PRVA AMPUTACIJA NA SVETU? Pronađen skelet osobe kojoj je pre 31.000 godina hirurški uklonjeno stopalo i koja je preživela zahvat

Zakopane u plitkom grobu duboko unutar udaljene indonežanske pećine, arheolozi su pronašli kosti mlade osobe za koju kažu da bi mogla da promeni istoriju medicine.

Skelet su 2020. godine pronašli australijski i indonežanski arheolozi, koji kažu da amputacija otkriva znatnu hiruršku veštinu i da je to najraniji primer takve vrste operacije. Ovo otkriće, navodi CNN, promenilo je naše razumevanje sofisticiranosti ljudi iz kamenog doba.

"Značajno je jer znatno menja znanje naše vrste o hirurgiji i složenoj medicini“, rekao je Maksim Ober, profesor u Centru za društvena i kulturna istraživanja Univerziteta Grifit u Kvinslendu.

"Morali su da imaju duboko poznavanje ljudske anatomije, kako da zaustave protok krvi, kako da anesteziraju pacijenta, spreče pojavu sepse. Sve je to postalo norma tek nedavno", naveo je Ober.

Stručnjaci su smatrali da ljudski preci nisu umeli da izvode teške procedure poput amputacije sve dok pojava poljoprivrede i stalnih naselja nisu transformisali ljudsko društvo u poslednjih 10.000 godina.

Pre ovog otkrića, najstariji poznati primer amputacije bio je stariji farmer čija je leva podlaktica odstranjena malo iznad lakta pre 7.000 godina u današnjoj Francuskoj, navodi se u studiji.

Pre samo 100 godina hirurška amputacija je postala medicinska zapadna norma. Pre razvoja antibiotika, navode u studiji, većina ljudi bi umrla tokom amputacije.

"Gubitak krvi, šok i naknadna infekcija bili su glavni izvori smrti sve do relativno nedavno u ljudskoj istoriji“, rekao je Tim Maloni, istraživač sa Univerziteta Grifit i jedan od koautora studije.

Briga zajednice

Ovoj osobi je kao detetu amputirana donja leva noga i preživela je šest do devet godina nakon operacije, navode stručnjaci.

U kostima nije bilo tragova infekcije, a nova izraslina kostiju se formirala na amputiranom području - nešto za šta je potrebno dosta vremena. Osim toga, dok je ostatak skeleta bio veličine odrasle osobe, amputirane kosti su prestale da rastu i zadržale su veličinu deteta.

Hirurg ili hirurzi koji su izveli operaciju pre 31.000 godina, verovatno noževima i skalpelima napravljenim od kamena, morali su da imaju detaljno znanje o anatomiji i mišićnom i vaskularnom sistemu kako bi otkrili i prespojili vene, krvne sudove i nerve i sprečili fatalni gubitak krvi i infekciju, navodi se studiji.

Nakon amputacije, nega je bila od vitalnog značaja, a rana je morala da se redovno čisti i dezinfikuje.

"Mislim da je ono što je najneverovatnije jeste da je ovo pravi, direktan, opipljiv dokaz o zaista visokom stepenu brige u zajednici“, rekao je Maloni.

Da bi godinama živeo sa amputiranom nogom na planinskom terenu, pojedincu bi bilo potrebno mnogo stalne pomoći i nege od svoje zajednice.

"To što je ovo dete preživelo proceduru i procenjeno je da je živelo mnogo godina posle toga je zapanjujuće“, rekla je Šarlot Roberts, profesor na Odeljenju za arheologiju na Univerzitetu Duram u Velikoj Britaniji, u komentaru objavljenom uz studiju. Ona nije bila uključena u istraživanje.

Roberts se slaže sa procenom da je ud namerno uklonjen - slučajna povreda ne bi pokazala čist kosi rez. Niti je verovatno da je stopalo odsečeno kao kazna, s obzirom na to da je osoba živela godinama nakon amputacije i da je bila pažljivo sahranjena, rekla je Robertsova, koji se školovala za medicinsku sestru pre nego što je postala arheolog.

Australijski tim je rekao da je moguće da su ovi lovci sakupljači imali znanje o lekovitim biljkama, kao što su antiseptici, koje su rasle u prašumi Bornea.

Uzbudljiva regija za otkrića

Ostaci deteta su datirani na dva načina: radiokarbonsko datiranje ostataka drvenog uglja u slojevima sedimenta iznad, na i ispod skeleta; i zub datiran merenjem radioaktivnog raspada izotopa uranijuma, hemijskih elemenata koji se nalaze u zubnoj gleđi.

To je takođe najstarije poznato namerno sahranjivanje na ostrvima jugoistočne Azije, sa krečnjačkim markerima postavljenim na vrhu grobnice, telom postavljenim u savijenom, fetalnom položaju i velikom kuglom okera - mineralnog pigmenta koji se koristi u pećinskoj umetnosti kamenog doba.

Kostur je otkriven u regionu koji je postao uzbudljiv lokalitet za paleoantropologiju: Liang Tebu, velikoj krečnjačkoj pećini sa šablonima ljudskih ruku na zidovima, smeštenoj u udaljenom, planinskom predelu do kojeg se može doći samo čamcem u određeno doba godine.

Najstarija figurativna kamena umetnost na svetu pronađena je u pećinama na drugim mestima u Indoneziji, a izumrle ljudske vrste poput Homo floresiensisa i Homo luzonensisa pronađene su na ostrvima u istom regionu.

"Iz ove oblasti su ljudi otputovali čamcima da pređu ostrva Južne Azije da bi stigli do kopna Papue i Australije (prvo uspešno veliko pomorsko putovanje)“, rekao je Ober. "Bili su napredni umetnici, a sada znamo da su imali napredno medicinsko znanje."

"U Liang Tebou smo naišli na ovu praistorijsku osobu kojoj je izvedena amputacija pre 31.000 godina na manje od metra od površine i znamo da još imamo 3-4 metra sedimenta za iskopavanje pre temeljne stene“, dodao je on.

Iskopavanje 2020. prekinula je uzbuna zbog širenja kovida, a arheolozi sa sedištem u Australiji su pojurili kući kako bi izbegli zatvaranje granica koje bi trajalo više od dve godine.

"Želimo da se vratimo. Možda ćemo pronaći još ljudskih ostataka, a možda i ostatke nepoznatih vrsta", poručili su oni.

Kurir.rs