SNEGOM HLADE PODATKE: Zeleno rešenje za rashlađivanje baza podataka u Japanu

Jedan grad u Japanu pronašao je način da ohladi ogromne servere koji podržavaju globalnu digitalnu ekonomiju bez podsticanja klimatskih promena.

"Temperaturni opseg se kontroliše kombinovanjem hladnoće snega i toplote IT izduvne toplote kako bi se temperatura održala na pravom nivou tokom cele godine“, kaže direktor Centra Kota Honma.

Broj centara podataka širom sveta nastavlja da raste, kako bi se održao korak sa porastom strimovanja, klaud gejminga i rudarenja kriptovaluta. Ali oni obično troše mnogo energije i već su odgovorni za otprilike 1% globalne potražnje za energijom, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju.

Centar podataka Bibai počeo je da eksperimentiše sa snegom 2014. godine uz donaciju Japanske organizacije za novu energiju i industrijsku tehnologiju (NEDO), a prema Honminim rečima, smanjio je troškove hlađenja data centra za 55%. Sada komercijalni entitet, Centar se nada da će privući poslovanje iz centara podataka u Tokiju.

"WDC je uvek klimatizovan koristeći samo 100% prirodnu energiju, bez korišćenja električnog hlađenja ili termalnih goriva“, rekao Honma za CNN biznis.

Postoji dugogodišnja veza sa snegom i ekonomijom severnog Japana. Bibai, oko 1.000 kilometara severno od Tokija, ima između osam do 10 metara snega godišnje i potroši 400 miliona jena (2,9 miliona dolara) na čišćenje. "Ono što se smatra smetnjom za stanovnike... zapravo bi moglo dobro da se iskoristi“, kaže Honma.

Otprilike 200.000 tona snega se ukloni sa ulica Bibaija svake godine, a gradske vlasti su u partnerstvu sa WDC-om kako bi deo tog snega dostavile njegovom centru podataka. Sa dodatnim kapacitetom hlađenja, cilj je da se centar poveća sa 20 polica za servere na 200.

Tokom letnjih meseci, snežni nasip je izolovan pokrivačem od iverice i prljavštine. Čuvanje "besplatne“ hladne energije koja pada sa neba je neometana poslovna prilika, kaže Takahisa Cučija, izvršni direktor ekonomskog odeljenja grada Bibai. "Uvek kažemo da treba da promenimo tačku gledišta i da sneg bude na našoj strani“, dodaje on.

Snežno hlađenje je samo jedan deo energetske slagalice data centra. Toplota sa servera se koristi za zagrevanje vazduha i vode u susednom stakleniku, gde kompanija uzgaja pečurke i testirala je druge proizvode uključujući japanski senf spanać, zrna kafe, morske uši i morske ježeve. Takođe se nada da će postati prva komercijalna farma jegulja na Hokaidu.

Procenjuje se da će globalno tržište hlađenja centara podataka dostići više od 12 milijardi dolara do 2027. godine, prema kompaniji za istraživanje tržišta Arizton, a neke velike tehnološke kompanije već već otvorile svoje "radnje" u nordijskim zemljama -Fejsbuk ima server u Danskoj, Gugl u Finskoj.

Ipak, kada je reč o smanjenju potrošnje energije, neki stručnjaci kažu da je važnije fokusirati se na to sa kojim podacima rukuju ovi ogromni serveri. Rudarstvo kriptovaluta kao što je bitkoin, na primer, zahteva ogromne količine električne energije.

"Obnovljivi i održivi sistemi za napajanje i hlađenje su drugo, ali daleko manje optimalno rešenje“, kaže Pol Brodi iz Ernst i Janga.

Dobra strana centara podataka, dodaje Brodi, je da oni objedinjuju računarske operacije pod jednim krovom umesto da ih raspršuju na nekoliko lokacija. "Ja sam 100% za snežno hlađene i druge centre podataka sa niskim uticajem, bez obzira da li imate bitkoin u njima ili ne“, rekao je on.

Kurir.rs