Širom Ujedinjenog Kraljevstva, preduzeća i domaćinstva upozoravaju da neće preživeti zimu bez pomoći vlade. To postavlja ogromne izazove za novog premijera, koji će biti objavljen u ponedeljak, piše CNN.

Mesecima je Ujedinjeno Kraljevstvo trpelo vakuum liderstva dok je zemlja klizila ka recesiji i humanitarnoj krizi izazvanoj rastućim računima za energiju.

Otkako je Boris Džonson najavio da će napustiti funkciju u julu, izgledi za rast su oslabili.

Godišnja inflacija prelazi 10% kako cene hrane i goriva skaču. Frustracija zbog rastućih troškova života primorala je stotine hiljada radnika koji rade u lukama, vozovima i poštanskim prostorijama da stupe u štrajk.

Britanska funta je upravo zabeležila svoj najgori mesec od posle referenduma o Bregzitu 2016, dostigavši najniži nivo u odnosu na američki dolar u više od dve godine.

„To je samo jedan udarac za drugim“, rekao je Martin Mektejg, koji je na čelu Britanske federacije malih preduzeća. „Bojim se da ne mogu pronaći dobre vesti.

Situacija bi se mogla mnogo pogoršati pre nego što se poboljša. Banka Engleske predviđa da će inflacija skočiti na 13% kako se energetska kriza zaoštrava. Citigroup procenjuje da bi inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu mogla dostići vrhunac od 18% početkom 2023. godine, dok Goldman Saks upozorava da bi mogla da dostigne 22% ako cene prirodnog gasa „ostanu povišene na sadašnjem nivou“.

w-57755473.jpg
EPA-EFE/ANDY RAIN 


Kandidati za naslednika Džonsona — sadašnja sekretarka spoljnih poslova Liz Trus i bivši ministar finansija Riši Sunak — suočavaju se sa pozivima da najave dramatičnu intervenciju čim jedan od njih postane četvrti konzervativni lider zemlje u poslednjih deset godina.

Najhitniji problem biće suočavanje sa naglo rastućim troškovima energije, što bi moglo da izazove talas zatvaranja preduzeća i primora milione ljudi da biraju između stavljanja hrane na sto i grejanja svojih domova ove zime.

Stručnjaci su upozorili da će ljudi postati siromašni i da će broj smrti u hladnom vremenu rasti ako se nešto ne preduzme brzo.

„Svi pretpostavljaju da će doći do brzog i odlučnog saopštenja koje će ovo pitanje staviti u krevet ili barem umiriti ljude“, rekao je Džonatan Nijm, koji vodi Šeperd Neme, najstariju britansku pivaru. „Ako nema, ta osoba će biti pod veoma velikim pritiskom.

Računi za energiju za domaćinstva će od oktobra porasti za 80% na prosečno 3.549 funti (4.106 dolara) godišnje. Analitičari kažu da bi gornja granica cena za domaćinstvo mogla da poraste na više od 5.000 funti (5.785 dolara) u januaru i da skoči iznad 6.000 funti u aprilu (6.942 dolara).

Kako su ljudi primorani da preispitaju svoje budžete, bum u potrošnji koji je usledio nakon zatvaranja Covid-19 brzo nestaje.

Banka Engleske upozorila je da će ekonomija Velike Britanije pasti u recesiju u narednim mesecima.

„Ključni izazov koji predstavlja porast cena energije je da će domaćinstva koja koriste mnogo energije — a posebno siromašnija domaćinstva — zaista imati problema da sastave kraj s krajem“, rekao je Ben Zaranko, viši ekonomista istraživanja na Institutu za fiskalne studije. "To će značiti zaista velika smanjenja u drugim oblastima potrošnje."

U međuvremenu, Neame, čiji portfolio uključuje oko 300 pabova širom južne Engleske, kaže da su vlasnici preduzeća u panici. Dobijaju sulude brojke za račune za komunalne usluge za godinu dana unapred, ako uopšte mogu da nađu dobavljače. Nik Mekenzi, šef lanca pabova Grin King, rekao je da je jedna lokacija sa kojom radi prijavila da su njeni troškovi energije skočili za 33.000 funti (38.167 dolara) godišnje.

