KAKO JE SMRT MAHSE AMINI IZAZVALA ŽENSKU REVOLUCIJU U IRANU: Država sada ne može da nas ignoriše! Već smo pobedili!
Kada je mlada Kurdkinja Mahsa Amini umrla u pritvoru pre 10 dana, kurdski delovi Irana prvi su se digli; njihov bes na vođe za koje kažu da ih je dugo pritiskao imao je zapaljiv efekat.
Smrt 22-godišnje devojke zbog toga što nije nosila hidžab u skladu sa pravilima, brzo je postala snažan simbol prkosa za manjinsku grupu koja je dugo gajila nacionalističke ambicije - koje su retko ostajale skrivene - i često izbegavala da poštuje vrednosti tvrdolinijaških lidera zemlje.
Ali nešto se dogodilo i umesto da protesti budu kurdski ustanak, Iranci iz cele zemlje brzo su digli glas i izrazili bes zbog smrti Mahse Amini i kolektivnog poniženja koje trpi veliki broj ljudi. Ubrzo su demonstranti na ulicama većine provincija u zemlji testirali granice državnih snaga. "To nije iranska revolucija, pa čak ni kurdska revolucija“, kaže Rožin (25) iz kurdskog grada Kermanšaha. "To je ženska revolucija."
Demonstracije protiv odnosa teokratske države prema ženama pokazuju malo znakova usporavanja u mnogim delovima Irana. Žene, koje snose najveći teret državnih ograničenja, su posebno glasne i cepaju slike ajatole Hamneija i ubijenog generala Kasema Sulejmanija. Oba čina bila su nezamisliva čak i pre nekoliko meseci, ali je isto tako bilo nezamislivo videti veliki broj žena – Kurda, Persijanki i manjina – koje su izašle na ulice bez hidžaba.
"Sada se ne radi o kurdskom pokretu, niti o Persijancima“, kaže Karim (27) iz grada Bokana. "Reč je o 85 miliona ljudi koji se bore za svoja prava, socijalno, ekonomski i u svakom aspektu života. Pre nedelju dana jedna kurdska devojka bila je stranac u glavnom gradu Irana, a sada je njeno lice poznato širom sveta. Ne radi se o nacionalnom pokretu – ovo je iznad toga; radi se o ženama i o našim osnovnim ljudskim pravima".
Kurdi u Iranu čine otprilike 10% stanovništva zemlje i otprilike četvrtinu većeg prisustva Kurda na Bliskom istoku, raštrkanih između zapadnog i istočnog Irana, severnog Iraka, severne Sirije i jugoistočne Turske. Vek nakon sloma otomanskih granica posle Prvog svetskog rata, ne postoji kurdska država, a brojne grupe se bore među da preuzmu vodeću ulogu među podeljenim stanovništvom bez domovine.
Pre pet godina ove nedelje, irački Kurdi održali su referendum o državnosti, koji je usvojen velikom većinom. Međutim, za nekoliko dana, iračka vojska pod vođstvom Sulejmanija, probila se na sever i zauzela naftni grad Kirkuk i ponovo preuzela veći deo zemlje koju su Kurdi zauzeli nakon svrgavanja Sadama Huseina 2003. godine.
Od tada, Kurdi bilo u Iraku nisu, bilo u Iranu nisu previše talasali – sve do smrti Mahse Amini u pritvoru iranske moralne policije. Policija je postala glavna meta demonstracija.
"Ne treba sumnjati u kurdski revolucionarni žar koji je smrt Mahse Amini izazvala među dugo potlačenom kurdskom populacijom Irana“, rekao je Randž Aladin, viši saradnik u Savetu za Bliski istok za globalna pitanja. "Ali njena brutalna smrt je postala simbol nečega mnogo većeg od kurdskog cilja u Iranu koji pogađa samo srce političkog i ideološkog sistema koji podupire Islamsku Republiku".
"Iako će njeno ime biti iskorišćeno od strane drugih protivnika režima, prvi put od 1979. godine kurdska stvar u Iranu postala je isprepletena sa drugim potlačenim zajednicama. Šta to znači za kurdska ljudska prava u bliskoj budućnosti, ostaje da se vidi, ali – ako i kada režim preživi ovaj ustanak – Kurdi će najverovatnije biti na nišanu njegovog nasilnog odgovora", upozorio je aladin.
Rožin kaže da se za sada ne razmatraju posledice demonstracija. "Žene se toliko bore sa toliko problema. Očigledno je da ljudi nemaju problem samo sa hidžabom, već i sa sistemom vlasti. Oni su promenili definiciju islama. Ubijaju mnoge ljude. Oni negiraju svako pravo žene. Ne dozvoljavaju nam da biramo. Ne radi se samo o pitanju hidžaba – već o našem pravu da donosimo odluke.”
Druga žena, stanovnica Teherana, koja je odbila da bude imenovana, rekla je da su protesti naelektrisali žene širom zemlje. "To se dešava na načine koji nikada ranije nisu bili poznati. Čak i ako ne pobedimo, već smo pobedili na mnogo načina. Država nas sada ne može ignorisati. Naš stav ih je učinio slabijim.”
Kurir.rs/Gardijan
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore