EVO ZAŠTO JE PELOSI NA NIŠANU KINE: Blumberg otkriva kako čelnica Kongresa ide Pekingu na živce decenijama! VIDEO

Nensi Pelosi je upala u oko vlastima u Pekingu na početku svoje političke karijere, kada je podigla prodemokratski transparent na Trgu Tjenanmen u Pekingu. Više od 30 godina kasnije, posetila bi Tajvan.

Pelosi putovanje zatvara decenijama dugu evidenciju odbijanja Kine zbog njenog zagovaranja u oblasti ljudskih prava i sve većeg globalnog uticaja. Njeno zaustavljanje će sigurno dodatno povećati američko-kinesko trenje u vreme vojnih tenzija i eskalacije retorike.

Pelosi (82) bi bila najviši izabrani američki zvaničnik koji je posetio Tajvan u poslednjih četvrt veka. Ilustrujući ulog za SAD, administracija predsednika Džoa Bajdena se više puta distancirala uoči njenog putovanja u Aziju, rekavši da nema kontrolu nad njenim odlukama. Njena poseta takođe stavlja Kinu u problem - pošto se tako žestoko i javno usprotivio njenom putovanju, i pošto je upozorio na potencijalnu vojnu ili ekonomsku odmazdu, predsednik Si Đinping ne može sebi da dozvoli da sada izgleda slabo.

Posvećena liberalka u većini stranih i domaćih pitanja tokom svojih 35 godina u Kongresu, Pelosi je takođe kineski jastreb i zagovornik SAD za promociju ljudskih prava.

Dve godine nakon što su kineske vlasti nasilno ugušile masovne proteste na trgu Tjenanmen u Pekingu 1989, Pelosi, tada mlađi član Kongresa, pridružila se dvopartijskoj kongresnoj delegaciji koja je podigla transparent posvećen „Onima koji su umrli za demokratiju u Kini“. Kineska policija ugasila je ovak mali protest.

Pelosi redovno obeležava sećanje na napad na Tjenanmenu. Na 33. godišnjicu u junu, ona je izrazila podršku „aktivistima na kopnu i širom regiona koji žele da ostvare svoje osnovne slobode i prava“ protiv „ubrzavanja kršenja ljudskih prava“ svojih građana od strane Komunističke partije Kine.

Kalifornijski demokrata, koja predstavlja okrug San Franciska u kojem je skoro trećina stanovnika azijskog porekla, sukobila se sa predsednicima obe stranke u svojoj kritici Kine zbog ljudskih prava.

Upoznala je etničke Tibetance i poštovanog Dalaj Lamu, kao i hongkonške prodemokratske demonstrante kao što su Džošua Vong i etničke Ujgure koji su bili podvrgnuti onome što američki zvaničnici nazivaju genocidom u zapadnom kineskom regionu Ksinjiang. Peking negira da su zločini počinjeni u Sinđangu.

Pelosi je usavršila svoje upravljanje pitanjima vezanim za Kinu tokom svog uspona u Kongresu, uključujući i funkciju najviše demokrate u Komitetu za obaveštajne poslove Predstavničkog doma i u Komitetu za aproprijacije, gde je imala nadzor nad programima Stejt departmenta.

Ona često ponavlja varijacije rečenice izrečene u maju 2021. na zajedničkom saslušanju Kongresno-izvršne komisije za Kinu i Komisije za ljudska prava Toma Lantosa: „Ako ne govorimo protiv kršenja ljudskih prava u Kini iz komercijalnih razloga, mi izgubiti svaki moralni autoritet da se zalaže za ljudska prava bilo gde."

Ona je dugo pokušavala da poveže trgovinski status Kine sa ljudskim pravima, protivila se nastojanjima Kine da bude domaćin Olimpijskih igara još 1993. godine i podržavala Bajdenov diplomatski bojkot ovogodišnjih Zimskih igara u Pekingu.

Pelosijeva poseta Tajvanu, prva od sedećeg govornika otkako je Njut Gingrič posetio 1997. godine, potencijalno je njen najkontroverzniji čin od Trga Tjenanmen, s obzirom na ekstremnu osetljivost tajvanskog spora i nezgodno vreme.

Američki zvaničnici su naglasili pokušaj da se „odgovorno upravlja“ konkurencijom sa Kinom i da se izbegne mogućnost pogrešne procene koja bi izazvala sukob – a ovo putovanje rizikuje upravo to.

Tajvan je bio centralno pitanje u prošlonedeljnom razgovoru između Bajdena i Sija.

Bajden je pokušao da prenese da Pelosi sama donosi odluke kao govornik i da on ne može da kontroliše drugu granu vlasti, kažu ljudi upoznati sa razgovorom. Međutim, Si je jasno stavio do znanja Bajdenu koliki bi problem bio za nju da poseti, rekli su ovi ljudi.

U zvaničnom kineskom očitanju navodi se da je Si rekao Bajdenu da će „ko god se igra vatrom izgoreti“.

Kineski zvaničnici, uključujući Sija, pojačali su retoriku o nameri Pekinga da silom ujedini Tajvan sa kopnom. Si će se okupiti sa komunističkim starešinama na letnjoj konklavi, uoči ključnog partijskog kongresa u novembru gde će verovatno obezbediti treći mandat bez presedana.

Upitana na konferenciji za novinare 21. jula o tome kako odvratiti Kinu od napada na Tajvan, Pelosi je rekla: „Mislim da je važno da pokažemo podršku Tajvanu.

„Niko od nas nema večer je rekao da smo za nezavisnost kada je u pitanju Tajvan“, dodala je ona. "To je na Tajvanu da odluči."

Putovanje je bilo domaća glavobolja za Belu kuću, koja vaga da li da ukine carine koje datiraju iz ere Donalda Trampa na kinesku robu vrednu 300 milijardi dolara, dok se Bajden bori sa najbržom inflacijom u SAD u četiri decenije i suočava se sa izborima na sredini mandata ove jeseni.

Ipak, Pelosi možda ima svoje razloge za odlazak sada.

„Za Pelosi, ovo putovanje bi se moglo smatrati krajnjim rekordom kao kineski jastreb i zagovornik ljudskih prava dok još uvek govori – pozicija koju će možda morati da se odrekne nakon parlamentarnih izbora u novembru,“ Amanda Hsiao, viši analitičar u Međunarodna krizna grupa, rekla je u komentarima kako izbeći novu krizu u Tajvanskom moreuzu.

Kurir.rs