OVO SU LETOVI PUNI TAJNI Za malezijskim avionom traga se osam godina, a za MISTERIOZNIM PADOBRANCEM više od šest decenija

Nestanak Džimija Hofe jedna je od najvećih misterija, ali nije jedina koja godinama ili decenijama rasplamsava maštu najrazličitijih istraživača.

- U jednoj od najzagonetnijih vazduhoplovnih misterija svih vremena, 239 ljudi koji su bili na letu 370 kompanije "Malezija erlajns" nestali su u vazduhu 8. marta 2014. Uprkos tvrdnjama zvaničnika da su sproveli pretragu u vodi i vazduhu bez presedana, a koja je trajala pune tri godine, nisu otkriveni ni ostaci aviona ni ostaci putnika. Nije jasno ni zbog čega je avion iznenada promenio kurs. Sve je počelo u Kuala Lumpuru, kad je poleteo "boing 777" sa 227 putnika i 12 članova posade. Međutim, do nestanka je došlo brzo. Prethodno je avion, umesto da ide ka svojoj destinaciji, napravio polukrug oko Malezijskog poluostrva, a onda otišao do južnog dela Indijskog okeana, rekli su zvaničnici - piše magazin Tajm.

Od tog dana prošlo je osam godina, ali i dalje nema nikakvih tragova aviona. A potraga je zaista bila opsežna. Već prvih dana u njoj su učestvovali 34 broda i 28 letelica iz sedam različitih zemalja.

- Misterija leta 370 bila je centar različitih istraga, ali i izvor najrazličitijih javnih spekulacija. Ideja da jedna sofisticirana mašina, s najmodernijim instrumentima i sistemima komunikacije, može jednostavno da nestane deluje kao nešto što nije realno. Danas je nemoguće zauvek izbrisati mejl, a "boing 777" bi trebalo da bude elektronski dostupan u svakom trenutku. Zbog toga je nestanak aviona isprovocirao različite teorije. Mnoge od njih su apsurdne. Svima njima snagu daje to što komercijalni avioni inače ne mogu da nestanu. Ali ovaj jeste - napisao je Vilijam Langviš za Atlantik.

LETEĆA PLJAČKA

Još jedna velika misterija desila se upravo u vazduhu, a to je leteća pljačka u avionu na letu od Portlanda do Sijetla. Ona se dogodila 24. novembra 1971. u "boingu 727" - neidentifikovani muškarac, koji je postao poznat kao D. B. Kuper, ušao je u avion, a nakon što je on poleteo, predao je stjuardesi poruku da u akten-tašni ima bombu i da zahteva da mu preda četiri padobrana i 200.000 dolara (danas bi njihova vrednost bila 1,2 miliona) u novčanicama od 20 dolara. Traženi novac je dobio kad je avion sleteo u Sijetl, a onda je zatražio da avion ponovo poleti, i to ka Meksiko Sitiju. Malo nakon poletanja, iznenadio je i otete putnike i federalne agente iznenadnim iskakanjem iz aviona. D. B. Kuper nikad više nije viđen, kao ni većina novca. Svega 5.800 dolara je otkriveno u šumama države Vašington.

Crtež D. B. Kupera, koji su napravili istražitelji FBI prema opisima stjuardesa i putnika, jedan je od najpoznatijih takvih radova na svetu. Opisan je kao muškarac u četrdesetim godinama, visok oko 178 i težak oko 80 kilograma, crne kose i maslinaste kože.

- FBI nije verovao da je Kuper preživeo skok iako to nikad nije potvrđeno. Istražitelji kažu da se nije činilo da je ekspert za skok iz aviona jer je skočio sa skoro 2.000 metara u rizičnim uslovima. Nije bio odeven za bezbedno sletanje. Prema podacima FBI, Kuper je skočio u šumovitu oblast po noći, dok su vetrovi dostizali brzinu od 300 kilometara na sat. Pritom, bio je u odelu i kaputu. FBI je 2016. objavio da neće više istraživati ovaj slučaj, jedan od najdužih i najviše iscpljujućih slučajeva svih vremena - piše Tajm.

OKO SVETA

Misterija nestanka Amelije Erhart još duže opseda javnost nego prethodne dve - 2. jula je bilo tačno 85 godina otkako se o njenoj sudbini ne zna ništa.

- Erhartova je već pomerila granice kao prva žena koja je sama preletela Atlantski okean kad se, 1937. godine, s navigatorom Fredom Nunanom uputila na, kako su planirali, prvi let oko planete. Par je već preleteo 35.000 kilometara kad je krenuo ka udaljenom Haulandovom ostrvu u Tihom okeanu. Nestali su negde iznad Pacifika, a tokom dve nedelje potrage ni Erhartova ni Nuan nisu pronađeni, niti su otkriveni ostaci letelice. Erhartova je 1939. zvanično proglašena mrtvom, ali je njena sudbina inspiracija za brojne teorije - piše Tajm.

Kurir.rs/Andrija Ivanović