UKRAJINKE I NJIHOVU DECU PRODAJU KAO ROBLJE U UAE: Ekspertski izveštaj otkriva surovu stvarnost najranjivijih izbeglica

Odbrambeni eksperti upozoravaju da postoji velika verovatnoća da se ugrožene žene i deca iz Ukrajine prodaju u kućno i seksualno ropstvo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Sada je novi izveštaj Vašingtonskog instituta za odbranu i bezbednost i njujorškog Centra za spoljnu politiku otkrio da se neke od tih "izgubljenih“ žena i dece možda prodati u ropstvo u UAE.

Istraživači su rekli da su mnogi ruski oligarsi potražili utočište u toj zalivskoj državi kako bi izbegli međunarodne sankcije i da im je potrebno osoblje koje govori ruski.

Iako pitanje trgovine ljudima u UAE samo po sebi nije novo, u izveštaju se navodi da će zbog egzodusa izbeglica iz Ukrajine to pitanje sada biti "vruće".

Florijan Šmic, jedan od autora izveštaja, pozvao je Zapad da pozove krivce na odgovornost da ne zatvara oči pred ovim problemom.

"S obzirom na masovno kretanje ranjivih žena i dece iz Ukrajine u Rusiju od početka rata, ponekad pod prinudom, čini se vrlo verovatnim da će jedan broj njih na kraju biti prodat u UAE i druge zemlje. Međunarodna zajednica ne može i ne sme da zatvara oči pred ovim problemom i mora da pozove krivce na odgovornost. Malo je dokaza da su ugroženi ljudi zaštićeni", rekao je on.

Ujedinjene nacije su navele da je više od 1,5 miliona izbeglica prešlo iz Ukrajine u susedne zemlje u prvih deset dana od početka rata.

Dobrotvorne organizacije su brzo upozorile da trgovci ljudima traže ukrajinske žene i decu u poljskim izbegličkim kampovima.

U najnovijem izveštaju pod nazivom "Moderno ropstvo u Dubaiju", navodi se da se neke od žrtava prisiljavaju na seksualni rad ili kućno ropstvo.

"Ovaj izveštaj ima za cilj da baci svetlo na… moderno ropstvo i zlostavljanje radnika migranata, sa fokusom na UAE i ulogu istočnoevropskih zemalja kao visoko efikasnih centara trgovine ljudima. Ovo je problem koji se pogoršava jer je veliki broj žena i dece primoran da napusti svoje domove u potrazi za bezbednošću. Traumatizovani i ranjivi, oni će biti glavne mete trgovaca ljudima", navodi se u izveštaju.

"Sve to, zajedno sa zahtevima ruskih oligarha koji su se sklonili u Dubai i Abu Dabi da izbegnu sankcije Zapada da imaju osoblje koje govori ruski, verovatno će stvoriti savršene uslove za žene i decu da budu primorani da se bave seks industrijom ili da rade kao posluga", dodaje se u izveštaju.

Sa druge strane, Romi koji su pobegli iz Ukrajine u zemlje istočne Evrope u nadi da će tamo pronaći utočište nailaze na drugi, jednako težak problem - ne smatraju ih izbeglicama.

Umesto da im pomognu, Rome guraju u prenatrpane i privremene imigracione centre nalik na zatvore. "Izgledalo je kao zatvor. Bilo je jako loše i mnogo sam se plašila. I bilo je toliko mnogo ljudi", rekla je Luiza Baloh, Romkinja, CNN-u.

"Romske izbeglice se automatski smeštaju u nestandardni smeštaj“, kaže Patrik Prisol, šef ukrajinskog programa Romodroma, češke nevladine organizacije koja se bavi pravima Roma. "To je veoma tužno i ne plašim se da kažem da to predstavlja institucionalni rasizam i segregaciju", dodao je on.

Češke vlasti odbacuju takve optužbe kao netačne i navode da je samo ova zemlja od početka ruske invazije primila više od 400.000 izbeglica iz Ukrajine.

Iako je rat u Ukrajini izazvao veliki talas solidarnosti širom Evrope, kriza sa 6,3 miliona izbeglih Ukrajinaca od kraja februara, samo je naglasila jednu ružnu istinu: Na mnogim mestima Romi nisu dobrodošli, a naročito u istočnoj Evropi.

"Diskriminacija crnaca ili gej osoba sve je manje prihvatljiva u Evropi, ili se bar ljudi trude da to ne iskazuju u javnosti. To nije slučaj sa Romima koji su verovatno jedina grupa ljudi koju je potpuno u redu diskriminisati u Evropi", rekao je Niku Dumitru, rumunski aktivista za prava Roma.

Luiza, koja je napustila smeštaj u koji su je poslali, živela je sa decom na glavnoj železničkoj stanici u Pragu, samo da bi joj vlasti rekle da ne može da dobije pomoć jer je "odbila" smeštaj koji joj je ponuđen.

Neki od Roma koji su pobegli iz Ukrajine su funkcionalno nepismeni, prate od posttraumatskog sindroma i izuzetno im je teško da prihvate da je zatvor koji je na brzinu pretvoren u prihvatni centar, mesto koje će im od sada biti dom, upozoravaju aktivisti.

Baloh, koja se sa decom konačno smestila u jednom od prihvatnih centara za one koji ne ispunjavaju uslove za pomoć, kaže da bi volela da ostane u Češkoj, da nađe posao a njena deca da idu u školu. Kuće u Ukrajini više nema, a i da je pretekla, nema načina da se vrati. Aktivisti kažu da je to dug i neizvestan proces.

Kurir.rs/CNN/Dejli mejl