GASOVODI KA EVROPI SU PROŠLOST: Rusija i Kina planiraju da grade SNAGU SIBIRA 2! Dužina rute 2.600 kilometara

Moskva je najavila da će zameniti gasovod Severni tok 2 koji povezuje Rusiju i Nemačku gasovodom Snaga Sibira 2, kojim bi ruski gas snabdevao Kinu. Dve zemlje već nekoliko godina razgovaraju o ovom gasovodu.

Ova količina predstavlja skoro maksimalan kapacitet Severnog toka 1, koji iznosi 55 milijardi kubnih metara gasa. Ovaj gasovod, kojim je Evropska unija nekada dobijala trećinu ruskog gasa namenjenog za nju, zatvoren je od septembra, zvanično zbog radova ili kvara na turbini.

Gasovod Severni tok 2, kojim bi takođe mogao da teče 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje ispod Baltičkog mora iz Rusije u Nemačku, nikada nije zaživeo. Operativna dozvola nije izdata.

Planirano je da izgradnja gasovoda dugog 2.600 kilometara počne 2024. Ruski energetski gigant Gasprom počeo je da istražuje projekat novog gasovoda 2020. godine, a očekuje se da će gas preko njega početi da isporučuje do 2030. godine.

Prema novom gasovodu, Kina bi dobijala gas iz ogromnih rezervi na poluostrvu Jamal u zapadnom Sibiru, oblasti koja je glavni izvor gasa za Evropu.

Kako je rekao Novak, izvoz ruskog gasa u EU ove godine će pasti za oko 50 milijardi kubnih metara.

S druge strane, Gasprom povećava isporuke gasovodom Snaga Sibira 1, kojim gas od kraja 2019. godine putuje od gasnog polja Čajandin u regionu Jakutije do kompresorske stanice u blizini Blagoveščenska, odnosno granice sa Kinom. Cilj je da kroz njega prođe 20 milijardi kubnih metara gasa svake godine. Ovaj broj bi trebalo dostići i priključenjem na gasno polje Kovikta kod Bajkalskog jezera, planirano za 2023. godinu.

Od 2025. godine, kada ovaj gasovod bude u svom maksimalnom kapacitetu, moći će da protiče 61 milijardu kubnih metara gasa godišnje, što je više od Severnog toka 1. Kroz njega će u Kinu po ugovoru ići 38 milijardi kubnih metara gasa. koje je Gasprom već potpisao sa kineskim partnerom CNPC 2014.

Rusija i Kina su, prema Novakovim rečima, takođe dogovorile gasnu rutu između Vladivostoka u istočnoj Rusiji i severne Kine. Očekuje se da će dodatnih 10 milijardi kubnih metara ruskog gasa stići ovde u Kinu.

Da li je Kini potrebno toliko gasa?

Rečeno je da su pregovori o novom gasovodu izazovni i zbog toga što, prema ekspertima, Kini ne bi trebalo da bude potreban dodatni gas najmanje do 2030. godine.

Kina takođe pregovara o novom gasovodu, Centralnoazijskom gasovodu D, od Turkmenistana preko Tadžikistana i Kirgizije, kojim bi dobijala 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje tokom 30 godina.

Peking je takođe zaključio dugoročne ugovore sa Katarom, SAD i drugim zemljama za 42 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje, koji će se transportovati tankerima. Očekuje se da će većina isporuka početi u narednih pet godina.

Kurir.rs/RTV SLO