ISTORIJAT SUKOBA JERMENIJE I AZERBEJDŽANA NA KAVKAZU: Nagorno Karabah tačka razdora dva naroda i okidač za krvavi rat!

"Napad Azerbejdžana na teritoriju Jermenije označava da jermenski premijer Nikol Pašinjan nema podršku Moskve, kaže za Kurir magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović.

" Sadašnji predsednik Jermeneije je prijatelj Bajdena, kad imate takvog predsednika, koji deli slike sa Bajdenom onda baš i ne može da se oečkuje da će Moskva da stavi metak u vatru za Jermeniju. Ne može da se seče grana na kojoj se sedi. Jermenija nema ni jednog strateškog saveznika osim Rusa, dodaje on.

Međutim, istorijat sukoba Jermena i Azerbejdžanaca je znato duži izapočeo je krajem 1980 tih u osvit raspada Sovjetskog Saveza oko regiona Nagorno-Karabaha (NK), ili kako ga Jermeni zvoi Republike Arcah, koji je bio deo Persijskog i Rimskog carstva, dva halifata Abasidskog i Omajednosg, Jermenije, Seldžučke države, Ilkanata, ruskog carstva i Sovjetskog Saveza. Archa je bio deo kraljevine Jermenije gde je u 16 veku postojalo pet jermenskih kneževina koje su predstavljale poslednji vid jermenske državnosti pre konačnog pada pod tuđinsku vlast.

Trvenja i konflikiti između Jermena i Azerbejdžanaca počeli su posle stvaranje Sovjetskog Saveza , gde je Archa odnosno Nagorno-Karabah koji je bio naseljen većinom Jermenima 1923 dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Sovjetske Republike , sa čime je bio dovjen od matice Jermenije.

Decenije su prošle u miru i saradnji dva naroda koji su zajednički delili dobro i zlo sovjetske vlasti, a 1988. usledio je preokret, kada je tamošnje lokalno stanovništvo zatražilo da je vreme da se vrate pod maticu Jermeniju. Usledio je konflikt i sukob dve države unutar SSSR-a. Tome se protivila Moskva, a ne samo Baku. Tenzije je smirivala Sovjetska vojska, a eksplozija koja je dovela do krvavog rata na Kavkazu dogodila se 1991. posle sticanja nezavisnosti države. Jermensko stanovništvo na Nagornom Karabahu proglašavaju samostalnost i traže prisajedinjenje Jermeniji, što dovodi do rata i sukoba dve države, gde su Jermeni vojnički bolje opremljeni i spremiji sve do 1993 naneli ozbiljni vojni poraz Azerbejdžanu. Bilans rata bio je 30.000 žrtava na obe strane i desetine hiljada raseljneih. Azerbejdžanick oji su poraženi morali su da napuste Nagorbno karabah i odu u izgnastvo u Azerbejdžan.

Naime, te 1993. Jermeni su okupirali 20 posto teritorije koja se nalazi uz granicu Nagorno-Karabaha, a koja, po važećem međunarodnom pravu, pripada Azerbejdžanu.

Rusija naredne 1994. pokreće mirovne pregovore i sukob dve zemlje postaje zamrznut i pod nepsrestanim tenzijama, koje su eksplodirale, po prvi put na proleće 2016. sa žrtvama na obe strane i krajem septemebra 2021 dolazi do novog rata koji je trajao šest nedelja i u kome je azerbejdžanska vojska bukvalno flotom dronova razbila jermensku vojsku.

Rat je završen bitkom za grad Šušu koji se nalazi blizu Stepanakerta, glavnog grada regiona i duž glavnog puta koji povezuje Jermeniju i Nagorno-Karabah, međunarodno priznatu azerbejdžansku teritoriju pod vlašću Jermena.

Posle višenedeljnog granatiranja, drugi po veličini grad u Karabahu je pao. Obe strane koristile su kasetnu municiju i rakete iz višecevnih lansera raketa dugog dometa. Jermeni su optuživali Azere da koriste i hemijsko oružje protiv civilnog stanovništva koje se krilo u obližnjim šumama. Jermenija su tvrdli da je Šuša pala ali su ih snimci očajnih izbeglica kako beže pred ratnim dejstvima u tome opovrgli i priznali su da su izgubili rat.

Jermeni su besno izašli na ulice, izazvavši haos na ulicama Jerevana, protestujući zbog primirja i optužujući Pašinjana za izdaju i tražeći njegovu smenu i tok čak u portekle dve godine nekoliko puta, dok su Azeri proslavili „kraj duge okupacije“ i lider Ilham Aliev koji je završio MGIMO i bio predavač postao još poularniji lider. U poslednji sukob bile su uvečene Rusija i Turska. Rusija je rasporedila mirovne snahe duž obe zaraćene strane.

Lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali su 9. novembru zajedničku izjavu o prekidu rata u Karabahu i obavezale se na prekid vatre od 10. novembra po moskovskom vremenu, da Azerbejdžan i Jermenija ostaju na trenutnim položajima, da će obe strane razmeniti ratne zarobljenike, kao i da se rasporedi ruski mirvoni kontingen od 1.960 vojnika sa lakim naoružanjem, 90 oklopnih i 380 drugih vozila. Mirovnjaci su se raspoređivali paraleno sa povlačenjem jermenske vojske. Ruski kontingent treba da ostane u Nagorno-Karabahu narednih pet godina, a formiran je centar za nadgledanje poštovanja prekida vatre.

Kurir.rs/A.M.