EVROPOM BUKTI NEVIDLJIVI RAT: Evo ko je jedna od GLAVNIH META tih borbi!

Ruske tajne službe godinama postavljaju agente u evropske zemlje, odakle vode nevidljivi rat protiv Zapada. Oni se infiltriraju u IT kompanije, špijuniraju političare, sabotiraju i ubijaju neistomišljenike. To je borba za moć i uticaj, za sirovine i novac, a trajala je daleko duže od rata u Ukrajini.

Dok istočnoevropske zemlje, SAD i Velika Britanija godinama upozoravaju na ruske obaveštajne službe, vlade u Berlinu, Parizu i Rimu radije su zatvarale oči, piše Špigl.

List smatra da su nemačke vlade bile naivne kada je reč o opasnosti od ruske špijunaže kao i kada je reč o zavisnosti od ruskih energenata, pre svega gasa.

- Sa ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine, pretnja ruske špijunaže, kampanja dezinformacija i sajber napada poprimila je drugu dimenziju, kaže nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer iz Socijaldemokratske partije (SPD).

Njeno ministarstvo je upozorilo da su, s obzirom na nemački federalni sistem, ovlašćenja na saveznom nivou neadekvatna da se izbore sa trenutnom pretnjom.

Nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine, nemačka spoljna obaveštajna agencija, BND (Bundesnachrichtendienst), čak je suspendovala kontraobaveštajne operacije na osnovu teorije da Nemačka mora da skrene pažnju na novu vrstu neprijatelja.

Zato sada Volfgang Vien, zamenik direktora BND-a, upozorava da "moramo da budemo svesni činjenice da je Rusija u našim mrežama“. Agencija, kako je rekao, ima solidan uvid u sajber svet i ono što tamo vide je uznemirujuće.

Kao i na ratištu u Ukrajini, gde se pokazalo da je uloga vojnika i dalje važna, Rusija se i dalje oslanja na kadrove i pojedince u svojim špijunskim aktivnostima u Nemačkoj.

Među slučajevima koji su izbili u medijima je i Marija Adela K, o kojoj su pisali mediji. Pasoš Adele K ima serijski broj pripadnika elitne jedinice GRU (ruske vojne tajne službe) osnovane 2009. godine, čiji je zadatak da likvidira protivnike: pokušali su da ubiju bivšeg špijuna Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji, a takođe stoje iza ubistva u parku u Berlinu.

Zapadni izvori navode da GRU i SVR (ruska spoljna obaveštajna služba) drže do 70 "ilegalaca" na Zapadu, što nije mnogo. Više je agenata koji rade za ambasade i konzulate Ruske Federacije, zaštićenih diplomatskim statusom.

Prema proceni zapadnih obaveštajnih službi, samo u Nemačkoj je početkom ove godine delovalo više od 150 ruskih špijuna sa diplomatskim imunitetom. Njihovi sagovornici često ne znaju šta rade, a pomažu im iz sujete ili pohlepe za novcem; vrlo malo njih to čini iz političkog ubeđenja.

Ralf G. je možda sarađivao iz političkog ubeđenja. Rezervnom potpukovniku nemačkih oružanih snaga sudi se u Diseldorfu od avgusta, jer je davao informacije agentu GRU od oktobra 2014. do marta 2020. Na balu Vazduhoplovstva u Bonu susreo se sa ruskim atašeom Mihailom Starovim.

Nekoliko meseci kasnije, Starov je posetio rezervnog oficira u njegovoj kući u Erkratu u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ralf G. ga je navodno imenovao za zvaničnike Bundesvera za koje je mislio da bi mogli da budu naklonjeni Rusiji. Bilo ga je lako otkriti, jer je koristio imejl adrese registrovane na web.de i Gmail. Navodno, nije radio za novac, ali je išao na nekoliko plaćenih putovanja u Moskvu, na konferenciju o bezbednosti.

Primer aktivnosti ruskih špijuna je slučaj Ilnura N, ruskog doktoranta na Univerzitetu u Augsburgu. U leto 2019, dok je stajao u redu da kupi ribu, "slučajna" mušterija je počela da priča sa njim na ruskom. Bio je to Leonid Strukov, zvanično zamenik generalnog konzula u Minhenu. Nemačke vlasti su uverene da je reč o oficiru SVR.

Strukov mu je rekao da je često u Augsburgu, rekao da bi voleo da odu na pivo. Ilnur N. priča kako mu je Strukov tada rekao da pomaže bivšem kolegi u ruskoj banci koji je tražio mogućnosti ulaganja u avio kompanije. Pitao je N. da li može da pomogne pružanjem ekspertize o novim poljima istraživanja u vazduhoplovnoj tehnologiji. N se složio.

Prikupljao je fajlove iz javnih izvora, ali je takođe koristio svoj pristup arhivi podataka univerziteta da bi dobio neke informacije koje se plaćaju.

Nije dao nikakve osetljive informacije, ali ga je ipak plaćao zamenik generalnog konzula – nekada 100 evra, nekad 200, a kasnije i do 600 evra. Ruski špijun je posebno bio zainteresovan za evropsku raketu Ariane 6 – i tu je N. takođe bio izvor vrednih informacija.

U nekom trenutku, mladi naučnik je počeo da priča Strukovu o sopstvenom istraživanju razvoja kriostata, kontejnera u kome se stvaraju ekstremno niske temperature za testiranje materijala za svemirska putovanja. Strukov u početku nije delovao zainteresovano, ali je na kasnijem sastanku postavio konkretna pitanja o složenom pitanju.

Takođe je pitao da li N. može da mu da neke od dokumenata iz svog istraživanja. Ako je bilo potrebno, mogao je samo da slika ekran svojim mobilnim telefonom. Sve je zaustavila BfV, Savezna kancelarija za zaštitu ustavnog poretka (Bundesamt fur Verfassungsschutz), koja je u to vreme već imala Strukova pod prismotrom. N. je u suštini bio koristan idiot za Ruse, kao i mnogi njihovi doušnici.

Kurir.rs/Jutarnji list