TRAMP NEĆE MOĆI DA SE KANDIDUJE ZA PREDSEDNIKA SAD 2024? Istraga FBI ugrožava bivšeg predsednika, na kladionicama VELIKI FAVORIT

Američki FBI je u akciji bez presedana u istoriji zemlje upao u ponedeljak u vilu Donalda Trampa Mar-a-Lago na Floridi, u okviru istrage da li je bivši predsednik nezakonito odneo sa sobom vladina dokumenta kad je napustio Belu kuću.

Ovo je važno jer se naširoko veruje da se Tramp, koji je "preživeo" dva procesa impičmenta i ponovo "preživljava" saslušanja u Kongresu u vezi upada njegovih pristalica u Kapitol hil, priprema za novu predsedničku trku 2024. a takva "neobična kazna", kako je to opisao Njujork tajms, otvara mogućnost da će mu možda biti zakonski zabranjeno da se vrati u Belu kuću.

Komisija Predstavničkog doma koja istražuje upad u Kapitol 6. januara 2021. je početkom juna krivicu za te događaje odlučno pripisala Trampu, navodeći da se nije radilo o spontanim neredima već "pokušaju puča" i direktnom rezultatu pokušaja poraženog predsednika da poništi rezultat izbora 2020.

Nakon brojnih saslušanja pred Kongresom koja se održavaju od juna, od čega je najviše odjeknulo ono bivše pomoćnice Kesidi Hačinson, agenti FBI sada su upali u Trampovu rezidenciju na Floridi u potrazi za spornim dokumentima.

Tramp je nakon toga rekao da je "njegov divni dom" u Palm Biču "pod opsadom" agenata FBI (koji su pretresali vilu više od devet sati), da su mu čak obili sef, dok je njegov sin Erik rekao Foks njuzu da su predmet pretrage bile kutije sa dokumentima i da njegov otac već mesecima sarađuje sa Nacionalnim arhivom po tom pitanju.

Državna uprava za arhive i dosijee (NARA) zatražila je od Trampa u januaru da preda 15 kutija sa papirima vezanim za poslovanje predsedničke kancelarije koje je on poneo sa sobom na imanje iz Bele kuće.

Neke od tih kutija navodno su sadržale i osetljive bezbednosne informacije. Tramp tvrdi da je vratio dokumenta i da arhiv "nije našao nikakve propuste", dok je njegova snaja Lara Tramp rekla je da je on zadržao samo one papire koje je mogao u skladu sa zakonom.

Ipak, pretres njegove vile odobrio je sud, što ukazuje da postoji osnovana sumnja da Tramp sa dokumentima nije postupao u skladu sa zakonom. Takođe, pretres su morali da odobre i direktor FBI Kristofer Rej, kojeg je postavio Tramp, kao i sekretar za pravosuđe Merik Garland, kojeg je postavio Bajden.

Prema pomenutom zakonu, konkretno Odeljak 2017. Naslova 18 Kodeksa zakona Sjedinjenih Država, krivično je delo ako neko ko ima nadzor nad vladinim dokumentima "nemerno i nezakonito skriva, uklanja, oštećuje, briše, falsifikuje ili uništava" te podatke.

Ukoliko se osude, optuženi mogu biti kažnjeni novčanom ili zatvorskom kaznom do tri godine. Sem toga, prema statutu, ako su trenutno u federalnoj kancelariji oni mogu da je "izgube" i biće "diskvalifikovani od obavljanja bilo koje funkcije u okviru SAD".

Dakle, ako bi Tramp bio optužen i osuđen za uklanjanje, prikrivanje ili uništavanje vladinih dokumenata, prema tom zakonu bio bi nepodoban da ponovo bude predsednik.

Ipak, ima razloga za oprez - "Njujork tajms" ukazuje da je zakon nakratko detaljno pregledan 2015, kad je otkriveno da je Hilari Klinton, za koju se tada očekivalo da će biti demokratski predsednički kandidat 2016, koristila privatni imejl server da obavi vladine poslove dok je bila državni sekretar.

Neki republikanci su nakratko bili oduševljeni mogućnošću da je zakon zadrži van Bele kuće. Ali, Klinton nikad nije bila optužena za bilo kakav zločin povezan sa njenom upotrebom server.

Nekoliko pravnih stručnjaka je razmatralo tu situaciju, koji su utvrdili da Ustav postavlja kriterijume ko može da bude predsednik. Ustav dozvoljava Kongresu da diskvalifikuje pojedince sa funkcije u postupku impičmenta, ali ne daje takva ovlašćenja za uobičajeno krivično pravo.

U ponedeljak je demokratski advokat Mark Elijas, koji je bio generalni savetnik kampanje Hilari Klinton, upro prstom na Odeljak 2017, te zakonsku odredbu o diskvalifikaciji na "Tviteru" opisao kao "zaista veliki razlog zašto je današnji upad (u Trampovu kuću) potencijalni blokbaster u američkoj politici".

Priznao je da bilo kakva osuda prema tom zakonu možda neće na kraju da zabrani Trampu da se ponovo kandiduje za predsednika, ali istakao da bi pravna bitka oko toga i dalje bila važna.

- Da, prepoznajem pravni izazov koji bi primena ovog zakona na predsednika izazvala (pošto su kvalifikacije propisane Ustavom). Ali, ideja da bi kandidat morao da vodi parnicu tokom kampanje je po mom mišljenju "blokbaster u američkoj politici" - napisao je Elijas.

Sam Tramp je ranije poručio da ga "ništa neće sprečiti" da se ponovo kandiduje za predsednika na izborima 2024.

- Ništa me neće sprečiti. Moramo ponovo da osnažimo našu zemlju, koja je otišla u pakao - rekao je Tramp Njuzmaksu u junu.

Tog meseca je, prema anketama, 44 odsto Amerikanaca iskazalo podršku Trampu, dok je aktuelni predsednik Džo Bajden dobio 42 odsto. Kako sada stoje stvari po tom pitanju, možda najbolje govore kladionice. Prema analizi sajta gamblingsites.com urađenoj krajem jula, republikanci su na putu da povrate Belu kuću od Bajdena.

- Možda ste svesni ili ne da je Tramp donedavno bio čvrst favorit za pobedu na sledećim izborima. Četrdesetpeti predsednik ima udobno vođstvo nad svim kandidatima zajedno sa Ronom DeSantisom koji je trenutno guverner Floride - napisao je za portal Adam Hejns, dodajući da su obojica izjednačeni na plus 300 u kvotama za sledećeg američkog predsednika.

On je istakao da su republikanci izgleda podeljeni što se tiče njihovog izbora za sledeće izbore, ali da je DeSantis sada postao favorit na kladionicama u trci protiv demokrata.

- U ovom trenutku deluje veoma verovatno da će biti izabran neko između Trampa, DeSantisa ili Bajdena za Belu kuću u novembru 2024 - zaključio je Hejns.

(Kurir.rs/ Blic)