Globalno zagrevanje izazvano klimatskim promenama uticalo je na Arktik mnogo značajnije nego što se ranije mislilo, rekli su finski naučnici. Prema novoj studiji naučnika sa Finskog meteorološkog instituta u Helsinkiju, arktički region se zagrevao skoro četiri puta brže od globalnog proseka u poslednje 43 godine.

grenland-led-i-golfska-struja.jpg
Foto: Ulrik Pedersen/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Neke oblasti Arktičkog okeana zagrejale su se sedam puta brže od planete u celini. Klimatski modeli su do sada precenjivali efekat takozvanog polarnog pojačanja, smatra naučnik Mika Rantanen.

Prethodne studije su otkrile da se Arktik zagreva dvostruko brže od drugih oblasti, dok je radna grupa Arktičkog saveta, sa sedištem u Tromsou u Norveškoj, izvestila u martu 2021. da je povećanje prosečne arktičke temperature između 1971. i 2019. bilo 3,1 stepen Celzijusa, što je oko tri puta više od svetskog proseka.

profimedia0221251367-arktik-barencovo-more.jpg
Foto: Profimedia / Michael Nolan / SplashdownDirect

Finski naučnici veće brojke pripisuju snažnom i upornom zagrevanju Arktika, ali i definiciji Arktika – čitavog područja koje se nalazi unutar arktičkog kruga, kao i činjenici da su prikupljali podatke od 1979. godine – godine kada je detaljnije satelitski snimci su postali dostupni.

Prema naučnicima, obim polarnog pojačanja je posledica klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću, kao i prirodnih dugoročnih klimatskih kolebanja. Oba faktora su snažno ojačala tokom 43 godine, kažu oni.

Kurir.rs/Index.hr