ZIMSKI ARMAGEDON ČEKA EU! Ljudi u problemu: Nemamo više gde za štedimo! U Nemačkoj se na jedan vid grejanja čeka mesecima! VIDEO

Kako Evropa ulazi u zimu u jeku energetske krize, u kancelarijama postaje sve hladnije. Statue i istorijske zgrade se zamračuju. Pekari koji ne mogu da priušte da zagreju rerne govore o odustajanju, dok se voćari suočavaju sa time da staklenike ne greju.

Sa visokim troškovima i ograničenim snabdevanjem energijom, Evropa sprovodi programe pomoći i planira da uzdrma tržišta električne energije i prirodnog gasa dok se priprema za povećanje upotrebe energije ove zime. Pitanje je da li će to biti dovoljno da se izbegne vladino nametnuto racioniranje i neprekidna isključenja struje nakon što je Rusija smanjila prirodni gas potreban za grejanje domova, pokretanje fabrika i proizvodnju električne energije na desetinu onoga što je bila pre invazije na Ukrajinu.

Zavisnost Evrope od ruskih energenata pretvorila je rat u energetsku i ekonomsku krizu, sa cenama koje su poslednjih meseci porasle na rekordno visoke vrednosti i divlje fluktuirale.

Kao odgovor, vlade su naporno radile na pronalaženju novih zaliha i uštedi energije, sa kapacitetima za skladištenje gasa koji su sada puni 86% uoči zimske grejne sezone — što je premašilo cilj od 80% do novembra. Oni su se obavezali da će smanjiti potrošnju gasa za 15%, što znači da će Ajfelova kula uroniti u mrak sat vremena ranije nego što je uobičajeno, dok prodavnice i zgrade gase svetla noću ili spuštaju termostate.

Sposobnost Evrope da prebrodi zimu može na kraju zavisiti od toga koliko je hladno i šta se dešava u Kini. Gašenja sa ciljem da se zaustave širenje korone dovela su do mirovanja velikih delova kineske ekonomije i značila manju konkurenciju za oskudne zalihe energije.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je ovog meseca da rane pripreme znače da je najveća evropska ekonomija „sada u poziciji u kojoj možemo hrabro da uđemo u ovu zimu, u kojoj će naša zemlja ovo izdržati“.

„To niko nije mogao da kaže pre tri, četiri, pet meseci ili početkom ove godine“, dodao je on.

Čak i ako ove zime ima gasa, visoke cene već guraju ljude i preduzeća da manje koriste i primoravaju neke energetski intenzivne fabrike kao što su staklari da se zatvore.

To je odluka sa kojom se suočavaju i uzgajivači voća i povrća u Holandiji koji su ključni za snabdevanje zimskom hranom u Evropi: zatvorite staklenike ili preuzmu gubitak nakon što su troškovi za grejanje na gas i električno osvetljenje naglo porasli.

Boš Grovers, koji uzgaja zelenu papriku i kupinu, postavio je dodatnu izolaciju, pustio jedan staklenik u praznom hodu i eksperimentisao sa nižim temperaturama. Troškovi? Manji prinosi, kupinama treba duže da sazrevaju i potencijalno rade u minusu kako bi održale odnose sa kupcima čak i pri manjim količinama.

„Želimo da ostanemo na tržištu, a ne da uništimo reputaciju koju smo razvili tokom godina“, rekao je Vouter van den Boš, šesta generacija njegove porodice koja pomaže u vođenju poslovanja. "Mi smo u režimu preživljavanja."

Kovač, uzgajivač van den Boš i pekari poput Andreasa Šmita u Frankfurtu, Nemačka, suočavaju se sa teškom realnošću da očuvanje ide tako daleko.

Šmit zagreva manje rerni u svojih 25 pekara Cafe Ernst, radi duže da bi sačuvao energiju pri pokretanju, sužava izbor peciva kako bi rerne bile pune i čuva manje testa kako bi smanjio troškove hlađenja. To bi moglo da uštedi 5-10% na računu za energiju koji bi trebalo da poraste sa 300.000 evra godišnje na 1,1 milion sledeće godine.

„To neće promeniti svet“, rekao je. Najveći deo njegovih troškova je „energija potrebna da se testo dobije za hleb, a to je data količina energije“.

Šmit, šef lokalnog pekarskog udruženja, rekao je da neke male pekare razmišljaju da odustanu. Pomoć vlade će biti ključna kratkoročno, rekao je on, dok dugoročno rešenje uključuje reformu samih energetskih tržišta.

Evropa cilja i jedno i drugo, iako potrebna potrošnja može biti neodrživa. Zemlje su izdvojile 500 milijardi evra za ublažavanje visokih računa za komunalne usluge od septembra 2021. godine, prema analizi istraživačkog centra Bruegel u Briselu, i spasavaju komunalne kompanije koje ne mogu da priušte kupovinu gasa da bi ispunile svoje ugovore.

Vlade su obezbedile dodatno snabdevanje gasom iz gasovoda koji vode do Norveške i Azerbejdžana i povećale kupovinu skupog tečnog prirodnog gasa koji dolazi brodovima, uglavnom iz SAD.

U isto vreme, EU razmatra drastične intervencije poput oporezivanja neočekivanih profita energetskih kompanija i renoviranja tržišta električne energije, tako da troškovi prirodnog gasa igraju manju ulogu u određivanju cena električne energije.

Ali kao zemlje se bore da zamene ruska fosilna goriva i čak ponovo aktiviraju zagađujuće elektrane na ugalj, ekolozi i sama EU kažu da su obnovljivi izvori dugoročni izlaz.

Susedi u Madridu koji žele da smanje troškove električne energije i pomognu u energetskoj tranziciji postavili su ovog meseca solarne panele za snabdevanje svog stambenog razvoja nakon godina rada.

„Odjednom sam smanjio potrošnju gasa za 40%, uz vrlo malo korišćenja tri radijatora koja su strateški postavljena u kući“, rekao je komšija Manuel Ruiz.

Vlade su odbacile Rusiju kao snabdevača energijom, ali predsednik Vladimir Putin i dalje ima uticaj, kažu analitičari. Nešto ruskog gasa još uvek teče, a teška zima bi mogla da podri javnu podršku Ukrajini u nekim zemljama. Već je bilo protesta u mestima poput Češke i Belgije.

„Tržište je veoma tesno i svaki molekul je važan“, rekla je Agata Loskot-Strahota, viši saradnik za energetsku politiku u Centru za istočnjačke studije u Varšavi. „Ovo je poluga koju Putin još uvek ima – da bi Evropa morala da se suoči sa razočaranim ili osiromašenim društvima.

U Bugarskoj, najsiromašnijoj od 27 članica EU, rastući troškovi energije primoravaju porodice da smanje dodatnu potrošnju uoči zime kako bi osigurali da ima dovoljno novca za kupovinu hrane i lekova.

Više od četvrtine od 7 miliona Bugara ne može sebi da priušti grejanje svojih domova, prema statističkoj kancelariji EU Eurostat, najvećem u bloku od 27 zemalja zbog loše izolovanih zgrada i niskih prihoda. Skoro polovina domaćinstava koristi ogrevno drvo zimi kao najjeftinije i najpristupačnije gorivo, ali rastuća potražnja i galopirajuća inflacija podigli su cene iznad prošlogodišnjih nivoa.

U prestonici Sofiji, gde skoro pola miliona domaćinstava ima grejanje na centralna postrojenja, mnogi su tražili druge opcije nakon što je najavljeno poskupljenje od 40 odsto.

Grigor Iliev, 68-godišnji knjigovođa u penziji, i njegova supruga odlučili su da otkažu centralno grejanje i kupe kombinovanu klima-grejnu jedinicu za svoj dvosoban stan.

„To je skup uređaj, ali dugoročno ćemo nadoknaditi našu investiciju“, rekao je on.

U međuvremenu, preduzeća pokušavaju da ostanu na površini bez otuđenja kupaca. Klara Aurel, vlasnica dva praška restorana, rekla je da je učinila sve što je mogla da uštedi energiju.

„Koristimo LED sijalice, gasimo svetla tokom dana, grejanje je samo kada je jako hladno i koristimo ga samo ograničeno“, rekla je ona. „Takođe preduzimamo mere za uštedu vode i korišćenje energetski efikasne opreme. Teško da možemo da uradimo nešto drugo. Ostaje samo povećanje cena. Tako je."

Gurmanska zanatska pekara Babuška u bogatoj četvrti Budimpešte morala je da podigne cene za 10%. Pekara je koristila manje klima uređaja uprkos najtoplijem letu u Mađarskoj u istoriji i osigurava da pećnice ne rade bez hleba unutra.

Iako ima dovoljno saobraćaja da za sada ostane otvoren, dalji skokovi u troškovima energije mogli bi ugroziti njegovu održivost, rekla je vlasnica Ester Roboz.

„Dvostruko povećanje troškova energije i dalje se uklapa u poslovanje našeg poslovanja i u naše proračune“, rekla je ona. „Ali u slučaju trostrukog do četvorostrukog povećanja, zaista ćemo morati da razmislimo o tome da li možemo ovo da nastavimo.

Kurir.rs/AP