Umesto na prehrambene, ovi porezi su uticali na potrošačke navike Danaca, koji su češće odlazili u kupovinu u susednu Nemačku

BEOGRAD - Danska vlada razmatra ukidanje poreza na "masnu hranu", koji je uvela prošle godina da bi uticala na poboljšanje prehrambenih navika i zdravstveno stanje stanovnika, ali i da bi napunila državnu kasu.

Taj porez je doneo Danskoj samo negativne ekonomske posledice - smanjenje potrošnje "masne hrane" u Danskoj, povećanje kupovine tih proizvoda u Nemačkoj, kao i smanjenje broja radnih mesta u prehrambenoj industriji i povećanje uvoza iz susednih zemalja, prenose agencije.

Danska vlada je proteklih godina stalno povećavala poreze na određene artikle iz kategorije robe široke potrošnje. U oktobru prošle godine Danska je bila prva država na svetu koja je uvela takozvani "porez na masnu hranu" koji se odnosi na mlečne proizvode, meso i jestivo ulje, a u januaru ove godine usledili su i viši iznosi poreza na pivo, vino, čokoladu, slatkiše, sladoled, kafu i čaj.

Umesto na prehrambene, ovi porezi su uticali na potrošačke navike Danaca, koji su češće odlazili u kupovinu u susednu Nemačku.

To potvrđuju i rezultati istraživanja koje je sprovela Danska organizacija za trgovinu mešovitom robom, prema kojima je čak 60 odsto Danaca od uvođenja poreza na pivo i bezalkoholne napitke te proizvode kupovalo u Nemačkoj.

Osim potrošačkih navika, ovi porezi su promenili i dimenzije pakovanja nekih proizvoda, pa je tako najveći skandinavski proizvođač mlečnih proizvoda smanjio svoju ambalažu, a taj trend su nastavile i druge kompanije u prehrambenoj industriji, da bi zadržale iste cene, odnosno izbegle cene iznad kojih je nemoguće prodati gotove proizvode.

Iako su uvođenje poreza pratile brojne rasprave i mnogi administrativni i ekonomski problemi, danska vlada je odlučila da uvede i porez na šećer koji je prema nekim procenama trebalo da dodatno napuni državnu kasu.

Ekonomski stručnjaci u Danskoj se slažu da im je dosta problema zadao porez na masnu hranu i da bi Vlada trebalo da odustane na dodatno oporezivanje namirnica.

Danski savet potrošača ne komentariše te fiskalne mere, kao ni Sindikat komercijalista, koji se sa Unijom radnika u prehrambenoj i srodnim industrijama Danske, zalagao za ukidanje obe ove takse, ali još nije objavio svoj komentar.

"Danski savet za poljoprivredu i hranu očekuje da porez na hranu bogatu zasićenim mastima košta Dansku 1.300 radnih mesta u naredne tri godine,'' tvrdi njihov predstavnik za štampu.

Vladina argumentacija za uvođenje poreza na šećer bila je ista kao i ona za uvođenje poreza na debljinu i glasila je da će se na taj način smanjiti korišćenje nezdrave hrane i pića među Dancima, poboljšati zdravlje nacije i popuniti državni budžet.

Ali, i taj porez bi, kao i porez na masnu hranu doneo samo negativne ekonomske posledice pa su to razlozi zbog kojih vlada, godinu dana nakon uvođenja poreza na masnu hranu, razmišlja o njegovom povlačenju kako bi nadoknadila gubitke sa kojima se industrija suočila, navode agencije.

Uvođenje poreza na šećer je takođe odbačeno. Međutim, spekuliše se da vlada pravi planove za povećanje poreza na prihod, kako bi kompenzovala manjak zbog ukidanja ove takse.