RAT NA NAGORNOM KARABAHU: Sećanje na sukob Jermenije i Azerbejdžana i uloga Rusije u njemu!

Posle približno dve godine zatišja dve kavkaske države Azerbejdžan i Jermenija obnovili su žestoke sukobe kada je azerbejdžanska artiljerija u ponedeljak uveče nešto posle 22 časa po centralno evropskom vremenu napala gradove u Jermeniji.

Paraleno sa saopštenjem napadnut je i grad Areni i medicinska jednica u Jarmuku.

Za sada obe strane dogovorile su primirje, a ovde zbog kompletne situacije podsetićemo se na tekst koji je nastao 8. februara 2021, a odnosi se na šestonedeljni rat, koji je objavio magistar međunarodnih odnosa i vojni komentator Boško Jovanović. Sa dozvolom autora tekst prenosimo u celosti bez skraćivanja.

Kraj rata na Nagorno Karabahu i briljantna pobeda Rusije

Rat oko Nagorno Karabaha se završio primirjem koje je potpisano pod pritiskom Rusije. Rusija je bila zainteresovana od početka da dođe do primirja, a to što je oboren ruski helikopter od strane azerbejdžanske vojske je samo pomoglo da brže dođe do primirja. U tekstu će se razmatrati samo par aspekata. Jedan je ruska uloga, drugi – jermenski neuspesi i azerbejdžanski uspesi.

Jermenski neuspeh proističe iz toga što je njihov premijer Pašinjan došao posle protesta na vlast pre dve godine , a svako ko dođe posle protesta na vlast, on radi za Džordža Soroša. Ne radi za narod, niti za interesnu grupu, već samo za Soroša. Predsednik Jermenije je u veoma dobrim odnosima sa Džozefom Bajdenom, koji je stari rusofob. Jermenija je članica ODKB. Putin je više puta rekao da će Rusija ispoštovati svoje savezničke dužnosti prema Jermeniji, ako Jermenija zatraži pomoć, ali pošto je Jermenija članica ODKb, Putin se uvek drži međunarodnog prava, otkad je postao predsednik , da bi napravio razliku između Rusije i zapada koji poštuje međunarodno pravo samo kad njemu odgovara, Rusi su čekali povod da se uključe u rat na strani Jermenije.

Rusi imaju bazu u mestu Gjurmi, u Jermeniji , ali nisu koristili svoje trupe u ratu, iz prostog razoga, jer su procenili da je skroz glupo pomagati ppremijera koji radi za Soroša i predsednika koji preti sa Bajdenom. Informacioni resurs – Bagramjan 26, jermenski informacioni resurs , je povodom mirovnog sporazuma koji su potpisali Jermenija, Azerbejdžan i Rusija, objavio veliki članak o tome kako je Rusija pomagala Jermeniju i Rusija je radila sve što je mogla u toj situaciji, jer nije mogla otvoreno da pomaže, jer nisuu stvoreni uslovi za to, ali je Rusija pomogla da Azerbejdžan dobije specijalna sredstva za rušenje bespilotnih letelica i naravno, granate za artiljeriju. Rusija bi naravno, još pomagala, i rat bi se možda drugačije završio da je na vlasti u Jerevanu pro rusko rukovodstvo koje nema nameru da prisajedini Jermeniju EU. Poraz se desio, kao što je objavljeno u tom članku, ne zbog Rusije, nego zbog grašaka u Jermeniji i Arcahu, kako Jermeni zovu Nagorno Karabah. To je prvi put da neko otvoreno kaže da Jermeni treba da se zamisle nad svojim greškama.

Šta će dalje da se desi u Jermeniji? Očekujem da će proruska opozicija da preuzme vlast, ma koliko ljudi bili zadovoljni ekonomskim stanjem u Jermeniji i time što je Pašinjan uradio za ekonomiju. Ovo će sigurno dovesti do pada vlasti, kao što je neosnovano potpisivanje kumanovskog sporazuma dovelo do pada Miloševića i ovo će dovesti do pada prozapadnih političara. Jermenija mora da duboko razmisli ko joj je jedini saveznik, šta treba da uradi da to savezništvo bude još dublje, šire , bolje, da prizna svoje greške, da se za greške izvini, da bude malo manje jermenske mafije u majčici Rusiji i da se još više veže za Rusiju iako je Jermenija članica i ODKB i evroazijske ekonomske unije. U budućnosti koja bi bila za jedno 20, 30 godina , ne možemo isključitiprisjedinjenje Jermenije Rusiji , jer u krajnjoj liniji, opstanak Jermenije kao države i izbegavanja 1915.godine i genocida koji su Turci počinili nad Jermenima, leži u Rusiji.Možda je jedini način da Jermeni opstanu biti sjedinjenje sa Rusijom.

Azerbejdžan ima veliki uticaj na tržištu gasa i nafte, ima veliku količinu novca. Azerbejdžanci su fini ljudi, i nisu baš sposobni da ratuju, pa im je lakše da plate da bilo ko drugi da ratuje za njih. Lakše im je da zaključe dogovor s Turcima, pa da dođu Turci da komanduju vojskom nego oni to da rade. Azerbejdžan je išao logikom, da pošto su bogatiji, ima ih više i imaju više resursa, da je sad pravi trenutak da napadnu Jermene, jer su Jermeni izabrali prozapadnu političku elitu, pa da Rusija neće da se baš previše meša, što je tačno. I oni su ostvarili veliku nadmoć u vazduhu i bili su spremni da imaju veće žrtve od samih Jermena. To je bila kalkulacija koju su svesno napravili. Dobilisu tri reona. Mogu da kažu da su ostvarili neke pobedde i Ilham Alijev može da kaže da mu je ovo najveći uspeh.

Rusija

Iako Gorislav Papić, urednik emisije – Oko, može da postavi pitanje – Da li je ovaj dogovor poraz Rusije? Kako može da izgubi neko ko nije učestvovao u ratu nego je doneo mir? O kakvom gubitku Rusije možemo da pričamo? Na našoj državnoj televiziji može da se priča šta god se hoće, da se pojavi ko god hoće, da se svako proglasi za eksperta i može da se svakom da pažnja ,osim naravno,stvarnim ekspertima i pametnim ljudima. Rusija je bila zainteresovana za mir. Putin je više puta rekao da je to tragedija, jer veliki broj Jermena živi u Rusiji, i Rusija smatra da je jednako bliska i jednima i drugima. Rusija se pokazala nezamenljivom na Kavkazu. Pokazala se da, iako joj je oboren helikopter, to nije iskoristila za neke negativne stvari, nego kao dodatni argument da se postigne mirovni dogovor. On će da traje, jer niko baš nije spreman da isprovocira Rusiju, a Putin će sve da uradi da se mirovni dogovor održi.

Budućnost? Ona će biti ovakva kako je javio informacioni kanal ,,Bagramjan 26“ – kada je uništeno sedište fonda za otvoreno društvo u Jerevanu. Ispod toga su napisali – danas konačno jedna dobra vest. Svi razumeju negativan uticaj Soroša i njegovih političara, Jermenija mora da se konsoliduje. Azerbejdžan će verovatno da se okrene ekonomiji i razvoju teritorija Nagorno karabaha koje je vratio pod svoju kontrolu, da bi njihova vlast pokazala koliko je uspešna i dobra.

Neko može da pita o uticaju Turske. Turska nema toliko snage koliko se misli, ali ako dođe do ekonomskog i finansijskog sloma u budućnosti , onda će i spoljno - politički položaj Turske da bude mnogo drugačiji nego što je to danas.

Kurir.rs/Boško Jovanović