PUTIN I SI ĐINPING ŽELE DA STVORE NOVI SVETSKI POREDAK: Postoji samo jedan problem u njihovim planovima

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping sastaće se danas u Uzbekistanu, što će biti prvo međunarodno putovanje kineskog vođe od početka pandemije. Poslednji put kada su sedeli licem u lice, trijumfalno su proglasili dolazak "nove ere“ u međunarodnim odnosima.

Više od 200 dana kasnije, Si i Putin će se ponovo sastati na regionalnom samitu u gradu Samarkandu na jugoistoku Uzbekistana. Mnogo toga se promenilo, ali ne nužno na način na koji su Kina ili Rusija mogle da predvide, piše CNN.

Tri nedelje nakon sastanka sa Sijem u Pekingu - i samo nekoliko dana nakon završetka Zimskih olimpijskih igara, Putin je pokrenuo invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Očekivao je brzu pobedu, ali za sedam meseci Rusija je daleko od pobede. Njegove snage su iscrpljene, demoralisane i beže sa teritorija koje su mesecima okupirali.

I to čini Kinu nervoznom. Pošto se sve više približio Moskvi pod Sijem, Peking ima direktan udeo u ishodu rata. Poražena Rusija će ojačati Zapad i postati manje korisno i pouzdano sredstvo u rivalstvu velikih sila Kine sa SAD. Oslabljena Moskva bi takođe mogla biti manje smetnja za SAD, što bi omogućilo Vašingtonu da se više fokusira na Peking.

Si sada mora da gazi po tankoj liniji. Ako previše pomogne Rusiji, rizikuje da izloži Kinu zapadnim sankcijama i diplomatskim udarima koji bi štetili njenim interesima. Reakcija bi takođe došla u osetljivom trenutku za Sija, koji je samo nekoliko nedelja udaljen od trećeg mandata.

Do sada, dve autoritarne sile nisu se približile oblikovanju svetskog poretka u svoju korist - ako ništa drugo, stručnjaci kažu da je rat u Ukrajini ojačao odlučnost Zapada.

Visoki ulozi

Za Putina je invazija na Ukrajinu verovatno bila prvi korak u uklanjanju Rusije iz međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata - i posle Hladnog rata.
Brzo zauzimanje Ukrajine zadalo bi bolan udarac NATO, proširilo bi sferu uticaja Moskve i značajno promenilo odnos snaga u Evropi, u korist Rusije.

Pobeda Rusije bi takođe mogla da predstavlja opasan presedan u pogledu Kine, koja je obećala da će se ujediniti sa Tajvanom, silom ako bude potrebno.
Pod Sijem, Peking već pojačava vojnu aktivnost oko ostrva. Laka pobeda Putina bi dodatno produbila Sijevo uverenje da Zapad slabi i obezbedila bi šablon za napad na Tajvan. To bi bio događaj koji bi mogao da resetuje globalni balans snaga.

Ali Ukrajina je uzvratila i umesto da uruši svetski poredak predvođen SAD, rat je ponovo oživeo NATO, ojačao transatlantske veze i ujedinio Zapad, ocenjuje američki CNN.

U međuvremenu, Putinov sastanak sa Sijem nije mogao da dođe u gorem trenutku. Ruske snage se masovno povlače sa severoistoka Ukrajine, izgubivši više teritorije za nedelju dana nego što su zauzele za pet meseci.
Iako je još prerano za predviđanje ishoda, čak je i mogućnost da Rusija izgubi rat dovoljna da uznemiri Peking.

Neuspeh Rusije u Ukrajini već počinje da izaziva značajne političke reakcije u Moskvi, a potpuni poraz bi potencijalno mogao da stvori političku nestabilnost zemlji i ozbiljne glavobolje za Kinu.

Dok su rastuće veze između Kine i Rusije prvenstveno vođene njihovim tenzijama sa Zapadom, one su takođe delimično podstaknute bliskim ličnim odnosima između Sija i Putina. Tokom svoje decenije na vlasti, Si se sastao sa Putinom 38 puta - više nego dvostruko više nego sa bilo kojim drugim svetskim liderom.

Nema garancije da će Rusija bez snažnog Putina biti toliko željna da nastavi prijateljstvo "bez ograničenja“ sa Pekingom. U najgorem slučaju, mogla bi čak i da postane prijateljskije nastrojena prema Zapadu, što bi podstaklo kineske strahove da će ih SAD "opkoliti".

Interesi

Postavlja se pitanje koliko daleko je Peking spreman da ide kako bi osigurao da Putin zadrži kontrolu i da Rusija ostane moćan bezbednosni i strateški partner i protivteža Americi?

Sa svoje strane, Kina se uzdržala od glasanja protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama. Ona je okrivila NATO i SAD za rat i osudila sankcije Zapada Moskvi. Takođe je pojačala ekonomsku pomoć svom susedu, podižući bilateralnu trgovinu na rekordne nivoe.

"Kina je voljna da Rusiji pruži određenu prećutnu podršku u političkom, diplomatskom i donekle ekonomskom smislu, ali suština je u tome da neće ići na kraj i potkopavati svoje druge strateške ciljeve kako bi podržala Rusiju“, smatra Brajan Hart, saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije.

Do sada je Peking pažljivo izbegavao akcije koje bi mogle da prekrpe sankcije Zapada, poput pružanja direktne vojne pomoći Moskvi. Pristup globalnom tržištu je od ključnog značaja za Kinu, posebno kada je njena ekonomija već opterećena ozbiljnim problemima - od usporavanja rasta, naglo rastuće nezaposlenosti mladih do kolapsa stambenog tržišta.

