DIVJI ZAPAD U ŠVEDSKOJ: Najsmrtonosnija godina u zemlji koja je važila za jednu od najbezbednijih

Statistički podaci do sredine avgusta govore da su ove godine u Švedskoj, zemlji sa 10 miliona stanovnika ubijene 44 osobe, dok je 66 ranjeno.

Kao što je predstavljeno u Netfliksovoj hit drami “Snabba Cash”, životi stokholmskih narko bandi često su brutalni i kratki, a njihovo nasilje počelo je da erodira dugogodišnju reputaciju Švedske kao bezbedne zemlje.

- Novi trend koji sada gledamo je da pucaju da ubiju. To je jedan od razloga zašto ova godina deluje da je na putu da bude najgora ikada, rekao je za SVT profesor kriminologije Univerziteta Malme Man Gerel.

BBC piše da su okršaji bandi u Švedskoj postali sve ozbiljniji prethodnih decenija - a to važi i za južni grad Malme. Sredinom avgusta u Malmeu je slučajno upucana žena koja je kupovala u tržnom centru, a policija veruje da je napadač na meti imao člana rivalske bande. U incidentu je takođe stradao 31-godišnji muškarac, dok je osumnjičeni uhapšen. Na šok švedske javnosti, ispostavilo se da je ubica 15-godišnjak.

Švedska policija je dan kasnije objavila da bi zločin mogao biti povezan sa kriminalnim aktivnostima bandi u Malmeu, trećemu po veličini gradu u Švedskoj. Šefica policije Petra Stenkula je tada ocenila da je Malme zahvatila "spirala nasilja".

Svega nekoliko dana kasnije, zalutali meci pogodili su ženu i dete koji su bili na igralištu u gradu Eskilstuna, verovatno usled obračuna između rivalskih bandi. Igralište je smešteno u predgrađu Arbi, sedištu lokalne narko bande za koju tamošnje vlasti navode da je u smrtonosnom rivalskom odnosu sa grupom iz Skifitinga, drugog predgrađa udaljenog nekoliko kilometara dalje. Zvaničnici su rekli da je njihovo rivalstvo – inicijalno sukob oko kontrole tržišta droge – sada intenzivirano u eskalirajućoj spirali nasilja.

- Problemi su u ovom trenutku toliko ozbiljno da se mučimo da održimo korak jer moramo da damo prioritet tolikom broju ozbiljnih zločina u isto vreme, istakao je lokalni šef policije Mikael Bakman.

Briselski Politiko navodi da su za švedske zakonodavce i glasače svi ovi incidenti “morbidno poznati naslovi”. Podseća da je još 2017. bivši američki predsednik Donald Tramp svojim komentarima o “prošloj noći u Švedskoj” zbunio tamošnju ali i svetsku javnost kad je ukazao na, kako se smatra, nepostojeći veliki incident.

- Gledate šta se dešava u Nemačkoj, gledate šta se dogodilo sinoć u Švedskoj. Švedskoj, ko bi poverovao u to. Švedskoj. Imaju velike brojke. Imaju probleme za kakve nikad nisu mislili da su mogući, rekao je tada Tramp na skupu na Floridi.

Mnogi su komentarisali njegovu izjavu, čak se i bivši premijer Švedske Karl Bilt na Tviteru zapitao “šta je to ovaj pušio”.

Švedski portal Aftonbladet je nakon toga čak pobrojao incidente od prethodne noći – na listi su bili čovek koji se zapalio na trgu u centru Stokholma, muškarac ubijen na radnom mestu, zatvoreni putevi na severu zbog nevremena, tehnički problem čuvene pevačice Ove Tornkvist tokom probe za Melfest i policijska potera u Stokholmu zbog pijanog vozača.

Ali, nije otkriveno na šta je Tramp mislio. Pet godina kasnije međutim, njegove reči deluju više dalekovido, a manje dezinformisano.

Uzimajući poodmaklu godinu u obzir, ne čudi da su se zakon i rad pojavili kao glavna tema među glasačima na jučerašnjim izborima, kako je pokazalo nedavno istraživanje Univerziteta Geteborg.

Na izborima je, na osnovu zvaničnih podataka, na uzorku od 93 odsto prebrojanih glasova, desni blok osvojio 175 mesta u parlamentu od 349 poslanika, dok levičari imaju 174.

Ako rezultati budu potvrđeni, očekuje se da će lider Umerene stranke Ulf Kristerson postati premijer, dok bi antiimigracione, krajnje desničarske švedske demokrate bile najveća desničarska grupa i prvi put bi stekle direktan uticaj na politiku, dodaje Rojters.

Opozicione partije smatraju da je vlada predugo bila preblaga prema zločinima i da je dozvolila bandama da terorišu zajednice poput Arbija. Između ostalog, upiru na dugotrajne probleme vlade sa njenim ciljem da do 2024. zaposli 10.000 policajaca više u poređenju sa 2016. Na plakatima širom čitave zemlje vide se Kristerson i drugi opozicioni lideri uz slogane poput “Sada ćemo dovesti Švedsku u red” i “Spremni za borbu protiv kriminala”.

Premijerka Magdalena Anderson je krajem avgusta u Eskilstunu izrazila šok što se pucnjava dogodila tako blizu mesta na kojem se igraju deca i pokušala da ukaže na pooštravanje kazni za članove bandi kako je navedeno u nedavnom vladinom planu od 34 tačke za borbu protiv organizovanih kriminala. Ali, priznala je da je potrebno uraditi više da se zaustavi regrutovanje mladih članova u bande kako bi se zamenili stariji, zatvoreni kriminalci.

Van politike, stručnjaci takođe ukazuju na pozadinske društvene probleme u mestima poput Arbija, koja stvaraju okruženje u kojima kriminal može da vlada.

Majkl Tarnfalk, istraživač Univerziteta Upsala, rekao je prošle nedelje da su povećani nivoi migracija poslednjih godina doveli do povećane segregacije u nekim predgrađima, što ih je ostavilo društveno i ekonomski ranjivima.

On je istakao da roditelji u tim područjima, koji ne govore švedski ili imaju jake veze sa lokalnom zajednicom, mogu postati nesposobni da prate napredak svoje dece u školama ili da primete da su zašla u kriminalne krugove.

- Ta deca su bila pod povećanim rizikom da ih regrutuju lokalne bande čiji su članovi zaradili mnogo para dilovanjem droge i bili veoma vidljivi omladini u zajednici vozeći skupe automobile i noseći fensi odeću, rekao je Tarnfalk.

Bjorn Larson, lokalni poslanih vladajuće socijaldemokratske partije u Eskilstuni koji vodi kampanju za izbore 11. septembra, naveo je da je opština uložila velika sredstva u socijalne usluge i programe koji nastoje da spreče mlade da pređu sa manje ozbiljnih na teže zločine.

Larson je ukazao da treba da dođe do široke promene u stavovima u društvu, od korisnika droge srednje klase koji shvata da njihov novac finansira bande, do tinejdžera do kojih dopiru profesori ili socijalni radnici koji vide budućnost van kriminala.

Istakao je da “neće biti lakih popravki” i da će za promenu za budućnost mladih u mestima poput Arbija trebati vremena.

Ali, tamošnji stanovnici zabrinuti su za budućnost svog predgrađa.

- Moramo da iselimo odavde. Ovo nije mesto za podizanje deteta, rekla je Politiku jedna majka.

Kurir.rs/Blic