ZVECKANJE ORUŽJEM NA MEDITERANU: Turska i Grčka ponovno na ivici sukoba, svojataju se ostrva

Turska je zbog rata u Ukrajini postala strateški još važnija nego inače. Ankara to sad koristi. U sporu oko ostrva u Egejskom moru Turska nastupa sve agresivnije prema Grčkoj.

Radi se o oprečnim interesima dve zemlje oko ostrva u istočnom Sredozemlju, o granici na moru i – pravu na eksploataciju nafte ili gasa.

Godine 1996. Turska i Grčka su za dlaku izbegle početak rata zbog jednog malog, nenaseljenog otstrva po imenu Imia. I 2020. je eskalirao konflikt oko grčkih i turskih zahteva za kontrolom tih područja. Iduće nedelje bi jedan turski brod u spornoj regiji trebalo da krene u potragu za zemnim gasom i Grci će to verovatno shvatiti kao novu provokaciju.

I uvek iznova SAD, kao vodeća sila NATO-a, često uz pomoć generalnog sekretara Severnoatlantskog saveza, uspeva da spreči otvoreni rat među saveznicima. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je 2020. uz podršku Evropske unije imala velikih zasluga u procesu mirenja dve strane, navodi DW.

Suverenitet pod znakom pitanja

Konflikt se sad ponovno intenzivira. Ankara pod znak pitanja stavlja grčki suverenitet nad celim nizom ostrva u istočnom Egejskom moru – poput Rodosa, Lezbosa, Samosa i Kosa – zato što je Grčka, kako tvrde Turci, stacioniranjem vojnih snaga na njima prekršila međunarodne ugovore.

Redovnim letovima turskih vojnih aviona iznad grčkih ostrva, Ankara gotovo svakodnevno demonstrira svoje zahteve.

Turska se poziva na Ugovor iz Lozane iz 1923. kojim je definisana današnja granica i kojim su Grčkoj nakon grčko-turskog rata pripala ostrva Lezbos, Hios, Samos i Ikaria, odnosno na Ugovor iz Pariza iz 1947. godine, kojim se Italija nakon Drugog svetskog rata u korist Grčke odrekla arhipelaga Dodekanez. Ugovorima je definisano da ta ostrva moraju da budu demilitarizovani.

Atina prisustvo svojih trupa na ostrvima opravdava osećajem ugroženosti zbog učestalih manevara turskih vojnih brodova na zapadnoj turskoj obali – odnosno pravom svake države na samoobranu.

"Vlažni snovi ekstremista?"

Iako se radi o konfrontaciji s dugom tradicijom, ovaj put su verbalni incidenti posebno žestoki. Devlet Bahčeli, šef nacionalističke stranke MHP i koalicioni partner predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove stranke AKP, fotografisao se sa geografskom kartom na kojoj se vide sva ostrva u istočnom Egeju, koja su prikazana kao turska teritorija – uključujući i Krit.

"Vlažni snovi ekstremista ili zvanična turska politika?", zapitao se grčki premijer Kirijakos Micotakis i zatražio zvanično objašnjenje Ankare.

Unutrašnjo-politički razlozi dodatno "motivišu" turske političare. Naime, iduće godine se u Turskoj održavaju predsednički I parlamentarni izbori. Erdogan i AKP strahuju od značajnog gubitka podrške birača, između ostalog i zbog visoke stope inflacije i loše ekonomske situacije. Spoljnopolitičke čarke, kako se smatra, mogle bi da skrenu pažnju od problema kod kuće.

Ali i sa grčke strane se zvecka oružjem, mada to ne rade članovi vlade. Tako je na TV stanici Open penzionisani viceadmiral Janis Egolfopulos ponovno pričao o tome da Turskoj treba očitati lekciju. "Ako oni povuku prvi potez, onda će doživeti nešto što još nikada nisu doživeli", rekao je on.

Nemačka više nije neutralna?

Kako se u ovom sporu pozicionira Nemačka? Po pitanju suverenosti ostrva, šefica diplomatije Analena Berbok je tokom nedavne posete Grčkoj i Turskoj bila jasna. "Grčka ostrva su grčka teritorija, i niko nema pravo to da dovodi u pitanje”.

Na pitanje o militarizaciji nije odgovorila. Njen turski kolega se požalio da Nemačka po tom pitanju više nije neutralna. Angela "Merkel je to bila. Nemačka je u njeno vrime bila iskreni posrednik. Nemačka politika je bila uravnotežena.“ A u poslednje vrijeme, kaže on, "ta se ravnoteža nažalost izgubila“.

No, i grčka strana ima osećaj da Nemačka Atinu ne tretira uvek na fer način. Grčki šef diplomatije Nikos Dendias kritikovao je oštro nemački izvoz oružja i prodaju podmornica Turskoj. "Zahvaljujući tim podmornicama raste opasnost da odnos snaga u Sredozemlju postane neuravnotežen“, rekao je on.

Naklonost Vašingtona

Nemačka ionako u tom konfliktu igra sporednu ulogu. I Erdogan i Micotakis se pre svega trude oko naklonosti Vašingtona. Činilo se najprije da je Micotakis u boljoj poziciji. Sredinom maja je održao govor pred oba doma Kongresa SAD i porulio da NATO, nakon Ukrajine, ne sme sebi da dozvoli "dodatni izvor nestabilnosti“ na svom jugoistočnom krilu.

Grčki premijer je od Vašingtona zahtevao da ne podrži modernizaciju i proširenje turske vojne avijacije uz pomoć aviona tipa F-16. Za Erdogana je ta poseta bila bolna, jer je Micotakis uspeo da pridobije SAD da Grčkoj prodaju F-35 avione - iste one koje Vašington nije hteo da proda Turcima.

Ali samo nekoliko nedelja kasnije, američki predsednik Džo Bajden je na marginama samita NATO u Madridu obećao da će "u potpunosti“ podržati modernizaciju turske flote uz pomoć letelica F-16. Tako je, kako se pretpostavljalo, Bajden hteo da ponudi Erdoganu nešto konkretno za podršku Turske ulasku Švedske i Finske u NATO.

Uticaj rata u Ukrajini

Iako konačna odluka o isporuci F-16 aviona još uvek nije doneta, ova priča jasno pokazuje koliko Turska strateški profitira od rata u Ukrajini – zato što je pozicija Ankare sada još važnija nego što je bila.

Turska je, pre rata u Ukrajini, kupila ruske rakete za protivazdušnu obranu i tako razbesnela Amerikance. I svejedno je taj posao realizovan, zato što NATO sebi nije mogao da dozvoli raskol sa Turskom, a pogotovo to sebi ne može da priušti sada, u jeku ruskog rata u Ukrajini.

Krajem jula je Erdogan pozvao NATO-partnere na vojnu vježbu u Izmiru na obali Egejskog mora. Praktično u vidokrugu grčkih ostrva. Radilo se o mornaričkoj invaziji sa ciljem osvajanja jednog fiktivnog osrva. Na vežbi su učestvovale američke, francuske i italijanske trupe. Ali ne i grčke. Atina je žestoko protestovala ali se taj protest izgubio negde u hodnicima NATO centrale u Briselu.

Kurir.rs/Dojče vele