„To je zaista zastrašujuće za mnoge kompanije, posebno one koje su prošle kroz Covid u oslabljenom stanju“, rekao je McTague. „Sada se bore da se izbore sa još jednom katastrofom koja se dešava jednom u životu.
Britanska funta koja se raspada mogla bi da pogorša probleme, poskupeći uvoz energije i drugih dobara, što bi inflaciju dodatno povećalo.

To nije jedini razlog zašto su vlasnici preduzeća i investitori sve zabrinutiji. Dok su slobodna radna mesta pala između maja i jula, oni ostaju 60% iznad nivoa pre pandemije.

Pronalaženje radnika koji bi popunili otvorene uloge bio je poseban izazov u ​​Ujedinjenom Kraljevstvu otkako je zemlja glasala za izlazak iz Evropske unije.

Oko 317.000 državljana EU manje je živelo u Ujedinjenom Kraljevstvu 2021 godine u odnosu na 2019, prema Zavodu za nacionalnu statistiku.

Bregzit takođe otežava trgovinu, posebno sa Evropskom unijom, najvećim trgovinskim partnerom Ujedinjenog Kraljevstva. Izvoz i uvoz će na duži rok biti oko 15 odsto manji nego što bi bio da je Velika Britanija ostala u EU, predviđa Kancelarija za budžetsku odgovornost.

Din Turner, britanski ekonomista u UBS-u, rekao je da je na novom premijeru da pokuša da maksimalno iskoristi poziciju zemlje bez stvaranja daljih poremećaja. Ipak, tvrdolinijaški britanski zakonodavci i dalje pokušavaju da odbace ključni deo sporazuma o Bregzitu koji je Džonson potpisao sa Evropskom unijom, što bi na kraju moglo da izazove trgovinski rat sa najvećim izvoznim tržištem Velike Britanije.

"Bregzit se desio. To je ono što jeste, svi imamo svoje mišljenje o tome", rekao je Tarner. „Ali moramo da radimo na tome da bi nam bilo bolje, a ja se samo mučim da vidim da li ima zamaha da to uradimo.

Trus, za koga se očekuje da preuzme uzde od Džonsona nakon što se njegova vlada srušila pod gomilom skandala ranije ovog leta, obećao je da će ubrzati ekonomiju smanjenjem poreza. Ali mnogi ekonomisti strahuju da bi ovakav pristup mogao da podstakne inflaciju i naškodi krhkim javnim finansijama, a da ne uspe da stavi novac u džepove onih kojima je najpotrebniji.

„Prednosti smanjenja [poreza] bi u velikoj meri stigle do ljudi koji plaćaju više poreza, a to su uglavnom ljudi sa više novca“, rekao je Džonatan Maršal, viši ekonomista u Resolution Foundation.

Ne postoji način da država izbegne plaćanje ogromnih suma za rešavanje energetske situacije ove zime, ali će biti neophodne ciljane mere kako bi se izbeglo rasipanje. Zamrzavanje cena gasa i struje tokom naredne dve zime moglo bi da košta vladu preko 100 milijardi funti (116 milijardi dolara), tvrde istraživači Instituta za vladu.

„Energija je skupa, gas je skup“, rekao je Maršal. „Da bi se izbeglo da se ljudi smrzavaju u svojim kućama, to treba da se plati. Ali država ne treba da plaća za ljude koji to mogu da priušte“.


Postoje i pitanja o tome kako će nova vlada priuštiti ekonomsku intervenciju velikih razmera, posebno ako je smanjenje poreza — a samim tim i državnih prihoda — prioritet.

Vlada Velike Britanije je pozajmila velike zajmove kako bi pružila podršku tokom karantina zbog korona virusa. Dugovi zemlje su sada skoro 100% njenog bruto domaćeg proizvoda. Kada su kamatne stope bile na samom dnu, a pristup gotovini jeftin, ovo nije bio veliki problem.

Ali to više nije slučaj. Banka Engleske agresivno povećava stope dok pokušava da zaustavi inflaciju. To će vladi učiniti sve skupljim servisiranje duga. Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe izdalo veliki broj obveznica povezanih sa inflacijom, što je dodatno povećalo njenu ranjivost.

„To je skoro savršen koktel izazova zbog kojih javne finansije izgledaju u opasnosti na način na koji nisu u poslednje vreme“, rekao je Zaranko iz IFS-a.

Kurir.rs/CNN