NATO PRED OPASNOM DILEMOM: Mora da hitno menja strategiju u Ukrajini, sada ima smo jedan glavni cilj! VIDEO

Na Zapadu je sazrelo shvatanje da je neophodno značajno povećati ulaganja u ukrajinsku odbranu kako NATO ne bi bio prinuđen da ulazi u direktan sukob sa Rusijom.

Sukobne strane su počele da se spremaju za dugu, krvavu i tešku zimu. U toku su pokušaji da se obezbede što povoljnije pozicije za novo, obnovljeno kolo koje počinje sledećeg proleća. Prema mišljenju britanskog generala Baronsa, iznetom u opširnoj analizi u britanskom Tajmsu, ni Rusija ne odustaje od svojih ciljeva. Nakon što je ofanziva zastala u ranim fazama sukoba, Moskva bi mogla ponovo da pokuša sledeće ili godinu dana kasnije da preuzme Kijev, smatra Barons. Pouka iz aneksije Krima 2014. je da želja da se okončaju borbe iz humanitarnih ili ekonomskih razloga zaista neće biti dovoljna, kaže on.

U međuvremenu, novac i oružje pokazuju svoj efekat na bojnom polju. Himars, američko oružje nedavno u rukama Ukrajinaca, svakodnevno se ističe kao ključ uspeha ukrajinskih snaga na jugoistoku zemlje – u ukrajinskom napredovanju ka okupiranom gradu. Hersona i drugde u zemlji u odbijanju ruskih napada.

Situacija na ratištu zahteva novi pristup, pišu analitičari Forin Polisi koji očekuju da se umesto pojedinačnih akcija pojedinih članica i SAD, koje sve koordinišu, aktivira sam NATO. Ukrajini je potrebno mnogo više teškog naoružanja, pre svega sistema PVO, da bi ostvarila svoje ciljeve i preokrenula tok rata. Članicama NATO-a, posebno onima sa istočnog krila, koje su potpuno ispraznile svoja vojna skladišta, potrebna su nova pojačanja. Koordinacija i distribucija zaliha postala je ogromna logistička operacija. Trenutno zadatak vodi američka vojska, tačnije: Evropska komanda SAD u Štutgartu, koja dobija opremu od država članica i distribuira je u Ukrajini. Tu operaciju treba da vodi NATO, baš kao i obuku ukrajinskih vojnika. Prema analitičarima Foreign Polici, ako se NATO ne povuče, to će signalizirati nedostatak dugoročne posvećenosti Ukrajini i podstaći Rusiju da nastavi svoje napade.

Saveznici Ukrajine na Zapadu se suočavaju sa velikim izazovom i pitanjem kako da pređu sa slanja vojne pomoći iz postojećih arsenala na industrijsku mobilizaciju potrebnu za proizvodnju opreme i municije potrebne za ofanzivne operacije ukrajinske strane, piše FP. Cena će biti značajna jer je vladi u Kijevu potrebno pet milijardi funti mesečno samo za normalno funkcionisanje države. Vreme je takođe važan faktor: u slučaju nekog oružja, proizvodnja od nule znači moguću isporuku tek 2024. godine. Međutim, već sada je jasno da se, uprkos nezavidnom ekonomskom trenutku, Zapad nalazi pred izborom između jače pomoći Ukrajini ili labavljenja, što bi ohrabrilo Rusiju i dalo joj podsticaj da pokuša popravni test u Ukrajini i ponovo zapreti Kijevu, i to prilično eventualno započeti agresiju negde drugde. Opremanje Ukrajine za borbu i borbu protiv Rusije je mnogo razumnije nego da NATO ulazi u direktan sukob.

Ukrajina vrši pritisak na Rusiju na jugoistoku zemlje. Kontraofanziva oko grada Hersona trenutno primorava Rusiju da smanji svoje kapacitete u Donbasu, a to bi moglo da ublaži njihov trenutni pritisak u toj oblasti. Cilj ukrajinskih snaga je da odbiju rusku vojsku sa istočne strane e od reke Dnjepar, što bi smanjilo vojnu opasnost za Odesu i uspostavilo svoje položaje u pripremi za ratnu zimu. Njihove akcije ugrožavaju kontrolu nad pijaćom vodom za Krim i predstavljaju značajnu pretnju ruskim linijama snabdevanja. Međutim, ukrajinska najavljena ofanziva prvenstveno ima za cilj da vrati nadu i odlučnost ukrajinskim braniocima i javnosti i da pokaže da Ukrajina ne namerava da odustane od vraćanja svoje teritorije.

