Američki sindikalni lider Džimi Hofa bio je prava zvezda u SAD šezdesetih i sedamdesetih godina. O njemu, njegovim političkim akcijama, ali i više javnim nego tajnim vezama s mafijom toliko se pisalo i govorilo da istražitelj i publicista Čarls Brant tvrdi da je Hofa "od 1965. do 1975. bio je popularan kao Bitlsi".

Ipak, njegov misteriozni nestanak 30. jula 1975, koji Federalni istražni biro (FBI) još vodi kao otvoreni slučaj, pretvorio ga je u pravu američku ikonu, a punih 47 godina ne prestaju nagađanja o tome ko ga je oteo i ubio, kao i gde su njegovi ostaci zakopani.

NAJNOVIJA ISTRAGA

Koliko se ovaj nestanak i dalje smatra važnim možda najbolje ilustruje to što je FBI koliko prošle sedmice raskopavao zemljište oko mosta u Nju Džerziju tragajući za telom Džimija Hofe, koga su zvali Zagonetka zbog srednjeg imena Ridl (Riddle). Naravno, bez uspeha.

- Ništa od bilo kakve važnosti nije otkriveno tokom provere zemlje oko mosta. Iako ne planiramo dodatne aktivnosti na ovom prostoru, FBI će nastaviti da ispituje svaki relevantan trag u pokušajima da locira Hofu - poručila je prošlog četvrtka Mejra Šnajder, portparol FBI u Detroitu, a preneo je Gardijan.

Taj poslednji trag objavio je novinar Den Moldija. Njemu je Frenk Kapola ispričao da je njegov otac Pol, biznismen povezan s mafijom, dobio zadatak da se reši Hofinog tela.

- Krajem jula 1975. zadatak da se reši tela Kapoli je dao Filip Moskato, član mafijaške porodice Vita Đenovezea. Frank mi je rekao da mu je otac pred smrt otkrio kako je stavio Hofino telo u čelično bure, a onda preko njega još 15 do 30 čeličnih burića punih hemikalija - napisao je Moldija, čiji je sagovornik i svedok preminuo 2020.

hofa-profimedia0142638673.jpg
Profimedia 

ŠTA SE ZNA

Nestanak Džimija Hofe je zaista misterija - dok jedni veruju da ga je ubila mafija, drugi za sve optužuju američku vladu, a čak nekoliko osuđenih ubica je "priznalo likvidaciju", i to po nalogu mafije. Ono što nije nepoznato je da je 30. jula 1975. nekadašnji vođa Sindikata kamiondžija ili popularnih Timstera oko 14 časova došao do restorana "Mačus red foks" u Blumfild Taunšipu na sastanak s dvojicom mafijaša - Entonijem Đakaloneom i Entonijem Provencanom. Oni se nisu pojavili, pa je Hofa pozvao svoju suprugu i rekao joj da će ubrzo doći. Oko 14.45 je napustio restoran i to je poslednji put da ga je neko video.

- Istraga je pokazala da postoji šest svedoka Hofinog prisustva u restoranu MRF 30. jula i pet od njih razgovaralo je s njim. Oni su naveli da je bio tu od 14.00 do 14.45. Jednom od svedoka Hofa je ispričao da njegova supruga Džozefina treba da operiše kataraktu, što je činjenica koja nije poznata javnosti. Istraga nije uspela da smesti druge ljude u restoran ili njegovu okolinu. Ipak, jedan svedok je rekao da je video Sala Brigulja na parkingu. Nakon opsežne istrage, zaključak je da Hofa nije fizički otet u samom restoranu - piše u dokumentu FBI iz 1976, koji je 2006. objavio Detroit fri pres.

OSUMNJIČENI

FBI je tada kao osumnjičene naveo Hofinog usvojenog sina Čarlsa O'Brajena, pa članove Koza nostre Tonija i Vita Đakalonea, Rafaela Kvazarana, Pola Vitalea, Tonija Provencana, Stivena i Tomasa Andretu, Sala i Gejba Brigulja i Frenka Širana.

Ipak, niko od njih nije uhapšen zbog ovog ubistva, a tokom vremena su se prvo ređale različite teorije o sudbini bivšeg vođe Timstera, a onda i neverovatna priznanja različitih mafijaških ubica o tome kako su baš oni izveli egzekuciju Džimija Hofe ili učestvovali u njoj.

Još u julu 1982. Čarls Alen je pred Senatom rekao da je Hofa "isečen na komade, poslat na Floridu i bačen u močvaru". Onda je 1989. u intervjuu Plejboju Donald Frankos kazao da je Hofine ostatke zakopao na stadionu Džajantsa. Nešto kasnije Riki Pauel je tvrdio da je jedan od onih koji su telo bacili ispod brane u Mičigenu, a onda je Frenk Širan na samrti 2003. objavio da je likvidirao Džimija u svom domu i tu ga zakopao.

- Plaćeno mi je 40.000 dolara da ubijem Hofu. Ugrabio sam ga na parkingu ispred restorana i onesvestio, a kad sam ga odvezao odatle, izbo sam ga lovačkim nožem. Telo sam spalio u velikom buretu. Gorelo je oko pola sata, a onda sam ga bacio u neki auto na otpadu, koji je smrvljen i poslat u Japan, gde je korišćen za proizvodnju novih automobila - ispričao je 2009. ubica Ričard Kuklinski, zvani Ledeni.

Ni za jedno od ovih priznanja nikad nije pronađen nijedan dokaz.

BURNE GODINE: MUNJEVIT USPON

Džejms Hofa rođen je 1913. u mestu Brazil u Indijani, u radničkoj porodici. Već sa 14 godina napustio je školu i postao fizički radnik, a od mladosti je bio i član sindikata,u čijim redovima je munjevito napredovao. Potpredsednik Sindikata kamiondžija ili popularnih Timstera (iako nikad nije radio kao vozač kamiona) postao je 1952, a od 1958. do 1971. bio je i predsednik te organizacije. S obzirom na to da je sarađivao s mafijom, našao se na udaru zakona, a 1967. završio je u zatvoru "zbog prevare, pokušaja davanja mita i uticaja na porotu". Osuđen je na 13 godina robije, ali ga je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson pomilovao 1971. uz uslov da se više ne bavi sindikalnim aktivnostima.

SINDIKALAC I ATENTAT VEKA: HOFA POVEZAN SA UBISTVIMA DVOJICE KENEDIJA?

Postoji teorija zavere po kojoj je Džimi Hofa krivac za ubistvo nekadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija. Frenk Ragano, advokat Koza nostre, u svojoj autobiografiji tvrdi da je Džimi Hofa 1963. rekao da planira da ubije lidera SAD, i to da bi uklonio njegovog brata Roberta, koji ga je kao tužilac oterao u zatvor.

clipboard01.jpg
Vikipedija 

- Nešto kasnije, kad se atentat dogodio, rekao mi je: "Rekao sam ti da mogu to da izvedem. To znači da Robert više neće biti tužilac" - napisao je Ragano.

Iako je uloga sindikalaca u smaknuću Džona Kenedija 1963. teško dokaziva, mnogo više sumnji postoji da je bio jedan od organizatora ubistva samog Roberta Kenedija 1968. Čak je i federalna komisija, koja je ispitivala ubistvo 1979, saopštila da je Hofa imao motiv da ubije državnog tužioca.

Kurir.rs/Andrija Ivanović