MIROSLAV LAZANSKI O SUSRETU NA MALTI 1989: Gorbačov je sebe video kao mesiju sa istoka, koja će da demokratizuje Rusiju!

Odlazak Mihaila Gorbačova šestog i poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza sa istorijske scene više je potresao čini se Zapad, nego Rusiju. Gorbačov je zbog onoga što je učinio slavljen kao čovek koji je okončao Hladni rat, razorio KP SSSR, dezintegrirao Sovjetski Savez. Zapadni političari i istoričari smatraju da je on taj koji je Rusima doneo slobodu, s druge strane Rusi mu nimalo nisu bili naklonjeni. Smatrali su ga da je on glavni krivac za razaranje nekadašnje velike zemlje.

O tome što se dešavalo od 6-9. decembra daleke 1989 prilikom susreta Džordža Buša Starijeg i Mihaila Gorbačova zapis je ostavio i preminuli vojnopolitički komentator i ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji Miroslav Lazanski.

Naime, on je u svojoj romansiranoj biografiji Jutarnja Patrola koja je izdata oktobra 1999. opisao susret Buša i Gorbačova na Malti i šta je tad bilo dogovoreno između dva predsednika. Treba dodati da dve godine kasnije krajem decembra 1991. Sovjetski Savez demontiran, a mesec dana kasnije zvanično je prestao i da postoji.

Naime tog 6. decembra kapetan bojnog broda Harold Gehman komandant krstarice CG-26 Belknap, koji je inače bio komandni brod američke Šeste flote, dobio je obaveštenje da će biti domaćin susreta dva predsednika SAD Džordža Buša Starige i sovjetskog Mihaila Gorbačova. Gehman je tako postao domaćini dvojici lidera dve supersile.

Za to vreme na nekih 350 nautičkih milja dalje ruska raketna krstarica Slava promenila je kurs i umesto ka Sevastopolju krenula prema Malti. Brodom je komandovao kako je Lazanski naveo kontra-admiral Vladimir Vasiljevič Grišanov, koji je dobio naređenje iz Moksve od admirala Černavina, glavnog komandanta Sovjetske ratne mornarice, da ovu raketnu krstaricu preusmeri prema Malti.

Međutim, kako navodi Lazanski iako su se oba predsednika trebala da se susretnu na brodu, od toga se odustalo jer je u vodama Malte besnela oluja i uslovi su bili otežani za sastnak dve tako visoke delegacije, pa su se predsednici SAD i Sovjetskog Saveza Džordž Buš stariji i Mihail Gorbačov tada su se susreli u jednoj vili na Malti i odlučili o novoj podeli sveta.

Šta su tada dogovorili?

Kako je napisao Lazanski Mihail Gorbačov pristao je na sve predloge, praktično uslove koje mu je izdiktirao američki predsednik: "ujedinjenje dve Nemačke, raspad Varšavskog pakta, uništenje Sovjetskog Saveza. Mislio je (Gorbačov) da će rušenjem sovjetske imeprije, koja je istina doživela ekonomski poraz u utakmici sa zapadnim modelom ekonomije i zbog nametnute trke u naoružanje, a pre svega zbog američkog programa Rat zvezda moći da demokratizuje novu Rusiju i da će za sve to imati i obilnu finansijsku pomoć Zapada. Uostalom nemački kancelar Helmut Kol obećao mu je 14 milijardi maraka, ako dozvoli da se Nemačka ujedini.

Već je sebe video kao novog mesiju Istoka, dok su se Buševi savetnici na Malti pitali da li je sovjetski lider naivan ili lud? Malta 1989. to je Jalta 1945. Oluja pred vratima Jugolsavije", napisao je Lazanski.

Kurir.rs/A.Mlakar