Jedna oblast na koju treba obratiti pažnju, smatra Hart, je prodaja oružja. Kina je dugo bila jedan od najvećih kupaca oružja u Rusiji. "Ako je ruska odbrambena industrija preopterećena, da li bi se okrenula kupovini oružja od Kine“, upidao je on.

Ali čak i tada, Kina bi verovatno poslala rezervne delove ili artikle koji nisu na listi sankcija, ili bi ih otpremila zamršenim putevima kojima je teško ući u trag.
Peking i Moskva su iznova i iznova govorili da ne nameravaju da stvore formalni savez koji ih povezuje na načine koji su protiv njihovih interesa. To im nije uspelo tokom kinesko-sovjetskog saveza 1950ih i mislim da oni to zaista vide kao istorijsku lekciju, rekao je Hart.

"Mislim da će Kina samo nastaviti da jača odnose sa Rusijom, u meri u kojoj je to zaista u njihovom opštem interesu", dodao je on.

Rastuća nelagoda

Čak i pre rata u Ukrajini, Rusija je na neki način izašla iz zapadne orbite.
Kada se Si i Putin sastanu sa drugim liderima Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Uzbekistanu, rat u Ukrajini će biti "prisutan".

To što su videli ruske tenkove kako ulaze u bivšu sovjetsku republiku zabrinulo je centralnoazijske lidere bivših sovjetskih teritorija koji sada strahuju da bi Rusija takođe mogla da upadne i kod njih.

Kazahstan je, posebno, odbio da podrži Rusiju. Poslali su humanitarnu pomoć Ukrajini, a predsednik Kasim-Žomart Tokajev je javno odbio da prizna separatističke regione na istoku Ukrajine koje podržava Rusija, što je razbesnelo neke zvaničnike Kremlja.

Odbijanje Kine da osudi Rusiju izazvalo je nelagodnost među zemljama Centralne Azije, rekla je Niva Jau, viši istraživač Akademije OEBS-a, istraživačkog centra za spoljnu politiku u Kirgistanu.

"Kina je u sukobu sa zemljama u regionu jer još uvek gleda na rat u Ukrajini iz ovog antizapadnog narativa – kao da će srušiti zapadnu hegemoniju“, rekla je ona.

To bi moglo da ugrozi napore Kine da izgradi čvršće veze sa svojim centralnoazijskim susedima, što je inače poduhvat u koji je Kina uložila 20 godina, kaže Jau.

Tokom Sijeve posete Kazahstanu - njegovog prvog inostranog putovanja u skoro 1.000 dana - kineski lider je pokušao da ublaži takve zabrinutosti. "Kina će uvek podržavati Kazahstan u odbrani nacionalne nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, rekao je Si Tokajevu.

Antizapadni svetski poredak?

Međutim, Sijevo putovanje u Centralnu Aziju nije samo da pokaže podršku Putinu. Reč je i o jačanju veza na kineskoj periferiji i ponovnom potvrđivanju globalnog uticaja Pekinga.

Osnovana od strane Kine 2001. godine radi borbe protiv terorizma i unapređenja bezbednosti granica, Šangajska organizacijama je godinama bila obavijena relativnim mrakom. Pod Sijem se proširila po veličini i profilu, kada su u nju ušle Indija i Pakistan 2017. Nakon godina na listi čekanja kao posmatrač, Iran bi trebalo da postane punopravni član na ovom samitu, prema izveštajima kineskih državnih medija.

Avganistan je takođe posmatrač, a talibani - koji su zauzeli Kabul posle haotičnog povlačenja SAD prošle godine - šalju delegaciju u Samarkand.
Ali Iran je taj koji je aktivirao većinu zvona za uzbunu na Zapadu. Od 2019. Iran, Rusija i Kina održale su tri zajedničke pomorske vežbe. Sada, očekivano uključivanje Irana u ŠOS podstiče strahovanja nekih posmatrača da se ta grupacija pojavljuje kao antizapadni blok.

Ali neki stručnjaci kažu da u svom trenutnom stanju, ŠOS nije idealna platforma za Kinu i Rusiju da proguraju taj antizapadni svetski poredak.

Kao multilateralna organizacija, ŠOS je mnogo slabiji regionalni blok u odnosu na Evropsku uniju ili Asocijaciju nacija jugoistočne Azije.

"Povremeno je bilo napetosti unutar ŠOS-a. Rusija je pokušala da promoviše neke od svojih interesa koji nisu uvek u skladu sa kineskim u regionu. Ne mislim da je savršeno postavljena da bude ovakva platforma za oblikovanju novog svetskog poretka“, rekao je Hart iz CSIS-a.

Sliku komplikuje i prisustvo Indije, koja ima jake veze sa Rusijom još iz vremena Hladnog rata. Ali odnosi Delhija i Pekinga su se pogoršali zbog sukoba duž njihove granice, i Indija se približila Vašingtonu i njegovim saveznicima u Indo-Pacifiku. Indija je članica Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga zajedno sa SAD, Japanom i Australijom.

Ipak, Si će iskoristiti samit ŠOS-a da pokaže domaćoj publici i svetu da, uprkos diplomatskoj izolaciji od Zapada, Kina i dalje ima prijatelje i partnere i da je spremna da preuzme lidersko mesto na svetskoj sceni.

Ali ako se rat u Ukrajini završi loše po Rusiju, to bi moglo da ugrozi Sijeve planove.

"Kina zapravo nema drugih velikih moćnih partnera na način na koji Sjedinjene Države imaju mnoge evropske i indo-pacifičke saveznike na koje mogu da se oslone. Dakle, Rusija je daleko najmoćnija država koja je donekle blisko povezana sa Kinom, “, rekao je Hart. "Mislim da je to nešto zbog čega Peking brine – da će se Rusija preterati i da bi to moglo potkopati njihove kolektivne napore da oblikuju svetski poredak".

Kurir.rs/CNN