su fascinantne životinje i mene kao nekoga ko ih proučava prilično je obeshrabrujuća činjenica da je jedina stvar koja izgleda da ljude zanima koliko su strašne. Oni su bure puno vidžeta koji su zaista zanimljivi i rade neke spektakularne stvari.

Mislim da kada bismo samo duboko udahnuli i samo pokušali da naučimo o ajkulama, smatrali bismo ih mnogo fascinantnijim. Ove životinje postoje skoro pola milijarde godina i imaju neke pametne trikove.

Kurir.rs