Uspešni napadi na ograničena područja na jugoistoku, naravno, nisu isto što i izvođenje uspešne kontraofanzive na 1.600 kilometara dugom frontu sa Rusijom. Vojni stručnjaci procenjuju da bi za tako nešto bila potrebna armija od milion ljudi, s obzirom na to da Rusija ima snage od oko 100.000 vojnika upućenih u Ukrajinu. U nekim trenucima Ukrajina bi trebalo da bude pet puta brojčano nadmoćnija od neprijatelja da bi ostvarila svoje ciljeve. Ministar odbrane Oleksij Reznikov je već u junu govorio o planovima da ukrajinska vojska okupi milion boraca.

Nije sve u kvantitetu i neobučeni i loše opremljeni dobrovoljci ne bi nužno imali šanse protiv ruske mašinerije. Prevlast u ratu može se postići samo vojnom tehnikom, a za njenu upotrebu je neophodno obučiti ukrajinske vojnike. Za uspešno ratovanje, Ukrajini je potrebna i medicinska pomoć, ona mora biti u stanju da se nosi sa stotinu žrtava i 300 teško ranjenih svakog dana. Američke snage obučavale su ukrajinske vojnike u Ukrajini posle 2014. godine, a nakon početka invazije su se povukli i nastavili obuku u Grafenveru u Nemačkoj, u okviru obuke multinacionalnih snaga. Prema analitičarima Forin afersa, konsolidacija različitih mesta za obuku i inicijativa biće od suštinskog značaja da bi se osigurala sposobnost ukrajinskih snaga da upravljaju svime, od tenkova do višestrukih raketnih sistema i borbenih aviona. Efikasna i brza obuka ukrajinske vojske je ključ za smanjenje vremenskog jaza do trenutka kada nova oprema sa Zapada može da se upotrebi na bojnom polju. Ovo još više važi kada je u pitanju sofisticirano oružje.

Amerika je obećala da će obučiti oko 10.000 ukrajinskih vojnika za operacije u narednih nekoliko meseci. Prema mišljenju iznetog u Forin Afers, najpogodnije mesto za obuku pod pokroviteljstvom NATO-a je Poljska. Sjedinjene Države su se obavezale da uspostave stalno prisustvo svoje vojske na poljskom tlu. Nova baza bi mogla da se proširi tako da uključuje centar za obuku i takođe bi omogućila brzo raspoređivanje duž zapadne granice Ukrajine. Centri za obuku bi takođe mogli da budu uspostavljeni u Rumuniji, gde SAD imaju stacioniranu rotirajuću brigadu. Istovremeno, fokus treba da bude na obuci za korišćenje najnaprednije tehnologije kao što su dronovi, borbeni avioni i bespilotna pomorska vozila, naglašava FP.

NATO bi, kažu autori, trebalo da razmišlja dugoročno i da obezbedi bolju koordinaciju sa odbrambenim kompanijama i da obezbedi da se prazna skladišta popune na najpametniji način da bi se obezbedili saveznici i ciljevi saveza. Pošto SAD vide Kinu kao dugoročnu i najveću pretnju, očekuje se da će evropske članice NATO-a morati više da se angažuju u popunjavanju svih rupa u bezbednosti i odbrani.

Prošlu nedelju u Ukrajini obeležilo je napredovanje ruske vojske na području Donbasa, povlačenje Španije od slanja borbenih tenkova, najava Severne Makedonije o slanju aviona, ali i ono najstrašnije – pitanje stanja nuklearne energije. fabrika u Zaporožju. Najveća nuklearna elektrana u Ukrajini, među deset najvećih nuklearnih objekata na svetu, u ruskim je rukama, a ukrajinske vlasti su poslednjih nedelja objavile da ruska vojska taj objekat koristi za napade na teritoriju pod njihovom kontrolom, znajući da da se ukrajinske snage neće usuditi da uzvrate vatru ako neutrališu neprijatelja. Prošlog vikenda sukobljene strane su jedna drugu optuživale za napad na područje elektrane, a šef Međunarodne agencije za atomsku energiju još ranije je apelovao na javnost, navodeći da su u slučaju elektrane u Zaporožju svi bezbednosni protokoli koji se moraju striktno poštovati u tako osetljivoj biljci su ignorisani. Svaki napad na elektranu je samoubilački, rekao je generalni sekretar UN Antonio Guteres, dok je IAEA ocenila da je situacija na terenu "haos". Prema međunarodnoj agenciji, „postoji realan rizik od katastrofe“.
Ukrajina je ove nedelje objavila da je nuklearni kompleks za sada bezbedan. Ali zabrinutost ostaje, posebno kada se zaraćene strane razmenjuju optužbama. Ukrajinske vlasti saopštile su da su u ruskom napadu tokom vikenda oštećena tri senzora zračenja i povređen jedan radnik. Rusija je za taj napad okrivila Ukrajinu. Kompleks je od početka marta pod ruskom okupacijom, ali tamo rade ukrajinski tehničari. Zbog napada na Zaporožje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Moskvu za „nuklearni teror“ tražeći nove sankcije Rusiji.

