KINA BI MOGLA DA ZAUZME TAJVAN ZA 48 SATI?! Britanski Telegraf objavio četiri scenarija za invaziju

Kada bi Kina odlučila da zauzme silom Tajvan, učiniće to munjevitom 48-satnom ofanzivom kako Zapad ne bi imao vremena da odgovori, tvrde diplomatski izvori za britanski Telegraf.

Vežbe predstavljaju najveći kineski prikaz vojne snage otkako su raketne vežbe izvedene sredinom 1990-ih podstakle SAD da pošalje dva nosača aviona u Tajvanski moreuz.

Ujedinjenje Tajvana sa Kinom deo je strategije predsednika Si Đinpinga za ‘oživljavanje‘ kineske nacije do 2050., a ranije se smatralo da se Peking priprema za ‘oružano ujedinjenje‘ u nekom trenutku u sledećih pet do 10 godina.

Ali, sada brojne zapadne vlade deluju pod pretpostavkom da će vojna ofanziva nastupiti puno ranije, a Si je naučio lekcije iz ruskih neuspeha u Ukrajini, piše britanski Telegraf.

Peking uči na ruskim lekcijama

Peking je navodno detaljno proučio invaziju Moskve i odgovor Zapada kako bi uvideo koje lekcije treba da nauče kineske oružane snage, navodi spomenuti britanski medij.

Kina je navodno zaključila da su zapadnim zvaničnicima bila potrebna najmanje dva dana da bi odgovorili na Putinov brutalni napad na Ukrajinu 24. februara.

Budući da nisu uspeli da zauzmu Kijev i sruše vlast Volodimira Zelenskog u prvih 48 sati rata, Si veruje da su Rusi ostavili širom otvorena vrata za značajnu podršku Zapada, tvrde diplomatski izvori.

Za Kinu će biti ključno da izbegne činjenje iste pogreške u slučaju Tajvana, ako želi da izbegne dugotrajni rat koji bi se mogao da se obije o glavu Komunističkoj partiji Kine, smatraju u Pekingu.

Nakon što bi Tajvan, inače najveći svetski proizvođač mikročipova, eventualno pao u ruke Kine, Zapad upozorava saveznike da bi ta teritorija zauvek nestala.

Napad bi mogao da usledi već 2023. godine:

Međutim, upkos svemu, malo je verovatno da će ova trenutna kriza uskoro prerasti u rat. Svaka potencijalna vojna akcija suočila bi se sa "realnom mogućnošću rata sa SAD-om", smatra Sidarth Kaušal iz uticajnog londonskog tink-tanka RUSI, dodajući da je "Kineska narodnooslobodilačka vojska (PLA) još uvek sila u razvoju".

Upkos tome što je navodno najveća vojska na svetu, PLA nije testirana u borbi i neuspeh bi mogao fatalno da potkopa Sijevu moć uoči ključnog stranačkog kongresa na kojem se očekuje da će dobiti treći mandat bez presedana.

- To je verovatno neostvarivo u ovom trenutku. Postoje neki značajni rizici za Kinu, dodaje Kaušal za Telegraf.

Međutim, Kina ne skriva činjenicu da smatra kako je Tajvan deo njene teritorije i da će upotrebiti silu kako bi vratila ostrvo pod svoju kontrolu, ako to bude potrebno.

Tu se dolazi do dva najveća neodgovorena pitanja - kada i kako?

U prošlosti je Tajvan upozoravao da bi do napada moglo da dođe već 2023. godine. Drugi analitičari predviđaju da će se to dogoditi kasnije, ali većina se slaže da će se sigurno pokušati da izvrši napad u nekom trenutku.

Kada pokuša da se odgovoriti na pitanje ‘na koji način‘, ovo nedeljni događaji su učinili stvari malo jasnijim.

Kineske ratne igre bez presedana uključivale su ispaljivanje rakete u vode oko Tajvana, kao i navodno iznad samog ostrva, zajedno sa pomorskom blokadom i preletima borbenih aviona koji su ulazili u vazdušni prostor teritorije.

Ranije ove nedelje PLA je vežbala amfibijsko iskrcavanje na plaži nasuprot Tajvana.

Smatra se da je cilj Pekinga pritisak na Tajvan sve dok mu jedina preostala opcija ne bude saradnja, poput zmije koja se omotava oko svog plena.

Uošteno postoje četiri moguća scenarija koja bi mogla da se dogode:

1. Kina blokira Tajvan

Produbljenje vojnih vežbi moglo bi da se iskoristi da se Tajvan iscrpi finansijski, ekonomski i operativno. Tako bi se iscrpele tajvanske oružane snage koje bi se dugo vremena držale u stanju visoke pripravnosti.

Takođe bi se omogućilo Kini da rasporedi vojne snage na najbolje moguće položaje kako bi mogla brzo da pokrene napade.

2. Kina napada otoke Matsu i Kinmen

Mala ostrva provincije Fudžijan, od kojih se neki nalaze na manje od 10 kilometara od kineskog kopna, Kina već dugo smatra delom sopstvene teritorije.

Tu spadaju otoci Matsu, severozapadno od Tajvana, i Kinmen, koji je lanac ostrva.

U znak pokazivanja sopstvene snage, ali i testiranja odlučnosti Zapada, Peking bi mogao da izvrši invaziju na neka ili sva ostrva, na kojima živi oko 20.000 ljudi, uz minimalne troškove.

3. Kina pokreće vazdušni i raketni napad na tajvansko kopno

Kako bi pokušao da oslabi Tajvan, a istovremeno smanji rizik od uključivanja u potpunu invaziju, Peking bi u trećem potencijalnom scenariju mogao da se odluči za ograničene napade iz vazduha.

Obalska straža, radari i aerodromi bili bi njihovi najvjerovatniji ciljevi. Kina bi verovatno izbegla ciljanje glavnih naseljenih mesta kako bi namamila Tajvan za pregovarački sto bez stvaranja žrtava kako ne bi ojačala odlučnost javnosti vezano uz odbranu.

Bila bi to značajna vojna eskalacija, ali bi Kina mogla da smatra da bi ograničena priroda bilo kakvih napada manje verovatno izazvala reakciju Zapada.

U ovom scenariju, SAD bi verovatno povećale spremnost svojih snaga u regiji, posebno onih u Japanu. Tokio bi takođe mogao da stavi svoju vojsku u pripravnost, posebno usmerivši pažnju na sposobnost kineskih balističkih raketa.

Takvim potezom rizikovalo bi se ‘upadanje u najgore od oba sveta‘, odnosno nanošenje dovoljno štete Tajvanu da natera ostatak regije da obrati pažnju, ali ipak ne toliko da se iz temelja promeni strateška situacija, smatra Kaušal.

4. Kina pokreće potpunu kopnenu invaziju

U slučaju sveobuhvatnog napada, Kina bi nastojala da iskrca trupe na strateškim tačkama.

Sajber ratovanje verovatno će se koristiti u velikim razmerima kako bi se ometali oblici komunikacije Tajvana i posejala panika među opštom populacijom.

Cilj bi bio što brže fizički nadvladati odbranu Tajvana i slomiti njihovu snagu volje za otporom.

Diplomatski izvori rekli su za Telegraf da Peking veruje kako postoji dvodnevni ‘prozorčić‘ za preuzimanje ostrva, odnosno da imaju puna dva dana da izvrše napad pre nego što Zapad uspe u potpunosti da odgovori, što je lekcija koju je naučio iz ruske invazije na Ukrajinu.

Kurir.rs/Jutarnji list