STIŽE ZIMA DUGA I HLADNA: Vanredne mere štednje u Evropi, u Nemačkoj temperatura u javnim zgradama do 19 stepeni!

Vla­da u Be­r­li­nu odlu­či­la da se do fe­brua­ra 2023. ne gre­ju hod­ni­ci i
ste­pe­ni­šta, dok će se sve­tle­će re­kla­me ga­si­ti od 22 do še­st sa­ti ujutru

Kraj izobilja

Nekoliko evropskih zvaničnika poslednjih dana upozorilo je građane svojih zemalja na to šta ih očekuje:

- Doživljavamo veliku promenu. Došao je kralj izobilju i bezbrižnosti - rekao je Emanuel Makron, predsednik Francuske.

Još pesimističniji je bio belgijski premijer Aleksander de Kro:

- Idućih pet do deset zima u Evropi će biti teško. Brojni sektori se teško nose s visokom cenom energije. Pažljivo to pratimo, ali moramo biti transparentni.

Na istom kursu je i Margarita Robles, ministarka odbrane Španije:

- Ove zime ćemo mnogo patiti. Mi u Evropi moramo naporno da radimo da bismo bili spremni da se borimo sa tim.

Jedna od prvih zemalja koja je donela vanredne mere štednje jeste Nemačka, koja je pre rata uvozila čak 55 odsto svojih potreba gasa iz Rusije. U prva dva meseca rata Nemačka je iz Rusije uvezla gasa i nafte za 10 milijardi evra.

- Pokušavamo što pre da se oslobodimo zavisnosti od ruskih energenata. Nove mere za štednju energije idu u tom pravcu - rekao je Robert Habek, nemački ministar ekonomije.

Nafta i gas imaju prednost

Prema odluci vlade u Berlinu, od septembra javne zgrade će se grejati maksimalno na 19 stepeni, a ulazi, foajei, stepeništa i hodnici neće uopšte morati da se greju. Ovo pravilo neće važiti za bolnice i obrazovne ustanove. Istovremeno, spomenici kulture i zgrade neće biti osvetljavani iz estetskog razloga, dok će se svetleće reklame gasiti između 22 i šest sati ujutru, osim u podzemnim prolazima. Kako prenosi BBC, neće se grejati privatni bazeni, a tovari sa ugljem i naftom imaće prioritet u odnosu na putnički saobraćaj na železnici. Istovremeno, na lokalu će biti pokrenuta kampanja kako bi se što više građana upoznalo sa načinima na koje sve mogu da uštede energiju. Nemačka je počela izgradnju dva terminala za tečni gas u Severnom moru kako bi popravila zalihe.

Austrija

Krizni plan je u pripremi, dosad su gradovi i pokrajine pojedinačno donosili vanredne mere poput gašenja svetla na mostovima ili kulturnim spomenicima. Austrijska vlada donela je odluku o zaustavljanju rasta cene struje od jeseni. Kako će konkretno izgledati ta mera, tek treba da se utvrdi, saopšteno je iz vlade. Plan vlade je da osnovno snabdevanje građana strujom osigura po subvencionisanim, povoljnijim cenama na nivou pre rata u Ukrajini.Ž

Poljska

Nacionalni plan za uštedu energije još nije donesen. U Poljskoj je već obustavljen uvoz ruskog gasa. Poljska ima više problema zbog nestašice uglja. Premijer Mateuš Moravjecki u julu je apelovao na građane da što bolje izoluju svoje domove pre sezone grejanja. Procenjuje se da će Poljskoj ove godine nedostajati do dva miliona tona uglja. Poljska je ranije uvozila oko 40 odsto potreba gasa.

Španija

Već su uvedene vanredne mere. Vlada je izdala dekret kojim se kompanije obavezuju da klime ne hlade na manje od 27 stepeni, a grejalice na više od 19 stepeni. Prodavnice su dobile naredbu da ugrade automatske brave kako bi se vrata zatvarala i ne bi rasipala toplotu, izlozi neće biti osvetljavani posle 22 časa. Privatni domovi su pošteđeni mera štednje, jer je Španija uvozila oko 10 odsto gasa iz Rusije.

Italija

Jedinstvene mere štednje za zimu još nisu donesene. Vlada je u julu objavila da radi na izradi hitnog plana štednje koji bi mogao uključivati ograničenje grejanja na 19 stepeni, smanjenje ulične rasvete noću i ranije zatvaranje prodavnica. Italija je, kao i Nemačka, jedna od najzavisnijih zemalja od ruskog gasa. Prošle godine Italija je uvezla oko 40 odsto gasa iz Rusije.

Češka

Zasad je izdat samo priručnik za uštedu energije za građane. U pripremi su izmene propisa, uključujući skraćivanje sezone grejanja. Češka je gotovo u potpunosti zavisna od ruskog gasa, pri čemu većina odlazi u industriju, a otprilike jedna četvrtina koristi se za grejanje domaćinstava. Vlasti u Pragu su najavile povećanje proizvodnje uglja u slučaju potrebe, dok se isporuke tečnog gasa očekuju iz Nemačke.

Francuska

Francuska je sredinom jula objavila plan „energetskog otrežnjenja“. Većina mera još je u fazi nacrta, trebalo bi da budu objavljene krajem septembra. Ministarka energetike Agnes Panije-Runaše najavila je zabranu radnjama da ostavljaju otvorena vrata dok rade klime i grejanje. U planu je zabrana rada svetlećih reklama u svim gradovima između jedan i šest sati ujutro. Ova mera je već uvedena u gradovima s manje od 800.000 stanovnika. Francuska je oko 20 odsto potreba gasa uvozila iz Rusije.

Kurir.rs