Britanski general Ričard Barons skreće pažnju u drugom pravcu, navodeći da je u ovoj fazi potrebno razmisliti o tome šta ako Ukrajina, uz podršku NATO, bude previše uspešna u svojim vojnim operacijama. U tom kontekstu on navodi ono što opisuje kao „katastrofalan uspeh” Ukrajine. Kako bi Rusija reagovala da Vladimir Putin oseti strateški poraz, pita se Barons. Putin bi u tom slučaju mogao da testira taktičko nuklearno oružje na terenu, iako su njegovi ministri prethodnih dana isticali da Rusija „nema nameru da upotrebi nuklearnu silu“. Međutim, ruska doktrina dozvoljava upotrebu ograničenog nuklearnog oružja u slučaju opstanka države. Kako će do kraja godine, čini se izvesnim, Rusija okupirana područja proglasiti ruskom teritorijom, ukrajinski prelazak nove samoproglašene granice značio bi da je na stolu i nuklearno oružje, da zaustavi Ukrajince. "To nije nezamislivo, to je jednostavno nedokučivo", piše Barons. Ovo nije, nastavlja on, pitanje nuklearne bombe od 1.000 kilotona koja se može upotrebiti za napad na Vašington ili London. U slučaju Hirošime bilo je 146.000 žrtava od bombe od 15 kilotona. Ruska raketa Iskander koja se koristi u Ukrajini ima domet od skoro 500 kilometara i može da isporuči konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu sa opcionim teretom.

Nuklearna bojeva glava može eksplodirati na zemlji (izazivajući veću opasnost od nuklearnog zračenja) ili, verovatnije, u vazduhu. Bomba od 10 kilotona detonirana na visini od 650 metara iznad grada veličine Kramatorska u Donbasu proizvela bi vatrenu kuglu prečnika oko 150 metara i fatalnu dozu zračenja od jednog kilometra. Snaga detonacije izazvala bi urušavanje objekata na udaljenosti od kilometar i po, kao i opekotine trećeg stepena na tom području. Razbio bi prozore na udaljenosti od četiri kilometra.
To bi svakako bilo dovoljno da napravi haos i uzbunu ne samo u Ukrajini već i širom sveta. To bi takođe bilo ogromno kršenje tabua jer niko nije koristio nuklearno oružje 77 godina, piše Barons.

Ali to oružje postoji upravo zbog situacija do kojih bi mogao da dovede rat u Ukrajini. Prema njegovim rečima, u tom slučaju niko ne bi mogao da tvrdi da je potpuno šokiran. Uostalom, događaji koji su usledili posle 2014. godine pokazali su da ni nada ni poricanje nisu pametni pristupi u obračunu sa današnjom Rusijom.

Da su Rusi svesni optimizma i odlučnosti ukrajinske vojske pokazuju najnoviji izveštaji britanskih obaveštajaca koji izveštavaju da će Rusi „veoma verovatno minirati front u Donbasu protivpešadijskim minama“. Na području Donjecka i Kramatorska ruska vojska je vrlo verovatno pokušala da postavi mine PFM-1 i PFM-15. Poznate kao „leptiri“, mine PFM-1 su izuzetno razorne i može se očekivati veliki broj žrtava, ne samo vojnih već i civilnih“. Ove mine u obliku leptira korišćene su u sovjetsko-avganistanskom ratu i poznate su po navodnom sakaćenju dece koja su ih u to vreme smatrala igračkama. Ovo predstavlja veliku opasnost i zbog toga što su ove mine stare i potencijalno dodatno nestabilne, što povećava opasnost po civile i naknadne operacije deminiranja.

Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/Jutranji