KRAJ ERE: Odlazak Mihaila Gorbačova, Zapad ga je slavio kao heroja, dok je za većinu Rusa bio izdajnik!
Mihail Gorbačov, poslednji lider Sovjetskog Saveza, koji je preminuo u utorak u 92. godini, ostaće upamćen na Zapadu kao heroj, dok je za većinu Rusa bio izdajnik!
Gorbačov, osmi i poslednji lider SSSR, preminuo je u utorak uveče nakon duge i teške bolesti. Bio je jedan od najuticajnijih i najpoznatijih političara 20. veka.
Bio je na čelu moćnog Sovjetskog Saveza, najveće države na svetu, koja se prostirala od Pacifičkog okeana na istoku do Crnog mora na zapadu i od
Arktičkog okeana na severu do nepreglednih stepa Mongolije.
Perestrojka i glasnost
Gorbačov je po dolasku na vlast 1985. predstavio program reformi države, koja je postojala gotovo punih 70 godina. Cilj mu je bio da se oživi posustala ekonomija i reformišu zastareli politički procesi. Njegove reforme, međutim, postale su katalizator za seriju događaja koji su okončali vladavinu komunista ne samo u SSSR nego i u ostalim državama iza nekadašnje gvozdene zavese.
Bio je prvi generalni sekretar Komunističke partije Rusije rođen posle Oktobarske revolucije 1917. i najmlađi član Politbiroa. Znao je da je dubinska reforma Komunističke partije preduslov za uspeh ekonomskih reformi.
Zahvaljujući njemu, perestrojka (restrukturiranje) i glasnost (otvorenost) postale su uobičajene reči u SSSR, ali i na Zapadu. Ipak, na kongresu partije po dolasku na vlast 1985. jasno je stavio do znanja da ne namerava da plansku ekonomiju zameni slobodnim tržištem. Otvaranje dotad i te kako represivnog režima izazvalo je bunu među mnogim nacijama koje su činile SSSR. Neredi u Kazahstanu u decembru 1986. najavili su period nemira.
Sastanci s Reganom
Gorbačov je želeo da okonča Hladni rat, sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom se na jednom od sastanaka dogovorio o odustajanju od cele generacije nuklearnog naoružanja. Najavio je i jednostrane rezove u konvencionalnim sovjetskim snagama, koji su na kraju doveli i do kraja sovjetske okupacije Avganistana.
Najveći test za Gorbačova bio je u u zemljama koje je SSSR aneksirao u istočnoj Evropi i na Baltiku. Njihova želja za nezavisnošću je jačala i raspad Sovjetskog Saveza je počeo upravo na Baltiku. Prve su se zagrljaja Moskve oslobodile Letonija, Litvanija i Estonija, a pokret za nezavisnost se potom proširio na druge zemlje Varšavskog pakta. Sve je kulminiralo 9. septembra 1989, kad je stanovnicima Istočne Nemačke nakon masovnih protesta dozvoljen slobodan prelazak u Zapadni Berlin.
Vojni udar
Gorbačov nije poslao tenkove, već je poručio da je ponovno ujedinjenje Nemačke unutrašnja stvar Nemačke. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1990. zbog "vodeće uloge koju je odigrao u radikalnim promenama u odnosima između Istoka i Zapada". Ipak, u avgustu 1991. tvrdoj komunističkoj liniji je prekipelo. Organizovan je vojni udar u Moskvi. Gorbačov je uhapšen dok je bio na odmoru na Crnom moru. Vlast je preuzeo Boris Jeljcin, koji je okončao puč, pohapsio demonstrante i lišio Gorbačova političke moći u zamenu za slobodu.
Gorbačov je 1996. pokušao da se vrati na vlast, ali je na izborima dobio ponižavajućih manje od pet odsto glasova. Istraživanje iz 2021. pokazalo je da više od 70 odsto Rusa smatra Gorbačova izdajnikom koji je zemlju tokom vladavine vodio u pogrešnom pravcu.
Zanimljivosti
- Rođen je 1931, njegovi roditelji su radili na kolektivnoj farmi, kao mlad je naučio da vozi kombajn
- Gorbačov je 1992. osnovao ekološku nevladinu organizaciju "Grin kros internešenel", sastajao se sa Angleom Merkel i Barakom Obamom
- Za svoj 80. rođendan 2011. organizovao je gala svečanost u Albert Holu u Londonu, koju su vodili glumci Šeron Stoun i Kevin Spejsi
- Optuživao je Donalda Trampa da svet gura u novi Hladni rat
- Najveća tragedija ga je zadesila 1999, kada je od leukemije preminula njegova supruga Raisa u 67. godini
- Njegove ćerka Irina i unuka Ksenija žive u Nemačkoj
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore