Američka centralna banka podigla je kamatne stope na najviši nivo u skoro 15 godina dok se bori da obuzda rastuće cene u najvećoj svetskoj ekonomiji.

Federalne rezerve (Fed) objavile su da podižu svoju ključnu stopu za još 0,75 procentnih poena, podižući ciljni raspon na između 3% i 3,25%.

Očekuje se da će se troškovi pozajmljivanja još više povećati - i ostati visoki, saopštila je banka.

Ovaj potez dolazi uprkos rastućoj zabrinutosti da bi posledice kontrole inflacije mogle da budu oštar ekonomski pad.

Predsednik Feda Džerom Pauel rekao je da je povećanje stope neophodno za usporavanje tražnje, ublažavanje pritisaka koji povećavaju cene i izbegavanje dugoročne štete po ekonomiju. Ali je priznao da će oni uzeti danak.

"Moramo da ostavimo inflaciju iza sebe“, rekao je on. "Voleo bih da postoji bezbolan način da se to uradi. Ne postoji."

Banke u skoro svakoj zemlji – sa velikim izuzecima Japana i Kine – suočavaju se sa sličnim kompromisima dok podižu stope kako bi se izborile sa sopstvenim problemima sa inflacijom.

Očekuje se da će Banka Engleske danas objaviti svoje sedmo uzastopno povećanje kamatnih stopa.

Analitičari počinju da brinu da bi globalni zamah povećanja kamatnih stopa, koji se javlja u javnosti u obliku skupljih hipoteka, kredita i duga po kreditnim karticama, mogao dovesti do većeg ekonomskog usporavanja nego što kreatori politike očekuju.

Očekuje se da će svetska ekonomija 2023. biti najslabija u poslednjih više od jedne decenije, izuzev pandemijske godine 2020, rekao je za BBC Ben Mej, direktor globalnog makro istraživanja u Oksford ekonomiksu.

Kurir.rs/BBC/CNN