I ŠTA ĆEMO SAD? Paradoksalna naučna analiza: Čišći vazduh doprinosi globalnom zagrevanju?!

Iako neki navode da prirodne pojave doprinose globalnom zagrevanju, naučna zajednica smatra da su klimatske promene izazvali ljudi, odnosno emisije glasova staklene bašte.

Naučnici su pomoću analize satelitskih podataka ustanovili da je klimatski uticaj globalnog zagađenja vazduha pao za do 30 procenata u odnosu na nivo iz 2000. godine.

Iako se radi o dobroj vesti za prirodnu sredinu i za naše zdravlje jer su aerosoli odgovorne za nekoliko miliona smrtnih slučajeva godišnje, to je donekle loša vest za globalno zagrevanje, piše Sajens.

Koliko god zvučalo kontradiktorno, čišći vazduh je povećao ukupno zagrevanje od ugljen dioksida za između 15 i 50 posto, navode naučnici.

Neke aerosoli, odnosno sitne čestice u vazduhu poput čađi, apsorbuju toplotu. Ali reflektujuće čestice sulfata i nitrata imaju učinak hlađenja. Ove "dobre" zagađujuće čestice su u atmosferu tokom dugog niza godina stizale iz gasova izduvnih cevi automobila, brodskih dimnjaka i dimnjaka elektrana.

Tehnologije za čišćenje ili uklanjanje ovog zagađenja polako su se proširile iz Severne Amerike i Evrope u zemlje u razvoju. Na primer, zagađenje vazduha u Kini počelo je da se smanjuje 2010. godine, a međunarodna ograničenja za brodsko gorivo bogato sumporom uvedena su tek poslednjih nekoliko godina.

Nova studija, koja bi trebalo da bude uskoro objavljena u časopisu Atmospheric Chemistry and Physics, donekle se bazira na prošlogodišnjim klimatskim procenama UN-a u kojima je pad nivoa aerosoli u Severnoj Americi i Evropi vidljiv, ali takvi nisu i jasni globalni trendovi.

Stoga su klimatolog Johanes Kvas sa Univerziteta Lajpcig i njegove kolege odlučili da dodatno analiziraju podatke sa dva NASA-ina satelita, Tere i Akve, koji rade od 1999. i 2002. godine.

Sateliti su pokazali povećanje infracrvene toplote koju "zarobljavaju" gasovi staklene bašte, ali i pad reflektovane svetlosti, piše stručni časopis.

"Modeli pokazuju da je za to delimično odgovorno smanjenje aerosoli. Vrlo je teško pronaći alternativne uzroke", rekao je Venkatačalam Ramasvami, šef Laboratorije za geofizičku dinamiku fluida američke Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA).

Stručnjaci su zatim analizirali podatke sa dva instrumenta na Teri i Akvi koji beleže zamagljenost neba, a time i njegovo opterećenje aerosolima. Od 2000. do 2019. je došlo do jasnog smanjenja izmaglice nad Severnom Amerikom, Evropom i istočnom Azijom, iako je ona nastavila da raste nad Indijom, koja zavisi od uglja.

Naučnici su tokom istraživanja otkrili još jednu dobru stranu zagađujućih aerosoli. Naime, osim što reflektuju svetlost, aerosoli takođe menjaju forme oblaka. Zagađujuće čestice smanjuju veličinu kapljica u oblacima i povećavaju njihov broj, zbog čega oblaci postaju reflektivniji.

Kvas i njegove kolege su otkrili smanjenje koncentracije kapljica u oblacima u istim oblastima gde se smanjila količina aerosoli.

"Teško je reći koliko je pad reflektivnosti podstakao nedavno zagrevanje", rekao je atmosferski fizičar Stjuart Dženkins sa Oksforda, koji takođe proučava pad nivoa aerosoli.

Sa njim se slaže i klimatolog Jan Kermak sa Tehnološkog instituta u Karlsruheu u Nemačkoj.

"Bez obzira na tačan nivo doprinosa čišćeg vazduha globalnom zagrevanju, ono će sigurno rasti kako se kvalitet vazduha bude poboljšavao širom sveta. No to ne znači da treba da nastavimo sa zagađenjem jer nečisti vazduh ubija ljude. Potreban nam je čist vazduh. Tu nema sumnje. Umesto toga, potrebno je udvostručiti napore za smanjenje gasova staklene bašte", smatra Kermak.

Penzionisani klimatolog NASA-e Džejms Hansen smatra da bi ješenje problema mogao biti i solarni geoinženjering, kontroverzna ideja podizanja čestica sulfata u stratosferi i stvaranja reflektirajuće izmaglice.

Kurir.rs/Science