UBILI SU VOĐU AL KAIDE, ISPLIVAO OVAJ MOĆNI TALIBAN: On je mešavina Tonija Soprana i Če Gevare VIDEO

Kako su talibani nastojali da skeptičnom spoljnom svetu predstave ljubazniju, nežniju sliku, njihov zamenik vođe, Siradžudin Hakani, često je služio kao javno lice pokreta. S obzirom da je njegovo porodično ime sinonim za džihadistički terorizam i da je ucenjen 10 miliona dolara za glavu od američke vlade, on nije bio baš najočigledniji izbor za ovu ulogu.

I samo prošle nedelje, on je ponovio u intervjuu jednoj indijskoj TV mreži da „što se tiče Al Kaide, ona nije prisutna u Avganistanu“.

Zatim, 31. jula, američki napad dronom ubio je vođu al-Kaide Ajmana al-Zavahirija u pansionu u Kabulu u vlasništvu glavnog pomoćnika ... Sirajudina Hakanija.

„To je zaista samo zapanjujuća oholost, zapanjujuća drskost i Zavahirija i Siraja“, rekla je za Grid Vanda Felbab-Braun, direktorka Inicijative za nedržavne naoružane aktere pri Institutu Brukings. Naslednik Osame bin Ladena, čoveka koji je decenijama bio korak ispred američkih špijuna i bespilotnih letelica, nije se skrivao u plemenskom selu u planinama, već je izležao na balkonu u prestonici Avganistana. A frakcija koju je predvodio Hakani — isti onaj talibanski vođa koji je više puta uveravao svet da njegov pokret više nema veze sa teroristima ili Al-Kaidom — izgleda da je, prema zvaničnicima SAD i UN, barem bio svestan i verovatnije direktno olakšavajući njegovo prisustvo tamo.

Hakani se nije pojavljivao u javnosti od ubistva al-Zavahirija. A posledice atentata se i dalje razvijaju. Ali to je već bacilo reflektore na jednog od najmoćnijih i najkontradiktornijih ljudi u Avganistanu.

Pokret poznat kao Mreža Hakani, rođen pre više decenija u istočnom Avganistanu u blizini pakistanske granice, nazvan je po Sirajudinovom ocu, Džalaludinu Hakaniju, koji je umro 2018. Stariji Hakani je prvi put postao istaknut 1980-ih kao istaknuti vođa Mudžahida , pobunjenička grupa koja se borila protiv sovjetske vojske u Avganistanu. Mudžahedini su dobili velikodušnu podršku od američke Centralne obaveštajne agencije i Pakistanske obaveštajne službe (ISI) — a Dželaludin Hakani je bio vodeći korisnik te pomoći. Službenici CIA-e koji su u to vreme radili sa Hakanijem slavili su ga zbog njegovih veština prikupljanja sredstava i plemenskih veza, kao i njegove sposobnosti da „ubija Ruse kao što ne biste verovali“. Jednom se slikao sa američkim kongresmenom Čarlijem Vilsonom.

U tom periodu Hakani je uspostavio veze sa kolegom mudžahidom Osamom bin Ladenom. Prvi avganistanski kamp za obuku Al-Kaide osnovan je na teritoriji Hakanija.

Hakaniji su se pridružili talibanima kada je pokret preuzeo Avganistan 1996. godine, iako su uvek održavali nezavisnu strukturu moći unutar pokreta. Džalaludin je bio ministar u prvoj talibanskoj vladi. Nakon napada od 11. septembra, nekadašnja CIA-a odbila je zahteve SAD da preda Bin Ladena, rekavši da ne može da prepusti vođu Al Kaide „nevernim osvajačima“.

Nakon što su talibani zbačeni 2001. godine, Hakani su preuzeli istaknutu ulogu u pobuni koja se bori protiv međunarodne okupacije i zaslužni su za uvođenje bombaša samoubica u Avganistanu. Prema američkim obaveštajnim službama, Hakaniji su stajali iza nekih od najzanimljivijih i najsmrtonosnijih incidenata tokom američkog rata u Avganistanu.

2012. godine, američka vlada je zvanično proglasila mrežu Hakani terorističkom organizacijom, koja je krivi za ubistvo stotina američkih vojnika. Primetno je da SAD nikada nisu preduzele taj korak sa samim talibanima. Hakanije svoju moć crpe iz svojih veza sa međunarodnim džihadističkim pokretima, kao i iz njihovih prijavljenih tekućih veza sa pakistanskim obaveštajnim službama. Godine 2011, adm.Mike Mullen, tadašnji predsednik združenog načelnika štabova, opisao je Hakanije kao „pravu ruku pakistanske ISI“.

Hakanijevi borci su takođe poznati po relativnoj stručnosti i profesionalizmu. Omar Sadr, avganistanski politikolog sa Univerziteta u Pitsburgu, rekao je Gridu: „Ako pogledate raspored njihovih snaga, njihovih milicija, shvatićete da su Hakanije mnogo organizovanije, obučenije, disciplinovanije u poređenju sa drugim frakcijama talibana“.

Uz svu svoju nemilosrdnost, Hakaniji imaju i pragmatičnu stranu, ili barem kalkulantsku stranu, kažu stručnjaci. Primer: Sirajudinov brat Anas Hakkan bio deo tima koji je pregovarao sa američkim diplomatama u Kataru koji je vodio do Sporazuma iz Dohe, koji je, između ostalog, zahtevao od talibana da prekinu svoje veze sa Al-Kaidom.

