Španska galija bila je natovarena toliko raskošnim blagom da je njeno potonuće na Bahamima 1656. narednih tri i po veka golicalo maštu brojnih ekspedicija.

Kada je nedavno pokrenuta još jedna potraga za blagom, malo ko je verovao da će nešto naći. Međutim, na dnu mora, istraživački su pronašli izvanredno urađene dijamantske priveske i zlatne lance koji su tu ležali stotinama godina.

Brod Naša Gospa od čuda potonuo je na zapadnoj strani Malih Bahama, nekih 70 kilometara od obale, ali su novootkrivena blaga pronađena duž ogromnog traga olupine dužine više od 13 km.

Firma Alen istraživanja, zajedno sa bahamskim i američkim morskim arheolozima i roniocima, dobila je dozvolu od bahamske vlade da naučno istražuje galiju i obećali su da će sve što pronađu izložiti u novom muzeju na Bahamima.

Raskošni zlatni filigranski lanac, sa motivima rozete, spada među blago koje sugeriše da su neka od otkrića bila namenjena bogatim aristokratama, ako ne i kraljevskim porodicama, piše Gardijan.

Zlatni privezak sa krstom Santjaga (Svetog Jakova) i indijskim kamenom bezoara, koji je tada bio cenjen u Evropi zbog svojih lekovitih svojstava, u obliku je školjke kapice, simbola koji prepoznaju hodočasnici koji se kreću za Santijago de Kompostela u Galiciji. To jedan od nalaza vezanih za sveti red Santjaga, vojno-religijski viteški red, koji je štitio hodočasnike i bio aktivan u pomorskoj trgovini Španije.

Drugi privezak ima zlatni krst svetog Jakova Santjaga postavljen preko velikog, ovalnog smaragda uokvirenog sa desetak kvadratnih smaragda, koji možda simbolizuju 12 apostola.

Grozdovi smaragda i ametista iskopanih u Kolumbiji i sada pronađenih nude dokaze o krijumčarenju jer nisu registrovani u manifestu.

Dr Šon Kingsli, engleski morski arheolog rekao je za Observer da su takva "čuda“ posebno dramatična jer su pronađena u nedođiji, ispod gustog peska. "Ovo je uspešna arheološka hirurgija", rekao je on.

Galija, nazvana po "čudesnoj“ skulpturi Device Marije iz 13. veka u madridskom samostanu, bila je deo flote. Brod je iz Havane išao kući u Španiju sa blagom iz Amerike, kraljevskim i privatnim pošiljkama, kao i krijumčarenom robom i raskošnim teretom izvučenim iz druge španske galije koja je potonula kod Ekvadora.

Ali oko ponoći, 4. januara 1656. brod je potonuo nakon navigacijske greške da se skloni iz plićaka. Sudarivši se sa svojim vodećim brodom flote, udario je u greben i samo 45 od 650 ljudi na brodu je preživelo. Mnoge su pojeli ajkule.

Istraživačku kompaniju Alen osnovao je Karl Alen, koji je razvio uspešan posao sa plastikom pre nego što je otišao u penziju, postavši filantrop i istraživač sa dve strasti – Bahamima i njihovom "potonulom" prošlošću.

"Kada smo doneli na povrđinu ovalni privezak od smaragda i zlata, dah mi je zastao u grlu“, rekao je. "Osećam veću povezanost sa svakodnevnim nalazima nego novčićima i draguljima, ali ovi nalazi premošćuju oba sveta. Privezak me očarava kada ga držim i razmišljam o njegovoj istoriji. Kako su ovi sićušni privesci preživeli u ovim surovim vodama, i kako smo uspeli da ih pronađemo je čudo Ćuda".

Olupina galije je imala tešku istoriju – u velikoj meri su je poharale španske, engleske, francuske, holandske, bahamske i američke ekspedicije u 17. i 18. veku, a preplavili su je istraživači od 1970ih do ranih 1990ih. Neki kažu da su ostaci smrvljeni u prah. Koristeći savremenu tehnologiju i čvrstu nauku, sada pratimo dugačak i krivudavi trag nalaza, dodao je on.

Alen je bio uveren da nije sav brod uništen i okupio je tim i brodove da potraže izgubljenu krmenu, za koji se smatralo da se otkinula i odlutao. Alen kaže da je on želeo da arheološki prouči olupinu, za razliku od svojih prethodnika koji nisu objavili nikakvu studiju već su jednostavno rasprodali nalaze.

Njegov tim koristi najsavremeniju nauku kako bi otkrio kako je brod uništen a zatim razbacan unaokolo

Ekspedicija takođe prikuplja podatke o zdravlju grebena, geologiji morskog dna i zagađenju plastikom kako bi razumela kako arheologija i morsko okruženje međusobno deluju.

"Morsko dno je jalovo", rekao je Alen. "Šareni koral kojeg su ronioci pamtili iz 1970ih je nestao, otrovan kiselim okeanom i zagušen metrima peska koji se kreće. To je bolno i tužno. Ipak, još uvek leže na tim mrtvim sivim grebenima, svetlucavi nalazi.”

Tim je snimio kameni balast, gvozdene pričvršćivače koji su nekada držali trup zajedno, i gvozdene prstenove i igle sa opreme. Pronađeni su i dokazi o trpezariji na brodu, od tegli za masline do kineskih i meksičkih tanjira, i ličnih stvari, uključujući vojničku srebrnu dršku mača i biserni prsten.

Kurir.rs