Dok se Evropa suočava sa energetskom krizom i mahnito uvodi mere za uštedu energije, Rusija sagoreva neobično velike količine prirodnog gasa.

Najverovatnije je reč o gasu koji bi se inače izvozio u Nemačku gasovodom Severni tok 1, gde planiraju da ove zime uštede energiju ograničavanjem temperature u javnim zgradama na 19 stepeni Celzijusa.

Stručnjaci su zbunjeni ovakvim ponašanjem Rusije, tačan razlog za pojačanu aktivnost i tako masovno sagorevanje gasa u fabrici je nepoznat.

Ruska fabrika tečnog prirodnog gasa Portovaja na granici sa Finskom sagoreva gas u vrednosti od oko 10 miliona evra svakog dana, prenosi Bi-Bi-Si, koji je došao do analize energetske kompanije Riastad Energi sa sedištem u Oslu. Prema izveštaju, tamo bi trebalo da se spali oko 4,43 miliona kubnih metara gasa svakog dana.

Prve znake neuobičajenog rada fabrike primetili su tokom leta finski stanovnici grada u blizini granice sa Rusijom. Fabrika se nalazi u blizini početka gasovoda Severni tok 1, koji bi inače snabdevao gasom Nemačku. Snabdevanje gasovodima je ograničeno od sredine jula, što su Rusi pripisali tehničkim problemima. U međuvremenu, Nemačka tvrdi da je to politički potez nakon ruske invazije na Ukrajinu.


Ali počevši od juna, istraživači su primetili značajno povećanje toplote koja izlazi iz objekta. Pretpostavljaju da je to zbog neobično velike količine prirodnog gasa koji gori u objektu. I dok je ovo uobičajeno u postrojenjima za preradu iz tehničkih ili bezbednosnih razloga, obim paljenja gasa zbunjuje stručnjake. Nikada nisam video postrojenje za tečni prirodni gas da radi sa takvom snagom“, istakao je dr. Džesika Makarti, stručnjak za satelitske podatke na Univerzitetu u Majamiju u Ohaju: „Imamo izuzetno visok porast od početka juna, i jednostavno se nije usporio. Aktivnost je ostala neuobičajeno visoka.“


Naučnici su takođe procenili finansijske i ekološke posledice toga: „Iako su tačni razlozi sagorevanja takvih količina gasa nepoznati, emisije su vidljiv podsetnik na dominaciju Rusije na evropskim energetskim tržištima“, istakla je Sindre Knutson iz Ristad Energi-a. out. „Rusija ne može da pošalje jasniji signal da sutra može da snizi cene energenata. To je gas koji bi se inače izvozio Severnim tokom 1.


Mark Dejvis, izvršni direktor kompanije Capterio za rešenja za spaljivanje gasa, kaže da spaljivanje u ovom slučaju nije slučajno i da je verovatnije namerna odluka iz operativnih razloga, pošto operateri zapravo ne žele da zatvore takva postrojenja iz straha od troškova ponovnog pokretanja, rekao je za BBC. Ali neki stručnjaci veruju da bi se Rusija mogla suočiti sa tehničkim izazovom u suočavanju sa tako velikim količinama gasa. Ali to bi takođe moglo biti rezultat trgovinskog embarga Evrope sa Rusijom kao odgovora na invaziju Ukrajine, piše Bi-Bi-Si.

Naučnici su takođe zabrinuti zbog velikih količina emisija proizvedenih u procesu, jer bi tako visoke emisije mogle da ubrzaju otapanje arktičkog leda.

Kurir.rs/24ur