MISLILI SMO DA NIŠTA NE MOŽE BITI GORE, ALI SMO POGREŠILI: Ovaj ruski zatvor za ukrajinske zarobljenike je GORI OD AZOVSTALJA

"Sada živimo isključivo od vere, nade, od planova za budućnost i sećanja na prošlost“, kaže Anastasija, čiji je suprug bio među braniocima čeličane Azovstalj u Marijupolju na koji su se predali 16. maja posle dva meseca ruskih napada.

Kijev je optužio Ruse da su organizovali eksploziju kako bi prikrili navodna mučenja i pogubljenja zatvorenika na tom mestu.

Međunarodni komitet Crvenog krsta i Ujedinjene nacije traže pristup mestu i mogućnost evakuacije ranjenika.

"Celo naše postojanje se vrti oko činjenice da su naši najmiliji sada u najstrašnijim uslovima“, rekla za Radio slobodna Evropa Anastasija. "Mislili smo da ništa ne može biti gore od Azovstalja, ali posle onoga što se dogodilo [29. jula] ispostavilo se da postoji nešto gore".

Alina, čiji je suprug takođe bio u Azovstalju i koji je u Olenivki od sredine maja, rekla je za Kurent tajm da se nije čula sa svojim mužem od njegove poslednje noći u čeličani.

"Ne koristimo frazu 'poslednji put'“, rekla je kada su je pitali o njenoj poslednjoj komunikaciji sa suprugom. "Poslao je fotografije sebe, svog lica, jer sam želela da ga vidim“, priseća se ona. "Od kada je napustio Azovstalj, nisam imala nikakvu komunikaciju sa njim".

Iako ni Anastasija ni Alina nisu imale kontakt sa svojim najmilijima u Olenivki, identifikovale su ih na fotografijama i video snimcima postavljenim na ruskim društvenim mrežama.

"Saznala sam iz izvora kao što su ruske Telegram grupe", rekla je Alina. "Mogli ste da vidite kako zatvorenici Azovstala stajali u formaciji na Olenivki. Videla sam svog muža, izbliza, zajedno sa ostalima. Onda sam ga na drugom snimku videla kako ulazi u trpezariju."

Alina i Anastasija su obe aktivne u čet grupama sa porodicama drugih ratnih zarobljenika Azovstalja.

"Oni uopšteno govore o tome kako se ophode prema njihovim rođacima, kako su svi iscrpljeni, izgladneli, kako se hrane dva puta dnevno sitnim porcijama hrane koja se teško može nazvati hranom“, rekla je Anastasija. "Daju im vodu iz potoka. Dozvoljeno im je da se kupaju, mislim, dva puta nedeljno".

Mnogi ruski i proruski zvaničnici imaju poseban "pik" na borce iz Azovstalja, od kojih su mnogi pripadnici ultranacionalističkog puka Azov koji je Rusija nedavno proglasila za terirorističku organizaciju.

Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin ih je u maju nazvao "nacističkim zločincima“ i rekao da ne bi trebalo da budu uključeni ni u kakvu razmenu zarobljenika. Predsednik Komiteta za međunarodne poslove Dume Leonid Slucki podržao je ideju da im se sudi ali je onda rekao da Rusija treba da ukine svoj moratorijum na smrtnu kaznu iz 1996. godine.

"Ceo svet treba da vidi da ukrajinski nacionalisti zaslužuju samo pogubljenje“, rekao je on.

Ruska ambasada u Londonu je 29. jula na Tviteru navela - u postu koji je prekršio "pravila o sadržaju mržnje” – da "militanti Azova zaslužuju pogubljenje, ali smrt ne streljanjem, već vešanjem, jer nisu stvarni vojnici. Oni zaslužuju ponižavajuću smrt".

Puk Azov je krajnje desničarska, dobrovoljačka grupa koja je deo ukrajinske Nacionalne garde od 2014. Nekada paravojna milicija poznata kao bataljon Azov, zastupa ultranacionalističku ideologiju koju su organi za sprovođenje zakona SAD povezivali sa neonacističkim ekstremizmom. Ali pristalice ih vide kao patriotski i efikasan deo odbrambenih snaga zemlje.

Dve žene i drugi rođaci ratnih zarobljenika Azovstalja u Olenivki kažu da su odlučni da osiguraju da vlada i međunarodna zajednica ne zaborave njihove.

"U Kijevu se održavaju demonstracije tražeći povratak naših heroja“, rekla je Anastasija. "I ne samo u Kijevu. Takve demonstracije se organizuju u drugim zemljama da se ne zaborave i da im pomognemo da ih vratimo kući".

"Videli smo da Rusi ne poštuju nikakva pravila ratovanja“, dodala je ona. "To su potvrdili događaji [29. jula], tako da smo sada zaista počeli da zvonimo na uzbunu".

Kurir.rs/RSE