Šef Rajanera Majkl O'Liri porulio je da njegova kompanija više neće nuditi letove po najnižim cenama zbog rasta cena goriva.

Kako prenosi BBC, vreme kada su avionske karte koštale 10 evra je gotovo. Prosečna cena karte ovog avio-previznika trebalo bi da poraste sa oko 40 evra koliko je bila prošle godine na 50ak evra u narednih pet godina.

O'Liri ipak veruje da će ljudi nastaviti često da lete, uprkos sve višim cenama.

Mislim da naše zaista jeftine promotivne cene – karta za jedan evro, od 0,99 evra, čak i cene karata od 9,99 evra – nećete viđati narednih godina, rekao nje O'Liri.

Porast cene goriva podiže i cene avionskih karata, kao i račune za struju i grejanje u u domaćinstvima, nagrizajući raspoložive prihode ljudi. Ali šef avio-kompanije kaže da uprkos tome očekuje da će putnici tražiti opcije sa nižim cenama umesto da odustanu od letenja.

"Mislimo da će ljudi nastaviti da često lete. Ali mislim da će ljudi postati mnogo osetljiviji na cene i zato je moj pogled na život da će ljudi trgovati", rekao je on.

Kako su avionske karte postale jeftinije poslednjih decenija, broj letova je porastao, a sve više ljudi odlazi na kratke pauze u inostranstvo. Kompanije poput Rajanera, Izižeta i Viz Era nadmetale su se u ponudi jeftinih usluga bez dodatnih troškova.

Komercijalni letovi sada čine oko 2,4% globalne emisije CO2, a sektor se suočava sa pritiskom da smanji svoj uticaj na klimu, uključujući kampanje za ubeđivanje ljudi da pređu na železnički i drumski saobraćaj.

Međutim, O'Liri je odbacio te tvrdnje kao netačne i poručio da Rajaner ulaže u avione sa efikasnijom potrošnjom goriva, ali da će veće smanjenje upotrebe fosilnih goriva doći prelaskom sa benzina i dizela na električna drumska vozila.

w-57632436.jpg
Foto: EPA-EFE/Ramon van Flymen

Posle pandemije kovida, koja je ozbiljno poremetila međunarodna putovanja, ljudi su se pokazali željni putivanja. Ali kako se potražnja za avionskim prevozom vratila, nedostatak osoblja u avio-kompanijama i aerodromima doveo je do kašnjenja i otkazivanja, u Velikoj Britaniji i inostranstvu. Neki putnici su bili primorani da čekaju satima, ili da odlože putovanje u poslednjem trenutku.

O'Liri je rekao da je Rajaner bolje upravljao situacijom od drugih avio-kompanija jer je "delimično imao sreće a delimično i hrabrosti" sa svojom odlukom da započne regrutovanje i obuku kabinskog osoblja i pilota prošlog novembra kada je omikron još "mrsio konce" međunarodnim putovanjima.

U prvih šest meseci 2022. godine, Rajaner je otkazao 0,3 posto letova, u poređenju sa Britiš Ervejzom od ukupno 3,5 posto i Izidžetom sa 2,8 procenata otkazanih letova.

O'Liri je rekao da gaji "veoma malo simpatija" prema aerodromima, rekavši da oni znaju raspored mesecima unapred i da je bezbednosnom osoblju, koje je u nadležnosti aerodroma, potrebno manje obuke nego pilotima.

Rajaner ima sedište u Dablinu, ali upravlja stotinama ruta u i van UK.

Odlazak Britanije iz EU pokazao se kao "katastrofa za slobodno kretanje radne snage", rekao je O'Liri i pozvao vladu da "bude iskrena i prizna" da je to uzrok nedostatka radnika.

Britansko tržište rada je "fundamentalno slomljeno", rekao je O'Liri i dodao da je vreme da Ujedinjeno Kraljevstvo razmisli o poništavanju "nekih gluposti Bregzita". On je rekao da bi prioritet za sledećeg premijera Velike Britanije trebalo da bude potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU, uključujući slobodno kretanje radne snage.

Kurir.rs