„Prilično je izvanredno kako su oni u stanju da prebace prekidač između tvrdokornih samoubilačkih napada i zatim da budu otvoreni za dijalog unutar Avganistana i slične stvari“, rekao je za Grid Kolin P. Klark, viši naučni saradnik u Soufan grupi.

Smatra se da je Sirajudin Hakani, koji je verovatno u kasnim 40-im ili ranim 50-im, nešto blistavija figura od svog oca, koji ga je pripremio da predvodi pokret. Sin je opisan kao veoma zainteresovan za svoju odeću i lični izgled. Husain Hakani (bez srodstva), pakistanski komentator i bivši ambasador u SAD, jednom ga je opisao kao „mešavinu Tonija Soprana i Če Gevare“.

Takođe je globalniji od svog oca i proširio je veze Hakani mreže sa međunarodnim grupama kao što je Laškar-e-Taiba, pakistanska grupa koja je izvela smrtonosni napad na Mumbaj 2008. 2015. godine, nakon smrti talibanskog vođe Mula Omar, imenovan je za jednog od dva glavna zamenika novog šefa pokreta, Mule Aktara Mohameda Mansura. FBI ga traži radi ispitivanja u vezi sa nizom zločina, uključujući napad na hotel u Kabulu 2008. godine u kojem je ubijeno šest osoba - jedan od njih je američki državljanin - i zaveru za ubistvo bivšeg avganistanskog predsednika Hamida Karzaija.

Kada su talibani prošle godine ponovo zauzeli Kabul, Hakani je imenovan za vršioca dužnosti ministra unutrašnjih poslova. Ali Asfandijar Mir, viši stručnjak u Azijskom centru pri američkom institutu za mir, rekao je Gridu da naslov samo delimično opisuje njegovu ulogu. „On je zadužen za bezbednost, što se široko razmatra, posebno u Kabulu“, rekao je Mir. „Kabulom kontrolišu i njime upravljaju njegovi ljudi. Obaveštajna ruka talibana mu odgovara. I on takođe razgovara sa međunarodnom zajednicom.”

Pored njegovih medijskih nastupa, ova akcija je uključivala i sastanke sa gostujućim diplomatskim delegacijama iz Kine i Indije.

Nije tako iznenađujuće koliko se može činiti da je neko sa Hakanijevim poreklom predložen da predstavlja talibane pred opreznim spoljnim svetom. Pokret je poznat po svojim tvrdokornim fundamentalističkim stavovima, posebno kada su u pitanju žene. Hakani teško da je liberal, ali Brukingsov Felbab-Braun primećuje da „što se tiče društvenih pitanja, on ne dolazi sa vrstom doktrine i predubeđenja“ kao drugi talibanski komandanti.

Tokom intervjua za CNN, na primer, Hakani je rekao Amanpurovoj da „nema nikog ko se protivi obrazovanju žena“ u Avganistanu i da će devojčicama biti dozvoljeno da se vrate u srednju školu kada se reše neka logistička pitanja. Kao što je Grid izvestio, talibani nisu učinili skoro nikakav korak ka ispunjenju tog obećanja.

Mir veruje da će ubistvo al-Zavahirija naneti štetu Hakanijevom kredibilitetu ne samo kod stranih vlada sa kojima se susreo, već i kod međunarodnog džihadskog pokreta. „Postoji mnogo džihadističkih grupa u Avganistanu i van nje koje će reći da je to bio najvažniji džihadistički šeik našeg vremena i veliki vođa i da niste uspeli da ga zaštitite“, rekao je Mir.

U međuvremenu, koliko god da su sastavni deo talibanskih struktura moći, Hakanije nisu uvek dobro voljene drugim frakcijama pokreta. Prošlog septembra, ubrzo nakon što su talibani ponovo preuzeli vlast, svađa između Halila ur-Rahmana Hakanija – Sirajudinovog ujaka, sada ministra za izbeglice – i suosnivača talibana, Mule Baradara, navodno se pretvorila u tuču između njihovih pristalica unutar predsedničke palate.

Sadr je Gridu rekao da spor između Hakanija i drugih frakcija „nije ideološki. Ne možete reći da je ovaj umeren, a onaj tvrdolinijaš. Spor je oko toga ko ima veći pristup vladi i njenim resursima.” Sa ubistvom al-Zavahirija, rivali Hakanijevih bi mogli osetiti otvaranje.

Predstavnik talibana u Ujedinjenim nacijama negirao je da je njegova vlada imala saznanja da je al-Zavahiri bio u Kabulu. Ovo nije verodostojno: Hakaniji nisu jedina talibanska frakcija sa poznatim vezama sa Al-Kaidom, i teško je poverovati da su drugi lideri bili potpuno u mraku. Ipak, avganistanskom režimu bi moglo dati neku uvjerljivu mogućnost poricanja da sugeriše da su Hakaniji bili slobodni.

Kakva god da je sudbina Hakanija i mreže koja nosi njegovo ime, Klark iz grupe Soufan rekao je Gridu da jedna stvar koju ne treba očekivati je da talibani konačno prekinu svoje veze sa Al-Kaidom.

„Al-Kaidi je potrebno sigurno utočište, a Hakaniju i talibanima potrebna je radna snaga“, rekao je on. "Oni su potrebni jedno drugom."

Kurir.rs