Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je delimičnu mobilizaciju i u dugoočekivanom obraćanju naciji poručio da će u slučaju potrebe upotrebiti nuklearno oružje!

- Branićemo teritorijalni integritet Rusije svim raspoloživim sredstvima, pa i nuklearnim - ne blefiram - upozorio je predsednik Rusije u prvom obraćanju naciji još od 24. februara, kada je pokrenuta invazija na Ukrajinu.

Vojna mašinerija

- Ako teritorijalni integritet naše zemlje bude ugrožen, za odbranu Rusije i našeg naroda koristićemo sva sredstva koja imamo. Poručujem da ovo nije blef. Teritorijalna celovitost naše domovine, naša nezavisnost i sloboda biće osigurani, ponavljam, svim sredstvima koja imamo. Oni koji pokušavaju da nas ucene nuklearnim oružjem trebalo bi da znaju da se vetrovi mogu okrenuti u njihovom smeru - rekao je Putin i dodao da „Zapad ne želi mir između Rusije i Ukrajine“.

Napomenuo je da ruska vojska deluje na liniji dužoj od 1.000 kilometara i da se suštinski suprotstavlja „čitavoj vojnoj mašineriji kolektivnog Zapada“. Delimična mobilzacija stupila je na snagu juče. Putin je objasnio da se radi o mobilizaciji rezervista koji su su prošli vojnu obuku i koji će pre raspoređivanja u jedinice proći dodatnu obuku. Na početku govora, koji je prvobitno bio najavljen u utorak uveče, Putin je rekao da zapadne zemlje žele da unište Rusiju:

- Cilj Zapada je da oslabi, podeli i na kraju uništi našu zemlju. Oni već direktno govore da su uspeli da rasparčaju Sovjetski Savez 1991, a sada je došlo vreme da se Rusija raspadne na mnogo regija i područja koji su neprijateljski raspoloženi jedna prema drugima. Došli su na naše granice i nastavljaju s mržnjom prema Rusima, pogotovo u Ukrajini. Odbijaju mirno rešenje u Donbasu. Naša specijalna vojna operacija je bila neizbežna, morali smo da očistimo područje od nacista i okupacionih snaga.

vladimir-putin-ap.jpg
Foto: AP

Uslovi za referendume

Putin je naveo i da „podržava ljude koji žele da održe referendume u delovima Ukrajine pod kontrolom Rusije“.

- Učinićemo sve da osiguramo sigurne uslove za održavanje referenduma.

Reč je o regijama Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, gde su lokalne proruske vlasti najavile održavanje referenduma o pripajanju Ruskoj Federaciji, a koji bi trebalo da se održe od petka, 23, do utorka 27. septembra.

Promena zakona već u toku

Dezerterima do deset godina robije

Donji dom ruskog parlamenta Dume već je usvojio predlog zakona kojim se pooštravaju kazne za prestupe kao što su dezerterstvo, uništavanje vojne imovine i nepoštovanje naređenja ukoliko su počinjeni tokom vojne mobilizacije ili u ratnim uslovima. Predlog zakona sada treba da odobri i gornji dom parlamenta, a stupa na snagu pošto ga potpiše predsednik Putin. Prema novom predlogu zakona, napuštanje vojne jedinice u vreme mobilizacije ili ratnog stanja kažnjava se kaznom do 10 godina zatvora, za razliku od dosadašnjih pet godina, prema važećem krivičnom zakonu. Oni koji se dobrovoljno predaju neprijatelju takođe bi mogli biti kažnjeni sa 10 godina zatvora, a osuđeni za pljačku do 15 godina zatvora. Uvodi se i zatvorska kazna do 10 godina za one koji odbiju da idu u borbu ili da se pridržavaju naređenja oficira.

Vojni analitičar Aleksandar Radić

Ovo je poraz dosadašnje politike o pitanju Ukrajine

foto: Zorana Jevtić

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da odluka Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciju predstavlja „poraz dosadašnje politike zvanične Moskve u tom sukobu“.

Radić je za agenciju Beta ocenio i da je mobilzacija bila opcija koja je „očigledno politički odlagana zbog posledica koje može da izazove na unutrašnjem planu“.

- Sasvim je jasno da je reč o porazu politike koja je pokušala sa ograničenim kontingentom oružanih snaga, i to isključivo profesionalaca, da reši vrlo ozbiljno zadatke u ratu - rekao je on.

Prema njegovim rečima, odmah se pokazalo da to neće ići tako i onda je Rusija pribegla angažovanju dobrovoljaca. Radić je kazao da su pozivi dobrovoljcima pre svega zasnovani na finansijskoj ponudi, te dodao da je „naravno nemoguće tako dobiti rat i rešiti situaciju na terenu“. Napomenuo je i da ruski narod nema u tradiciji „plaćenički mentalitet“.

- Bilo je neodrživo s jako skromnim brojem ljudi održati i pritisak na ratištu i voditi ofanzivna dejstva i istovremeno braniti veliki prostor koji je pod ruskom kontrolom.

