POSLEDNJI BRITANSKI VLADAR? Mnoge zemlje kojima formalno vlada kruna bi to promenile, tako misle i neki u Ujednjenom Kraljevstvu!

Dok Britanija i svet žali za kraljicom Elizabetom Drugom, to je bacilo u senku činjenicu da su se mnoge zemlje kojima je britanska suverenka "vladala" rado odrekle takve vlasti.

Gardijan prenosi da je premijer Antigve i Barbude Gaston Braun rekao je da će pozvati na referendum o tome da ta zemlja postane republika u roku od tri godine, nakon smrti kraljice Elizabete Druge.

Sve zemlje su ustavne monarhije u kojima britanski monarh ima simbolična ovlašćenja kao što je odobravanje novog kabineta.

Odvojeno, ona je takođe bila na čelu Komonvelta nacija, udruženja od 55 nacija osim Britanije, od kojih je većinom ranijo vladala Ujedinjeno Kraljevstvo.

Međutim, većina zemalja u grupi od 56 nacija, isključujući 14 ustavnih monarhija, proglasile su se kao „republike“ sa svojim šefovima država.

Težnja da se postane republika zamenom kraljice sa domaćim šefom države tradicionalno je pronašla odjek među mnogim zemljama u carstvu, a nasledstvo Karla III na mestu kralja samo je podstaklo stare debate.

U Australiji, poslanik Partije Zelenih Adam Bandt rekao je da je vreme da se „krene napred“ formalnim proglašenjem zemlje kao republike. Senatorka Zelenih Mehrin Faruki rekla je da „ne može da oplakuje vođu rasističke imperije“.

Piter Fic Simons, lider australijskog republikanskog pokreta, istakao je u svojoj poruci saučešća u petak da je kraljica podržala pravo Australije da postane „potpuno nezavisna nacija“ tokom referenduma 1999. godine, koji je sazvan da se odluči da li Kanbera treba da se raziđe. sa monarhijom.

Australijski premijer Entoni Albanez, poznat po tome što zastupa republikanske stavove kao i mnogi u Laburističkoj partiji, rekao je u intervjuu da danas nije vreme da se govori o republičkom pitanju. „Danas je dan za jedno i samo jedno izdanje, a to je odavanje počasti kraljici Elizabeti Drugoj“, naveo je on.

U međuvremenu, nekoliko karipskih nacija na čelu sa britanskom monarhijom ne samo da je pozvalo da postanu republike, već su zahtevale i reparacije za ropstvo od Čarlsa III, koji je nasledio kraljicu Elizabetu.

Procenjuje se da su milioni Afrikanaca prodati u transatlantsku trgovinu robljem od strane evropskih kolonijalnih sila između 15. i 19. veka, prema različitim zapisima. Prevozili su ih na plantaže šećerne trske, banana i druge plantaže na Karibima i širom regiona, gde su bili primorani da rade u teškim uslovima.

Vlada Jamajke je prošle godine saopštila da će tražiti od Britanije da plati reparacije za oko 600.000 ljudi koje su britanski robovlasnici nasilno transportovali u okviru trgovine robljem.

Opozicioni lider Jamajke Mikael Filips je 2020. godine podneo parlamentarnu rezoluciju kojom poziva na smenu britanskog monarha sa mesta šefa države. Niambi Hol-Campbell, predsednik Nacionalnog komiteta za reparacije Bahama, rekao je Rojtersu da bi skora sukcesija Karla III na prestolu mogla biti „prilika da se unaprede razgovori o reparacijama za naš region“. Takođe je pozvala Čarlsa da ispuni „pravdu koja se zahteva u vremenu“.

Dejvid Deni, generalni sekretar Karipskog pokreta za mir i integraciju, pozvao je sve zemlje u regionu da sada rade na „uklanjanju kraljevske porodice kao šefa države naših naroda“. „Od onoga ko će preuzeti tu funkciju treba tražiti da dozvoli kraljevskoj porodici da plaća reparacije afričkom narodu“, rekao je Deni.

Kurir.rs/Sputnik News/Guardian