U Poljskoj, kod Goleniova, otvoren je novi gasovod kojim će se norveški gas dopremati u zemlju. Norveški ministar energetike Terje Asland nazvao je otvaranje gasovoda prekretnicom na važnom putu evropske nezavisnosti od ruskih energenata.

Kroz t. i. Baltički gasovod, koji prolazi kroz Dansku, može da protiče do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Poljski operater gasovoda PGNiG je u saopštenju naveo da će gasovod prenositi 6,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa 2023. godine, a kapacitet će se povećati na 7,7 milijardi 2024. godine.

Ranije ovog meseca, Poljska je potpisala ugovor sa norveškim energetskim gigantom Ekvinorom o snabdevanju 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje između 2023. i 2033. godine, što predstavlja oko 15 odsto ukupne potrošnje gasa u Poljskoj.

Baltički gasovod je takođe povezan sa gasovodom Evropape II, koji povezuje Norvešku i Nemačku.

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je na simboličnom otvaranju gasovoda u Poljskoj da je to ključni geopolitički korak. „Moramo učiniti sve što možemo da uklonimo energiju kao instrument moći iz Rusije“, rekla je ona.

Kako je Frederiksen upozorio, ruski predsednik Vladimir Putin koristi rusku energiju kao oružje za destabilizaciju i podelu Evrope. „Ne smemo mu dozvoliti da uspe“, bila je jasna.

Ruski energetski gigant Gasprom je ove godine prekinuo isporuke gasa Poljskoj nakon što je PGNiG odbio da plati gas u rubljama.

Poljski predsednik Andžej Duda izrazio je uverenje da će gasovod ojačati suverenitet Poljske i omogućiti zemlji da diverzifikuje snabdevanje gasom i eliminiše zavisnost od uvoza ruskih energenata.

„Danas sa apsolutnom sigurnošću možemo da konstatujemo da se period ruske dominacije u oblasti gasa bliži kraju“, rekao je na otvaranju poljski premijer Mateuš Moravjecki. To je period koji je, prema rečima poljskog premijera, obeležen pretnjama i ucenama.

Evropski komesar za energetiku Kadri Simons napisao je u saopštenju Evropske komisije da će baltički gasovod igrati važnu ulogu u ublažavanju trenutne energetske krize. EU je doprinela projektu izgradnje gasovoda sa 267 miliona evra, a ukupna vrednost projekta je 1,6 milijardi evra.

Početak izgradnje gasovoda planiran je nekoliko godina, ali je projekat nekoliko puta odlagan. Izgradnja delimično potopljenog cevovoda od 900 kilometara konačno je počela 2018. godine, ali je obustavljena 2021. zbog ekoloških zabrinutosti.

Nekoliko dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, danska državna kompanija Energinet, koja upravlja gasovodom zajedno sa poljskom kompanijom Gaz-Sistem, objavila je da su radovi na gasovodu nastavljeni nakon što je projekat dobio novu ekološku dozvolu.

Kurir.rs/RTV SLO