ODLAZAK POSLEDNJEG LIDERA SSSR Ko je bio Mihail Gorbačov, čovek koji je POMERIO KAMEN, A SRUŠIO PLANINU i demontirao istočni blok!

Mihail Sergejvič Gorbačov preminuo je u utorak 30. avgusta 2022. godine u 92 godini posle duge i teške bolesti. Gorbačov je politička figura koja je obeležila kraj 1980 tih godina prošlog veka, kao osoba koju mnogi u Rusiji optužuju da je svojim reformama Glasnost-sloboda govora i Perestrojka- ekonomski prosperitet demontirao istočni blok.

Sasvim slučajno oktobra 1980 postaje član Politbiroa CK KPSSR-a, a 11. marta 1985 posle smrti Konstantina Černjenka i generalni sekretar Centralni komitet KPSS gde je na funkciji predsednika ostao sve do 25. decembra 1991. godine.

Dolaskom na čelo Sovjetskog Saveza pokrenuo je brojne reforme sa ciljem da zemlju oslobodi nasleđa Leonida Brežnjeva i da pokuša da oknča višegodišnji rat u Avganistanu. paralelno sa tim radio je na dva projekta glasnosti- liberalizaciji u izdavaštvu, medijima i dslobodi govora i perestrojki, setu ekonomskih reformi. Paraleno sa tim krenula su i politička previranja i masovne smene kako političkih, tako i vojnih rukovodilaca koji mu nisu bili po volji. Jastrebi u vojnom vrhu optužilvali su ga da je bio previše mlak prema Zapadu, a odatle je potekao i mit da je Gorbačov na Malti 1987 dogovorio raspad Sovjetskog Saveza i nestanak istočnog bloka. Jastrebovi su mu najviše zamerali da je otopljavao odnose sa SAD. Uspeo je da sa Amerikancima 1987 postigne sporazum o raketama srednjeg dometa INF s čime je doveo do Detanta u onosima sa SAD. Inače SAD su jednostrano 2019 istupile iz ovog sporazuma. U istoriji će ostati zableženo da se za vreme svoje vladavine susreo čak 11 puta sa američkim predsednicima i to pet puta sa Ronaldom Reganom i šest sa Džordžom Bušem Starijim. Ostaće upamćen i po tome što je okončao desetogodišnji rat u Avganistanu iz koga se Sovjetska vojska povukla 14. februara 1989. godine. Te iste godine u novembru pao je Berlinski zid. Mnogi su ga optuživali da je dogovorio ujedinjenje dve nemačke i raspad istočnog bloka, kao i sprovodio proces razoružanja.

U maju 1989 godine Nemac Matijas Rust cesnom je sleteo na Crveni trg. Mnogo si optuživali da je Gorbačov namerno dozvolio sletanje malog sportskog aviona, kako bi se obračunao sa vojnim vrhom. U čistki je smenjeno više od 300 generala, pukovnika i maršala Sovjetske armije.

U vreme njegove vladavine počinju previranja i u samom Sovjetskom Savezu najpre rat između Jermenije i Azerbejdžana, zbog Nagornog Karabaha, zatim lokalni sukobi u Gruziji, Moldaviji, i otovorene separatističke težnje tri baltičke države Estonije, Letonije i Litavnije da izađu iz Sovjetskog Saveza. Avgust 1991. bio je prekretnica kada je pokušan puč protiv njega. Puč koji su organizovali odmetnuti elemnti vojske i KGB je posle tri dana propao, a na scenu je stupio novi lider Boris Jeljcin, koji je preuzeo vlast od Gorbačova, koji je ponižen napustio kabinet.

Posle kraha Sovjetskog Saveza putovao je, držao predavanja po SAD, napisao biografiju. Dolaskom Vladimira Putina na vlast koji je žalio zbog raspada Sovjetskog Saveza Gorbačov je zvanično pozivan na sve državne ceremonije, ali kad je počeo otovoreno da kritikuje Putina, da je autokrata i da vodi državu putem obnove SSSR-a sklonjen je i više nije pozvian.

Gorbačov je zbog deomnitranja Istočnog bloka 1990 primio Nobelovu nagradu za mir, ali u njegov odsustvu učinio je to zamenik ministra spoljnih poslova Rusije.

Pojavljivao se u kratkim reklama, povremeno je davao intervuje, a protiv njega se vodio krivični postpupak zbog izdaje države i on je oslobođen.

Kurir.rs/A.Mlakar