KAKO BI IZGLEDAO NUKLEARNI RAT IZMEĐU RUSIJE I NATO? Naučnici napravili simulaciju, milioni mrtvih a prva na udaru je Evropa VIDEO

Simulacija koju su razvili stručnjaci sa Prinstona, pokazuje da bi nuklearni rat između Rusije i NATO potencijalno mogao da rezultira smrću miliona ljudi širom sveta u roku od nekoliko sati.

Iako se ne zna da li će ruski predsednik Vladimir Putin otići tako daleko da upotrebi nuklearno oružje, eskalacija sukoba u Ukrajini dovela je do rasprava o potencijalnom izbijanju nuklearnog rata.

Najozbiljnija kriza od kraja Hladnog rata

"Koliko se može zaključiti, ovo je najozbiljnija kriza sa potencijalnom nuklearnom dimenzijom koja uključuje Rusiju i SAD/NATO od kraja Hladnog rata, iako se rizik od nuklearnog rata još uvek smatra niskim", rekao je za Njuzvik Aleks Glaser, jedan od kreatora Plana A.

"Krize poput ove često rezultiraju pogrešnom komunikacijom između suprotstavljenih strana, pogoršanom činjenicom da postoji vrlo malo aktivnih linija komunikacije između Rusije i SAD/NATO-a", rekao je Glaser, vanredni profesor na Prinstonu.

Čak i pre ove godine, Rusija i SAD su napuštale dugogodišnje sporazume o kontroli nuklearnog oružja, započinjale razvoj novih vrsta nuklearnog oružja i proširile raspon okolnosti u kojima se to oružje može koristiti.

Simulacija objavljena još 2017. godine opet postala popularna

Simulacija Plan A prvobitno je bila pripremljena za izložbu u Prinstonu 2017. godine sa ciljem da istakne "potencijalno katastrofalne" posledice nuklearnog rata između Rusije i NATO.

Nakon početnog interesovanja, broj pregleda se nije povećavao sve do kraja februara 2002. godine kada je Rusija napala Ukrajinu a Putin aludirao na moguću upotrebu nuklearnog oružja. Od tada je simulacija imala više od milion pregleda.

Plan A pokazuje kako bi lokalizovana nuklearna razmena mogla brzo da eskalira u globalnu katastrofu. Scenario je zasnovan na dostupnim dokazima.

"Naš tim koristio je nezavisne procene trenutnog položaja američkih i ruskih snaga, planova nuklearnog rata i ciljeva nuklearnog oružja", rekao je Glaser. "Simulacija se takođe zasniva na podacima o raspoređenom nuklearnom oružju, snazi tog oružja i mogućim ciljevima pojedinih bojevih glava, kao i rasporedu napada. Naravno, nismo imali nikakav pristup poverljivim podacima i često smo nagađali o ciljevima".

Broj stradalih u svkaoj fazi sukoba određen je uz pomoć podataka iz NUKEMAP-a, onlajn alata koji je razvio Aleks Velerstajn sa Stivens instituta tehnologije.

"Procena je da bi u par sati bilo 90 milion mrtvih i ranjenih"

"Procenjuje se da bi u prvih nekoliko sati sukoba bilo više od 90 miliona mrtvih i povređenih. Stvarni broj stradalih znatno bi se povećao posle kolapsa zdravstvenih sistema, nuklearnih posledica i drugih dugoročnih efekata, uključujući moguću nuklearnu zimu na globalnom nivou", rekao je Glaser.

Simulacija počinje u kontekstu konvencionalnog sukoba - Rusija ispaljuje hitac upozorenja iz baze u blizini grada Kalinjingrada u pokušaju da zaustavi napredovanje SAD/NATO. NATO zatim uzvraća jednim taktičkim nuklearnim vazdušnim napadom.

Nuklearna razmena u Evropi brzo eskalira a Rusija šalje 300 bojevih glava preko aviona i projektila kratkog dometa i gađa NATO baze i trupe koje napreduju.

Uništenje Evrope

Budući da je veći deo Evrope uništen, NATO lansira oko 600 američkih kopnenih i pomorskih projektila na ruske nuklearne snage. Pre nego što njeni oružani sistemi budu uništeni, Rusija ispaljuje projektile iz silosa, vozila i podmornica.

U završnoj fazi sukoba Rusija i NATO gađaju 30 najnaseljenijih gradova i ekonomskih centara suprotne strane - koristeći 5-10 nuklearnih bojevih glava za svaki cilj, zavisno od broja stanovnika - u pokušaju da spreče potencijal za oporavak.

Prema Glaseru, globalni termonuklearni rat ovih razmera svakako bi mogao da se smatra "najgorim mogućim scenarijem" iako naslov snimka upućuje na činjenicu da je prikazani sled događaja jednostavno deo standardnog scenarija.

"Jednom kada se preže nuklearni prah, može biti vrlo teško sprečiti eskalaciju u sveobuhvatni nuklearni rat, odnosno eskalaciju od jednokratne upotrebe, preko taktičkog nuklearnog rata u Evropi, do protivnapada i gađanja gradova i ekonomskih centara sa ciljem sprečavanja oporavka druge strane", rekao je Glaser.

Iako je moguće da nuklearna razmena ostane "ograničena" i da druga strana odstupi ili odgovori samo konvencionalnim oružjem, postojao bi veliki pritisak na one koji donose odluke da "odgovore istom mjerom" i spreče suprotnu stranu da stekne bilo kakvu prednost.

Posljedice nuklearnog rata za život na Zemlji bile bi nezamislive, naglasio je Glaser. "Pored neposredne smrti miliona ljudi, patnje i ekonomskog i društvenog kolapsa, u godinama nakon rata fenomen nuklearne zime pogoršao bi katastrofu", rekao je Glaser, ukazujući na jedno istraživanje koje je pokazalo da bi više od pet milijardi ljudi moglo na kraju da umre od nuklearnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

"Ne bih želeo da nagađam koliko bi vremena trebalo da se čovečanstvo oporavi", rekao je Glaser za Njuzvik.

Kurir.rs/Njuzvik