Protiv mobilizacije

Najmanje 1.054 osobe uhapšene na protestima u Rusiji

l U Rusiji su sinoć u 38 gradova uhapšene najmanje 1.054 osobe koje su protestovale protiv objavljene mobilizacije, navodi nevladina organizacija OVD-Info.

Novinari Frans presa u Moskvi videli su najmanje 50 privedenih na jednoj od glavnih ulica, a u Sankt Peterburgu policija je autobus napunila uhapšenim ljudima.

Demonstranti su uzvikivali „Ne ratu!“, „Ne mobilizaciji!“, „Putin u rov!“. Za pozive na proteste i učešće u njima zaprećena je kazna do 15 godina zatvora.

foto: OLGA MALTSEVA / AFP / Profimedia

Na koga se odnosi mobilizacija

U stroju još 300.000 vojnika

Ruski ministar obrane Sergej Šojgu objavio je da će odmah početi s mobilizacijom 300.000 rezervista.

- Naše ljudske rezerve ogromne su i iznose 25 miliona ljudi, a ova mobilizacija predstavlja tek jedan odsto potencijala - rekao je ruski ministar odbrane.

Šojgu je naveo da regruti na odsluženju vojnog roka neće biti slati u zonu konflikta. Od mobilizacije će biti pošteđeni rezervisti na osnovu tri kategorije - po godinama života, iz zdravstvenih razloga uz potvrdu vojne komisije i oni koji moraju u zatvor.

foto: RIA Novosti / Sputnik / Profimedia

REAGOVANJA

Džozef Bajden, predsednik SAD

- Ruska ogoljena agresija u Ukrajini uvreda je onome za šta se UN zalažu. Moramo nastaviti da se suprotstavljamo otvorenoj agresiji.

Ben Volas, ministar odbrane V. Britanije

- Kršenje obećanja predsednika Putina da neće mobilisati delove stanovništva i nezakonita aneksija delova Ukrajine priznanje su da njegova invazija ne uspeva. Nikakve pretnje i propaganda ne mogu sakriti činjenicu da Ukrajina pobeđuje u ovom ratu.

Vang Venbin, portparol MSP Kine

- Kineski stav o Ukrajini je dosledan i jasan. Uvek smo tvrdili da treba poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, poštovati svrhe i načela Povelje UN, legitimne bezbednosne brige svih zemalja treba shvatiti ozbiljno, a sve napore koji dovode do mirnog rešenja kriza treba podržati.

Olaf Šolc, kancelar Nemačke

- Ovaj potez se jedino može protumačiti kao reakcija na to da ruski napad na Ukrajinu ne protiče kako to očekuje Moskva. Ovo je jasan pokazatelj da je Ukrajina uspešna kad je u pitanju odbrana vlastitog integriteta i suvereniteta.

Počela bežanija iz Moskve

Rasprodate preskupe avio-karte

foto: Printscreen

Direktni letovi iz Moskve za Istanbul, Jerevan i Beograd, destinacije koje Rusima omogućavaju ulazak bez viza, rasprodati su nakon objave o delimičnoj regrutaciji. Karte su rasprodate uprkos tome što su cene bile paprene, i preko 1.500 evra. Istovremeno, na Guglu je porastao trend pretrage s pitanjem „kako pobeći iz Rusije“, što dovoljno govori o situaciji koja vlada u najvećoj zemlji na svetu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo da odgovori na pitanje da li će posle ukaza o obavljanju delimične mobilizacije biti zatvorene granice.

U Moskvi tvrde

Poginulo 5.937 ruskih vojnika

foto: Profimedia / Russian Defence Ministry / TASS

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je Rusija u invaziji na Ukrajinu izgubila 5.937 ljudi, a ukrajinska više od 100.000.

- Naši gubici do danas su 5.937 ljudi - rekao je Šojgu i nastavio:

- U početnoj fazi oružane snage Ukrajine predstavljale su oko 201.000, 202.000 ljudi, za to vreme 61.207 ljudi je poginulo, a 49.368 je ranjeno.

Na drugoj strani, Ukrajina tvrdi da je poginulo 55.400 ruskih vojnika, kao i da je uništeno 2.227 tenkova, 4.748 oklopnih vozila, 253 aviona i 217 helikoptera.

01-bgd.jpg
Foto: Kurir

NE PROPUSTITE

DANAS VAM poklanjamo IKONU SVETI PRAVEDNICI BOGOOCI JOAKIM I ANA

pr-ikona-ja-danas.jpg
Foto: Kurir

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim pravednicima Joakimu i Ani.

Dnevne novine Kurir poklanjaju vam IKONU sa zlatotiskom i molitvom.

Sveti Joakim i Ana su, prema tradiciji, bili roditelji Deve Marije, odnosno Isusovi baba i deda. Prema predanju, Sveti Joakim je bio potomak cara Davida, a Ana — prvosveštenika Arona.

Ana je bila najmlađa Matanova kći i, kada je odrasla, udala se za Joakima u Nazaretu. Bili su u braku pedeset godina, živeli su pobožno i često su odlazili u jerusalimski hram na molitvu. Nisu mogli da imaju dece i to ih je dugo mučilo.

Čitajte KURIR!

Ekipa Kurira