Stranci moraju da obaveste izraelsko ministarstvo odbrane ako se zaljube u Palestinca na okupiranoj Zapadnoj obali.

U slučaju da se venčaju, prema novim pravilima, moraće da odu nakon 27 meseci na period "hlađenja" od najmanje pola godine.

To je deo pooštravanja pravila o strancima koji žive ili žele da posete Zapadnu obalu, piše BBC.

Palestinci i izraelske nevladine organizacije optužile su Izrael da "podiže restrikcije na novi nivo".

Nova pravila bi trebalo da stupe na snagu u ponedeljak.

Propisi izloženi u dugačkom dokumentu uključuju zahtev od stranaca da obaveste izraelske vlasti u roku od 30 dana od početka veze sa palestinskim nosiocem lične karte.

Nova ograničenja za palestinske univerzitete uključuju kvotu za 150 studentskih viza i 100 stranih predavača, dok na izraelskim nema takvih ograničenja.

Poslovni ljudi i humanitarne organizacije kažu da će i oni biti ozbiljno pogođeni. Pravila postavljaju stroga ograničenja u pogledu trajanja viza i produženja viza, u mnogim slučajevima sprečavajući ljude da rade ili volontiraju na Zapadnoj obali duže od nekoliko meseci.

"Ovde se radi o demografskom inženjeringu palestinskog društva i izolaciji palestinskog društva od spoljašnjeg sveta“, kaže Džesika Montel, izvršna direktorka izraelske nevladine organizacije HaMoked, koja je podnela peticiju Višem izraelskom sudu protiv propisa. "Mnogo otežavaju ljudima da dođu i rade u palestinskim institucijama, volontiraju, ulažu, predaju i uče".

jerusalem.jpg
Foto: EPA/ATEF SAFADI

Jedna država, dva sistema

Izrael je zauzeo Zapadnu obalu od Jordana u bliskoistočnom ratu 1967. Danas je Cogat, jedinica izraelskog Ministarstva odbrane, odgovorna za upravljanje ovom okupiranom palestinskom teritorijom.

Nova naredba Cogata na 97 stranica pod nazivom "Procedura za ulazak i boravak stranaca u oblasti Judeje i Samarije" - biblijski naziv koji Izrael koristi za Zapadnu obalu, prvi put je objavljena u februaru, ali je njeno uvođenje odloženo.

U dokumentu se navodi da se njime "definišu nivoi ovlašćenja i način obrade zahteva stranaca koji žele da uđu na područje Judeje i Samarije".

Tekst se poziva na mirovne sporazume postignute 1990ih, koji određuju da Izrael odobrava boravak supružnicima i deci palestinskih stanovnika Zapadne obale i Gaze kao i dozvole za posetioce.

Nova pravila se ne odnose na one koji posećuju Izrael, kao ni delove Zapadne obale koje kontrolišu Palestinci, niti jevrejska naselja. U takvim slučajevima, ulazak uključuje izraelske imigracione vlasti.

PLO - krovno telo koje predstavlja palestinski narod - ocenilo je da je Izrael doneo "aparthejdske regulative koji nameću realnost jedne države i dva različita sistema".

BBC je kontaktirao Cogat za odgovor, ali ga nije dobio. Izraelske vlasti kažu da su ograničenja putovanja na tu teritoriju potrebna iz bezbednosnih razloga.

protesti1.jpg
Foto: EPA-EFE/MOHAMMED SABER

Pravni limbo

Dugogodišnja izraelska zabrana davanja boravišta stranim supružnicima Palestinaca na Zapadnoj obali znači da hiljade ljudi i dalje živi sa neizvesnim pravnim statusom.

Aktivisti grupe Pravo na ulazak, žali se na "diskriminatorne, okrutne i proizvoljne prakse izraelskih vlasti" koje izazivaju "ogromne humanitarne poteškoće" stranim supružnicima, što dovodi do toga da su oni nasilno odvojeni od svojih porodica na Zapadnoj obali.

Prema njihovim rečima, nove procedure samo će "formalizovati i pogoršati mnoga postojeća ograničenja“ i "primorati mnoge porodice da se presele ili ostanu u inostranstvu kako bi održale jedinstvo porodice“.

Neke kategorije poseta rođaka uopšte nisu navedene u novim pravilima, uključujući posete braći, sestrama, bakama, dekama i unucima.

U međuvremenu, Evropska komisija je izraelskim vlastima prenela svoju zabrinutost zbog ograničenja za strane studente i akademike na palestinskim univerzitetima.

U okviru programa Erazmus+, 366 evropskih studenata i predavača otišlo je na Zapadnu obalu 2020. U isto vreme, 1.671 Evropljanin je bio na izraelskim institucijama.

"S obzirom da sam Izrael ima velike koristi od Erazmusa+, Komisija smatra da bi trebalo da olakša, a ne da ometa pristup studentima palestinskim univerzitetima“, rekla je evropska komesarka Marija Gabrijel.

Posledice po poslovne ljude

HaMoked peticiji Višem sudu pridružilo se 19 pojedinaca.

Bašim Huri, izvršni direktor palestinske farmaceutske kompanije na Zapadnoj obali, kaže da će vizna ograničenja i troškovi putovanja ozbiljno uticati na njegov posao i dovođenje novih radnika, investitora, dobavljača i stručnjaka za kontrolu kvaliteta iz inostranstva.

Nova pravila preciziraju da su strani posetioci koji dolaze samo sa dozvolom za Zapadnu obalu obavezni da putuju preko kopnenih prelaza sa Jordanom i mogu da koriste izraelski aerodrom Ben Gurion samo u izuzetnim slučajevima.

Jedan od Hurijevih najvećih investitora je Jordanac, a nova pravila potpuno isključuju državljane Jordana, Egipta, Maroka, Bahreina i Južnog Sudana - iako ove zemlje imaju diplomatske veze sa Izraelom.

Nosioci pasoša iz ovih zemalja – uključujući i one sa dvojnim državljanstvom – mogu ući na Zapadnu obalu samo u izuzetnim i humanitarnim slučajevima na ograničeni period.

Drugi podnosilac peticije je dr Benjamin Tomson, koji vodi kanadsku dobrotvornu organizaciju Ključevi zdravlja, koja šalje profesore medicine iz Severne Amerike i Velike Britanije da obučavaju palestinske lekare.

"Svako ko je uključen u rad na okupiranim teritorijama Palestine već je upoznat sa višestrukim administrativnim kašnjenjima u dobijanju dozvole“, rekao je on. "Ovi novi propisi pogoršavaju kašnjenja, povećavaju troškove i smanjuju predvidljivost putovanja na Zapadnu obalu i van nje".

"Ova predvidljivost je od suštinskog značaja da biste mogli da se bavite humanitarnim radom na Zapadnoj obali, a da i dalje budete u mogućnosti da nastavite da radite [plaćeni] posao“, dodao je on sugerišući da nova pravila mogu sprečiti doktore koji su zaposleni na drugim mestima da budu u mogućnosti da volontiraju.

U julu, Viši sud je odbacio peticiju o pravilima kao "preuranjenu“, ukazujući da Cogat tek treba da donese "konačnu odluku“ o njima. Međutim, nije bilo najavljenih promena u procedurama koje su zvanično objavljene na Internetu ili njihovom planiranom uvođenju.

Kurir.rs/BBC